Иван V Алексејевич

Иван V Алексејевич
Иван V Алексејевич
	Иван V
Лични подаци
Датум рођења	6. септембар 1666.
Место рођења	Москва, Руско царство
Датум смрти	8. фебруар 1696. (29 год.)
Место смрти	Москва, Руско царство
Породица
Супружник	Praskovia Saltykova
Потомство	Tsarevna Catherine Ivanovna of Russia, Ана I Ивановна, Tsarevna Praskovya Ivanovna of Russia
Родитељи	Алексеј I Михајлович; Maria Miloslavskaya
Династија	Романов
Претходник	Фјодор III Алексејевич
Наследник	Петар Велики

Иван V Алексејевич (рус. Иван V Алексеевич; Москва, 6. септембар 1666 — Москва, 8. фебруар 1696) био је руски цар заједно с Петром Великим од маја 1682. године.

Државни удари

Након смрти Фјодора III 7. маја 1682, пошто није имао деце, требало је да његов брат Иван постане нови цар као најстарији преживели син Алексеја I. У покушају да то спречи, његова маћеха Наталија Наришкина је извршила државни удар и на престо поставила свог сина Петра Великог. На ту вест симпатизери покојне Иванове мајке одлучили су да изврше противудар уз помоћ стрелаца и становника Москве. Војни гарнизон у Москви се под утицајем лојалиста побунио 25. маја 1682. године, а шест дана после је, уз помоћ народа, освојио Кремљ. Након тако извршеног противудара, Иван и Петар су проглашени царевима, док је Иванова рођена сестра Софија Алексејевна проглашена за савладарку са титулом регенткиње.^[1]

Цар

Без обзира на тај заверенички успех, ни најватреније присталице новог цара нису могле сакрити чињеницу како је он био физички и психички инвалид који никада неће бити у стању директно да управља државом. Како би се то исправило, његова и Петрова сестра Софија проглашена је царским регентом. Како су се уличне демонстрације које је организовао двор допале авантуристима, један од њих је покушао новим јуришем на Кремљ у јесен 1682. године да освоји власт. Тада су оба цара и регент једва успели да побегну из Москве која је тад пала у руке побуњеника. Током следећих месеци ова буна је угушена, након чега је дошло до успоставе унутрашњег мира. Софија је потом током својих 7 регентских година реформама смањила репресивне мере против одбеглих кметова, склопила вечити мир с Пољском, неповољни мир с Кином и почела је дуготрајни рат против Турске.

Абдикација

Иван V, или боље речено Софија, је у име Русије објавила је рат Турској 1686. године. Три године потом велика руска војска од 150.000 војника је напала Кримски канат. У биткама које су уследиле, постављени циљ није био постигнут што је довело у питање способност Софије за даље управљање државом. Пошто је видела да ће изгубити власт јер Петар Велики постаје пунолетан као и због војних неуспеха, она је прво покушала организовати нову народну побуну, међутим, кад је побуна пропала, она је тад поставила питање Ивану ко жели да влада у његово име — она или Петар. Пошто је Иван изабрао Петра, дошло је до формалне абдикације и његовог царског деградирања на другу позицију у лето 1689. године.^[2]^[3]^[4]

Крај живота

Следећих седам година Иван је живео са својом женом у самоизолацији на двору док му је здравље наочиглед свих пропадало. Три године пре смрти страни дипломати у својим извештајима га описују као сенилног, тешко покретљивог и готово слепог. Иван је умро 8. фебруара 1696.

Породично стабло

2. Алексеј I Михајлович

1. Иван V Алексејевич

3. Марија Милославскаја

Референце

^ Anisimov, Evgenii V.; Alexander, J.T. (2015). The Reforms of Peter the Great: Progress Through Violence in Russia. Routledge. стр. 13. ISBN 978-1-317-45488-5.
^ „Život i vladavina PETRA VELIKOG: Uzimao je sekiru kada je trebalo graditi brodove, ali i kada je trebalo kazniti krivce”. National Geographic Serbia (на језику: српски). Приступљено 2023-01-23.
^ „Peter I | Biography, Accomplishments, Reforms, Facts, Significance, & Death | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-23.
^ P. Le Donne, John (1987). „Ruling families in the Russian political order, 1689-1825”. Cahiers du Monde Russe. I. The Petrine leadership, 1689-1725: 233—322.

Литература

Anisimov, Evgenii V.; Alexander, J.T. (2015). The Reforms of Peter the Great: Progress Through Violence in Russia. Routledge. стр. 13. ISBN 978-1-317-45488-5.
Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.

Спољашње везе

[1] Anisimov, Evgenii V.; Alexander, J.T. (2015). The Reforms of Peter the Great: Progress Through Violence in Russia. Routledge. стр. 13. ISBN 978-1-317-45488-5.

[2] „Život i vladavina PETRA VELIKOG: Uzimao je sekiru kada je trebalo graditi brodove, ali i kada je trebalo kazniti krivce”. National Geographic Serbia (на језику: српски). Приступљено 2023-01-23.

[3] „Peter I | Biography, Accomplishments, Reforms, Facts, Significance, & Death | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-23.

[4] P. Le Donne, John (1987). „Ruling families in the Russian political order, 1689-1825”. Cahiers du Monde Russe. I. The Petrine leadership, 1689-1725: 233—322.

[1]

[2]

[3]

[4]