Иван Деспотовић
Иван Деспотовић (9. децембар 1978, Београд) српски је песник. У стихове уноси елементе ритма и еуфоније, већином у везаном, али и у слободном стиху. Разматра граничне облике старих метричких форми, и прозодије, прави песме-пејзаже, лексичке музикалне композиције. Тематка се креће од метафизике свакодневице до онеобичених љубавних мотива или привидне дескрипције природе или града. Проширује појам риме, сонетних венаца и целина. Добитник награде Стражилово 2011. године; Печат вароши сремскокарловачке, за Плаву књигу, издату 2020. године.[1] Књига Ништа није тако номинована је за Бранкову награду, 2007. Лауреат је награде Стеван Сремац у Елемиру (Зрењанин). Есеје, критике и стихове објављује у периодици: Ковинама , Вршац; Аванграду, Сомбор; Књижевном прегледу, Београд и друго. Члан је Српског књижевног друштва. Заступљен у Граматиковој антологији новије српске поезије (ур. Данило Јокановић, Андреа Беата Бицок) и другим антологијама.
Иван Деспотовић | |
---|---|
Датум рођења | 9. децембар 1978. |
Место рођења | Београд (СР Србија), СФР Југославија |
Биографија
уредиИван Деспотовић је рођен 1978. у Београду. Дипломирао је на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду, 2003. Радио је као новинар Политике. Прву збирку, Ништа није тако, објавио је као најбољи рукопис на конкурсу Фонда Дејан Манчић, 2007. Један од представника стражиловске линије певања у новијој српској поезији, назване по брегу на коме се налази гроб Бранка Радичевића,Стражилову.[2]
Објављене прозне књиге:
- Безазлене приче, Књажевац, 2008.
- О Наташи и Невену, Алма, Београд, 2009.
- Песникове приче, Алма, Београд 2010.
- Урок (роман) ЦЕСЛОД, Крагујевац 2013. ISBN 978-86-87863-34-7
- Урок (друго издање) Алма, 2015. ISBN 978-86-7974-400-5
- Прошла деца (роман, УНПС 2023, Београд)
Песничке књиге:
- Ништа није тако, Фонд Дејан Манчић, Ниш, 2007. ISBN 978-86-85203-61-9
- Прекорачења, 2011, ISBN 978-86-85203-61-9
- Предео, 2013, ISBN 978-86-85203-84-8
- Роршахове исповести, 2015, ISBN 978-86-80036-01-4
- Бранково коло, Сремски Карловци.[3]
- Калемегдан, поема, Књижевна општина Вршац, 2017. ISBN 978-86-7497-265-6
- 69 сонета, Удружење независних писаца Србије, 2019. ISBN 978-86-81192-12-2
- Плава књига, изабране и нове песме, Удружење независних писаца Србије, 2020. ISBN 978-86-81192-16-0
Роршахове исповести, назване по аналогији са Роршаховим тестом доносе нове песничке облике, нова формална, занатска решења. Поема којом се завршава књига – заправо је венац песама, од 25 делова, где на крају имамо тзв. мајсторску песму (налик магистралама у сонетном венцу). Та 25. песма креће ка својој средини истим стиховима – одозгоре и одоздоле. У средишту се налази језгро око кога се стихови покрећу. Реч је о симетричној песничкој форми.
Референце
уреди- ^ „НОВИ ДОБИТНИЦИ "ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ"”. www.brankovokolo.org. Приступљено 2021-11-24.
- ^ Народна библиотека Србије
- ^ Ненад Грујичић Да доплетем венац започети, панорама поезије Бранковог кола