Иван Крамској

Иван Крамској
Иван Крамској
	Крамској (аутор слике - Иља Рјепин)
Лични подаци
Датум рођења	27. мај 1837.
Место рођења	Острогошк, Руска Империја
Датум смрти	6. април 1887. (49 год.)
Место смрти	Санкт Петербург, Руска Империја
Универзитет	Империјална академија уметности (1863)
Уметнички рад
Правац	реализам; передвижници

Иван Николајевич Крамској (Острогошк, 27. мај 1837 — Санкт Петербург, 6. април 1887) био је руски сликар и ликовни критичар. Био је интелектуални вођа руског демократског уметничког покрета у периоду 1860–1880.

Биографија

Крамској је дошао из осиромашене буржујске породице. Од 1857. до 1863. студирао је на Академији уметности у Санкт Петербургу. Реаговао је против академске уметности и био је иницијатор „побуне четрнаесторице“ која је резултовала избацивањем са академиије групу својих дипломираних студената, који су организовали “Банду уметника” (рус. Артель художников).

Крамској је био један од главних оснивача и идеолога “Друштва за путујуће ликовне изложбе” (передвижници). У периоду 1863-1868 предавао је у школи цртања друштва за промоцију примењених уметности. Он је створио галерију портрета значајних руских писаца, научника, уметника и јавних личности (Лав Толстој 1873, Иван Шишкин 1973, Павел Третјаков 1876, Михаљ Шредрин 1879, Сергеј Боткин 1880) у којима је изразио једноставност композиције и јасноће представљања наглашавањем дубоких психолошких елемената карактера. Демократски идеали Крамскоја нашли су најсјајнији израз у његовим портретима сељака, који показују богатство карактерних детаља у представницима обичних људи.

У једној од Крамскојевих најпознатијих слика, Христ у пустињи (1872, Третјаковска галерија) он је наставио хуманистичку традицију Александра Иванова третирања религиозних субјеката у морално-филозофским условима. Он је прожео своју слику Христа драматичним искуствима у дубокој психолошкој и виталној интерпретацији, евоцирајући идеју његовог херојског жртвовања.

У стремљењима да прошири идеолошку изражајност својих слика, Крамској је створио уметност која је постојала на врху портретисања и жанр-сликарства („Некрасов у периоду Последњих песама“, 1877-78; „Непозната жена“, 1883; „Неутешна туга“, 1884; све из Третјаковcке галерије). Ове слике откривају сложене и искрене емоције својих субјеката, њихове личности и судбине. Демократска оријентација Крамскојеве уметности, његових акутних критичких судова о томе и његовог упорног трагања за објективним јавним критеријумима за вредновање уметности извршили су огроман утицај на развој демократске уметности и естетике у Русији у последњој трећини 19. века.