Ивица и Марица
Ивица и Марица (нем. Hänsel und Gretel) је немачка народна бајка коју су адаптирала Браћа Грим.[1][2] Такође је познат као Хансел и Гретел, или Мали полубрат и мала полусестра.
| Ивица и Марица | |
|---|---|
 Hänsel und Gretel | |
| Бајка | |
| Име | Hänsel und Gretel („Ивица и Марица“) |
| Подаци | |
| Држава | Немачка |
Ивица и Марица су брат и сестра напуштени у шуми, где падају у руке вештице која живи у кући направљеној од медењака, колача и слаткиша. Канибалска вештица намерава да угоји децу пре него што их на крају поједе, али Ивица надмудри вештицу и убије је. Двоје деце тада бежи да би спасле своје главе и враћају се кући са вештичиним благом.[3]
„Ивица и Марица“ је прича о типа 327А у АТУ каталогу.[4][5] Такође укључује епизоду типа 1121 ('Спаљивање вештице у сопственој пећници').[2][6] Радња се одвија у средњовековној Немачкој. Прича је прилагођена различитим медијима, а посебно опери Hänsel und Gretel (1893) Енгелберт Хумпердинк.
Прича
уредиИвица и Марица су били деца сиромашног столара. Бојећи се глади, њихова маћеха наговори њиховог оца, столара, да се реше деце на тај начин што ће их одвести у шуму и тамо оставити. Ивица и Марица су некако сазнали за тај план те се договоре да бацају беле каменчиће на путу и тако нађу назад пут до куће. Тако и би, те се њих двоје вратише кући али столар реши да их по други пут остави у шуми, те њих двоје не имајући времена да сакупе каменчиће, понеше са собом мрвице хлеба како би обележили пут. Нажалост гладне животиње шуме поједоше мрвице и Ивица и Марица остадоше у шуми изгубљени.[7]
Тако лутајући у шуми, одједном наиђоше на кућу направљену од хлеба (у каснијим верзијама материјал варира, од чоколаде па до марципана), са шећерним прозорима, и онако изгладнели почеше да једу кућу. Утом изађе из куће стара жена и позва их да уђу, рекавши им да ће да направи праву гозбу за њих. Међутим то беше стара и зла вештица која је направила кућу од чоколаде да би намамила децу, ухватила их и појела. Вештица дакле, затвори Ивицу како би га утовила и потом спремила ручак од њега, а Марицу претвори у служавку. Ивицу је терала да једе до изнемоглости, а Марица је морала да чисти и спрема по цео дан. Кад је вештица одлучила да је Ивица довољно дебео како би од њега био један леп ручак, заложи рерну у којој је намеравала да га испече. Недуго затим, рече Марици да се попне у рерну и да види да ли је спремна за печење, међутим, Марица рече да не може да дохвати рерну, те на превару доведе вештицу и натера је да она уђе у рерну. Кад је вештица била цела у рерни, Марица хитро затвори враташца и забрави их, како вештица не би могла да изађе, ослободи брата те заједно побегоше из вештичине куће, а вештица оста горети у рерни.[8]
Анимирани и играни филмови
уреди| Филм | Година | Режисер |
|---|---|---|
| The Story of 'Hansel and Gretel | 1951 | Реј Харихаусен |
| Hänsel und Gretel | 1954 | Волтер Јансен |
| Hänsel und Gretel | 1954 | Фриц Геншо |
| Hänsel und Gretel | 1954 | Џон Пол |
| Hansel & Gretel | 1984 | Питер Медак |
| Hansel And Gretel | 1987 | Лен Талан |
| Hansel and Gretel | 1987 | Хироши Сајто |
| Hansel & Gretel | 1997 | Ричард Слапчински |
| Hansel and Gretel | 2002 | Гари Џ. Таниклиф |
| Witchslayer Gretl | 2012 | Марио Филип Азопарди |
| Hansel & Gretel: Witch Hunters | 2013 | Томи Виркола |
| Hansel & Gretel Get Baked | 2013 | Дуан Џурни |
| Hansel & Gretel | 2013 | Антхони Ц. Ферант |
| Gretel & Hansel | 2020 | Оз Перкинс |
| Secret Magic Control Agency | 2021 | Алексеј Цицилин |
Анализа
уредиПрича Браће Грим је требало да буде бајка за људе средње класе средином 19. века, међутим, такође говори и о тешком животу и глади кроз коју је пролазило много људи у 19. веку. Због константне глади која је тада владала, уопште није било неуобичајено да родитељи напусте своју децу и то најчешће у шумама где би деца или умрла од глади или би их растргле дивље звери.[9]
У првом издању Гримових колекција прича, није постојала маћеха; мајка је лично убедила оца да оставе децу у шуми. То се променило као и у бајци: Снежана и седам патуљака, како би деци биле пријатније за читање.
Порекло
уредиИзвори
уредиИако су Јакоб и Вилхелм Грим за свој извор приписали „различите приче из Хесена“ (подручја у којем су живели), научници тврде да су браћа чула причу 1809. од породице Вилхелмове пријатељице и будуће жене, Дортхен Вилд, и делимично од других извора.[10] Рукописна белешка у личном примерку Гримових првог издања открива да је Вајлд 1813. године допринео дечјем стиховном одговору вештици „Ветар, ветар,/ Небеско дете“, који се римује на немачком: „Der Wind, der Wind,/ Das himmlische Kind.“[2]
Према фолклористи Џеку Зајпсу, прича је настала у Немачкој касног средњег века (1250–1500). Убрзо након овог периода, почеле су да се појављују блиске писане варијанте попут Gartengesellschaft Мартина Монтануса (1590).[3] Научница Кристин Голдберг тврди да епизода стаза обележених камењем и мрвицама, већ пронађена у француским „Финет Цендрон” и „Дечак палчић” (1697), представља „разраду мотива нити коју Аријадна даје Тезеју да се извуче из минојског лавиринта“.[11] Кућа направљена од слаткиша налази се и у рукопису из 14. века о Земљи Кокејн.[12]
Издања
уреди
Од рукописа пре објављивања из 1810. (Das Brüderchen und das Schwesterchen) до шестог издања Kinder- und Hausmärchen (Гримове бајке) 1850. године, браћа Грим су направила неколико измена у причи, која је прогресивно добијала на дужини, психолошкој мотивацији, и визуелним сликама,[13] али је такође попримала више хришћански тон, пребацујући кривицу за напуштање са мајке на маћеху повезану са вештицом.[1][3]
У оригиналном издању приповетке, дрвосечина супруга је биолошка мајка деце,[14] али је од 4. издања (1840) звана и „маћеха“.[5][15] Браћа Грим су заиста увела реч „маћеха“, али су у неким пасусима задржали „мајка“. Чак и њихова коначна верзија у 7. издању (1857) остаје нејасна о њеној улози, јер се у њој жена дрвосече два пута спомиње као „мајка” и једном као „маћеха”.[2]
Секвенца у којој им патка помаже да пређу реку такође је каснији додатак. У неким каснијим верзијама, мајка је умрла од непознатих узрока, напустила породицу или је остала са мужем на крају приче.[16] У рукопису пре објављивања из 1810. деца су названа „мали брат“ и „мала сестра“, а затим су у првом издању (1812) названа Хенсел и Гретел.[13] Вилхелм Грим је такође изменио текст алзашким дијалектима, „поновно присвојеним“ из алзашке верзије Августа Штребера (1842) како би причи дао „народнији“ тон.[5][а]
Голдберг напомиње да, иако „нема сумње да су Гримсови Hänsel und Gretel састављени из више делове, они су, међутим, састављени од традиционалних елемената“, а сами њени претходни наратори су „аранжирали ову малу причу заједно са другим традиционалним мотивима током векова."[6] На пример, патка која помаже деци да пређу реку може бити остатак старог традиционалног мотива у комплексу народних бајки који су Гримови поново увели у каснијим издањима.[6]
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Zipes words it as "re-appropriated" because Ströber's Alsatian informant who provided "Das Eierkuchenhäuslein (The Little House of Pancakes)" had probably read Grimm's "Hansel and Gretel".
Референце
уреди- ^ а б Wanning Harries 2000, стр. 225.
- ^ а б в г Ashliman, D. L. (2011). „Hansel and Gretel”. University of Pittsburgh.
- ^ а б в Zipes 2013, стр. 121.
- ^ Goldberg 2008, стр. 440.
- ^ а б в Zipes 2013, стр. 121–122.
- ^ а б в Goldberg 2000, стр. 51.
- ^ „Ивица и Марица”. Најлепше бајке света. Приступљено 19. 1. 2020.
- ^ „Ивица и Марица”. SurLaLune Fairy Tales. Архивирано из оригинала 21. 03. 2007. г. Приступљено 19. 1. 2020.
- ^ Бајке браће Грим и народне приповетке Вука Караџића : однос према изворном материјалу / Слободан Ж. Марковић. - У: Трећи програм - Радио Сарајево. - ISSN 0351-0913. - Год. 15, бр. 55 (1987), стр. 268-272
- ^ Opie & Opie 1974, стр. 236; Goldberg 2000, стр. 42; Wanning Harries 2000, стр. 225; Zipes 2013, стр. 121
- ^ Goldberg 2008, стр. 439.
- ^ Opie & Opie 1974, стр. 236.
- ^ а б Goldberg 2008, стр. 438.
- ^ Zipes (2014) tr. "Hansel and Gretel (The Complete First Edition)", pp. 43–48; Zipes (2013) tr., pp. 122–126; Brüder Grimm, ур. (1812). „15. Hänsel und Grethel”. Kinder- und Haus-Märchen (на језику: немачки). 1 (1 изд.). Realschulbuchhandlung. стр. 49—58 — преко Викизворника.
- ^ Goldberg 2008, стр. 438: "in the fourth edition, the woodcutter’s wife (who had been the children’s own mother) was first called a stepmother."
- ^ Tatar 2002, стр. 45
Литература
уреди- Delarue, Paul (1956). The Borzoi Book of French Folk-Tales. Alfred A. Knopf, Inc.
- Goldberg, Christine (2000). „Gretel's Duck: The Escape from the Ogre in AaTh 327”. Fabula. 41 (1–2): 42—51. S2CID 163082145. doi:10.1515/fabl.2000.41.1-2.42.
- Goldberg, Christine (2008). „Hansel and Gretel”. Ур.: Haase, Donald. The Greenwood Encyclopedia of Folktales and Fairy Tales (на језику: енглески). Greenwood. ISBN 978-0-313-04947-7.
- Jacobs, Joseph (1916). European Folk and Fairy Tales. G. P. Putnam's sons.
- Lüthi, Max (1970). Once Upon A Time: On the Nature of Fairy Tales
. Frederick Ungar Publishing Co. ISBN 9780804425650. - Opie, Iona; Opie, Peter (1974). The Classic Fairy Tales . Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211559-1.
- Tatar, Maria (2002). The Annotated Classic Fairy Tales. BCA. ISBN 978-0-393-05163-6.
- Thompson, Stith (1977). The Folktale (на језику: енглески). University of California Press. ISBN 978-0-520-03537-9.
- Vajda, Edward (2010). The Classic Russian Fairy Tale: More Than a Bedtime Story (Говор). The World's Classics. Western Washington University.
- Vajda, Edward (2011). The Russian Fairy Tale: Ancient Culture in a Modern Context (Говор). Center for International Studies International Lecture Series. Western Washington University.
- Wanning Harries, Elizabeth (2000). „Hansel and Gretel”. Ур.: Zipel, Jack. The Oxford Companion to Fairy Tales (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-968982-8.
- Zipes, Jack (2013). „Abandoned Children ATU 327A―Hansel and Gretel”. The Golden Age of Folk and Fairy Tales: From the Brothers Grimm to Andrew Lang. Hackett Publishing. стр. 121ff. ISBN 978-1-624-66034-4.
- Zipes, Jack (2014). „Hansel and Gretel (Hänsel und Gretel)”. The Original Folk and Fairy Tales of the Brothers Grimm: The Complete First Edition. Jacob Grimm; Wilhelm Grimm (orig. eds.); Andrea Dezsö (illustr.) (Revised изд.). Princeton University Press. стр. 43—48. ISBN 978-0-691-17322-1.
- De Blécourt, Willem (2008). „On the Origin of Hänsel und Gretel”. Fabula. 49 (1–2): 30—46. S2CID 201095129. doi:10.1515/FABL.2008.004.
- Böhm-Korff, Regina (1991). Deutung und Bedeutung von "Hänsel und Gretel": eine Fallstudie (на језику: немачки). P. Lang. ISBN 978-3-631-43703-2.
- Freudenburg, Rachel (1998). „Illustrating Childhood—"Hansel and Gretel"”. Marvels & Tales. 12 (2): 263—318. JSTOR 41388498.
- Gaudreau, Jean (1990). „Handicap et sentiment d'abandon dans trois contes de fées : Le petit Poucet, Haensel et Gretel, Jean-mon-Hérisson”. Enfance. 43 (4): 395—404. doi:10.3406/enfan.1990.1957.
- Harshbarger, Scott (2013), „Grimm and Grimmer: "Hansel and Gretel" and Fairy Tale Nationalism”, Style, 47 (4): 490—508, JSTOR 10.5325/style.47.4.490
- Mieder, Wolfgang (2007). Hänsel und Gretel: das Märchen in Kunst, Musik, Literatur, Medien und Karikaturen (на језику: немачки). Praesens. ISBN 978-3-7069-0469-8.
- Taggart, James M. (1986). „"Hansel and Gretel" in Spain and Mexico”. The Journal of American Folklore. 99 (394): 435—460. JSTOR 540047. doi:10.2307/540047..
- Zipes, Jack (1997). „The rationalization of abandonment and abuse in fairy tales: The case of Hansel and Gretel”. Happily Ever After: Fairy Tales, Children, and the Culture Industry (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-135-25296-0.
Спољашње везе
уреди
- Прича у електронском формату на пројекту Гутенберг
- The complete set of Grimms' Fairy Tales, including Ивица и Марица на сајту Standard Ebooks
- Hansel and Gretel fairy tale[мртва веза]
- Original versions and psychological analysis of classic fairy tales, including Hansel and Gretel
- The Story of Hansel and Gretel Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2010)
- Collaboratively illustrated story on Project Bookses