Иван Саболић
Иван Саболић (Петеранец, 24. август 1921 — Загреб, 25. јун 1986) је био академски вајар, редовни професор и декан Академије ликовних уметности у Загребу, а од 1975. године водитељ Мајсторске радионице.
Иван Саболић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 24. август 1921. |
Место рођења | Петеранец, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
Датум смрти | 25. јун 1986.64 год.) ( |
Место смрти | Загреб, СФР Југославија |
Биографија
уредиРођен је у Петеранцу у породици самоуког кипара и градитеља виолина уз којег је израдио прве радове у глини, међу којима су портрети оца, мајке и деда најстарији сачувани радови. Занатску школу похађа у Загребу. Дипломирао је 1944. на Академији ликовних уметности у Загребу. Радио је у класи Иве Лозице и Франа Кршинића а до 1946, похађао специјалку код Антуна Аугустинчића.
Први изложени радови, верни школи и традицији, анилазе повољан пријем код критика и публике. (Удовица 1948, Глава старца за коју добија награду владе НР Хрватске). Растрган између тражења нове властите форме и задатака на скулптурама споменицима, Саболић 1955. пролази кроз стваралачку кризу. У међувремену настају споменици посвећени темама ослободилачке борбе и револуције:споменик палим борцима на Угљану 1949/50, споменик хусинским рударима 1953, споменик жртвама фашистичког терора, Ровиљ 1953/56, споменик палим борцима Извидница у Копривници 1955, Устанак Костајница.
Иван Саболић је припадник послератне генерације кипара који су средином 20. века трагали за излазом из строгих оквира соцреализма и ангажоване уметности, при чему је Саболић синтезом и свођењем облика на знак и чисти геометријски ниво остао веран Подравини и традицији хрватске скулптуре. Био је редовни члан ХАЗУ.
Стваралаштво
уредиАутор је споменика „Три песнице“ (Три шаке) на Бубњу, брду код Ниша,[1] споменика хусинским рударима палима у Хусинској буни и НОБ-у (Тузла, 1956),[2] споменика палим борцима НОБ-а у Копривници и остало.
Референце
уреди- ^ „Палилула, Култура: Историјски споменици”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2011. г. Приступљено 01. 06. 2010.
- ^ Револуционарно кипарство. „Спектар“, Загреб 1977, 112. стр.
Литература
уреди- Vujčić, Davorin (2007). „Majstorske radionice likovnih umjetnosti: Majstorska radionica Antuna Augustinčića” (PDF). Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića. XXVI (2006.) (26): 35—86.
- Radulović, Milica (2012). „Spomenička plastika”. poglavlje u katalogu: Refleksije vremena 1945.-1955, 12. prosinca 2012. — 10. ožujka 2013. Galerija Klovićevi dvori (ur. Jasmina Bavoljak). Zagreb: Galerija Klovićevi dvori. str. 106—126.