Иван Стефановић Срба

иван стефановић
иван стефановић
	Иван Стефановић
Лични подаци
Датум рођења	30. мај 1912.
Место рођења	Смедерево, Краљевина Србија
Датум смрти	22. август 1948. (36 год.)
Место смрти	Београд, НР Србија, ФНР Југославија
Професија	радник
Деловање
Члан КПЈ од	1940.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	8. октобра 1953.
Одликовања

Иван Стефановић Срба (Смедерево, 30. мај 1912. — Београд, 22. август 1948) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 30. маја 1912. године у Смедереву. Одмах по завршетку школовања почео је да ради као радник у железничкој радионици у Смедереву. Као млади радник прикључио се револуционарном радничком покрету и постао члан Уједињених радничких синдиката (УРС). Врло брзо се истакао као борац за радничка права и постао један од најактивнијих чланова УРС-а у Смедереву. Године 1940. постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Одмах после окупације Југославије, 1941. године Срба је отпочео рад на прикупљању оружја и вршио агитацију за Народноослободилачки покрет (НОП). Потом је радио на стварању илегалних група и ударних десетина. Јула 1941. године био је један од првих бораца грочанско-смедеревске чете Космајско-посавског партизанског одреда. У одреду је најпре био борац, а потом је истакавши се као добар борац био постављен најпре за водника, а потом и командира чете.

Поред ангажмана у чети и одреду, Срба је као познати синдикални активиста политички деловао у селима Подунавског среза и радио на организовању и јачању партијских и скојевских организација. Маја 1943. године, после реорганизације Космајског партизанског одреда Срба је био постављен за његовог команданта. Од тада па до краја рата налазио се у Штабу одреда, а потом је поново неколико пута био командант одреда. Ово је био веома тежак период за Народноослободилачки покрет у Србији и одред је често трпео нападе од стране окупатора и његових сарадника. Срба је често, иако је био командант одреда, лично предводио своје борце. У једној борби код Малог Орашја, био је тешко рањен док је предводио своје борце.

Почетком 1944. године је постављен за команданта Шумадијске бригаде, а средином исте године је пребачен на политички рад у Окружни комитет КПЈ за Младеновац. На овој дужности је остао и после ослобођења земље.

Исцрпљен ратним напорима, 1946. године се тешко разболео. Умро је 22. августа 1948. године у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 8. октобра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Основна школа у Осипаоници носи његово име.

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.