Иван Деспотовић (9. децембар 1978, Београд) српски је песник. У стихове уноси елементе ритма и еуфоније, већином у везаном, али и у слободном стиху. Разматра граничне облике старих метричких форми, и прозодије, прави песме-пејзаже, лексичке музикалне композиције. Тематка се креће од метафизике свакодневице до онеобичених љубавних мотива или привидне дескрипције природе или града. Проширује појам риме, сонетних венаца и целина. Добитник награде Стражилово 2011. године; Печат вароши сремскокарловачке, за Плаву књигу, издату 2020. године.[1] Књига Ништа није тако номинована је за Бранкову награду, 2007. Лауреат је награде Стеван Сремац у Елемиру (Зрењанин). Есеје, критике и стихове објављује у периодици: Ковинама , Вршац; Аванграду, Сомбор; Књижевном прегледу, Београд и друго. Члан је Српског књижевног друштва. Заступљен у Граматиковој антологији новије српске поезије (ур. Данило Јокановић, Андреа Беата Бицок) и другим антологијама.

Иван Деспотовић
Датум рођења(1978-12-09)9. децембар 1978.(45 год.)
Место рођењаБеоград (СР Србија), СФР Југославија

Биографија

уреди

Иван Деспотовић је рођен 1978. у Београду. Дипломирао је на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду, 2003. Радио је као новинар Политике. Прву збирку, Ништа није тако, објавио је као најбољи рукопис на конкурсу Фонда Дејан Манчић, 2007. Један од представника стражиловске линије певања у новијој српској поезији, назване по брегу на коме се налази гроб Бранка Радичевића,Стражилову.[2]

Објављене прозне књиге:

  • Безазлене приче, Књажевац, 2008.
  • О Наташи и Невену, Алма, Београд, 2009.
  • Песникове приче, Алма, Београд 2010.
  • Урок (роман) ЦЕСЛОД, Крагујевац 2013. ISBN 978-86-87863-34-7
  • Урок (друго издање) Алма, 2015. ISBN 978-86-7974-400-5
  • Прошла деца (роман, УНПС 2023, Београд)

Песничке књиге:

Роршахове исповести, назване по аналогији са Роршаховим тестом доносе нове песничке облике, нова формална, занатска решења. Поема којом се завршава књига – заправо је венац песама, од 25 делова, где на крају имамо тзв. мајсторску песму (налик магистралама у сонетном венцу). Та 25. песма креће ка својој средини истим стиховима – одозгоре и одоздоле. У средишту се налази језгро око кога се стихови покрећу. Реч је о симетричној песничкој форми.

Референце

уреди
  1. ^ „НОВИ ДОБИТНИЦИ "ПЕЧАТА ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ". www.brankovokolo.org. Приступљено 2021-11-24. 
  2. ^ Народна библиотека Србије
  3. ^ Ненад Грујичић Да доплетем венац започети, панорама поезије Бранковог кола

Спољашње везе

уреди