Иван Јевтовић
Иван Јевтовић (Београд, 5. април 1972) српски је глумац, рок музичар и ТВ водитељ[1].
Иван Јевтовић | |||||
---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||
Датум рођења | 5. април 1972. | ||||
Место рођења | Београд, СФРЈ | ||||
Породица | |||||
Родитељи | Владимир Јевтовић | ||||
Веза до IMDb-а | |||||
|
Биографија
уредиРођен је у Београду као син Владимира Јевтовића, глумца и професора глуме на Факултету драмских уметности у Београду и бившег управника Југословенског драмског позоришта. Његов млађи брат Јаков Јевтовић је такође глумац. Завршио је Прву београдску гимназију а затим дипломирао глуму као најбољи студент генерације на Факултету драмских уметности у Београду 1996. године у класи Гордане Марић.
Каријеру је започео још као студент, 1995, у представи "Ромео и Јулија" у режији Јагоша Марковића у позоришту "Бошко Буха". Након врло запажене улоге, ангажован је као стални члан те куће од 1996. до 2011. у којој је остварио преко 20 значајних рола.
Од 2011. постаје стални члан Атељеа 212. Прву значајну позоришну улогу је остварио у представи „Вирус“ (1997) у режији Синише Ковачевића, која га избацује у жижу српске позоришне јавности. Нешто касније је остварио и главну улогу у представи „Краљевић Марко“. У обе поменуте представе, музику је урадила београдска рок група „Деца лоших музичара“ (ДЛМ), где је Јевтовић у улози певача снимио песме „Љубав“ и „Краљевић Марко“, које су се касније нашле на албуму групе. Иначе, од априла 2006. године, Иван Јевтовић постаје званично члан и певач групе ДЛМ, након изненадног одласка претходног певача Сиље. Групу напушта у марту 2015.[2]
Остварио је завидан број редитељских поставки позоришних представа, а често је и аутор сценског покрета у драмским комадима. Активан је и као професор на стручно уметничким академијама, у звању ванредног професора. Играо је у мјузиклу "Дом за вешање" Емира Кустурице.
Један је од оснивача и стални члан авангардне групе Торпедо, која се бави истраживањем нових позоришних тенденција. На тај начин су настале представе Клиње, Фурке, Оверлапинг, Етно циркус, Животињска фарма и др. У саставу Торпеда је и група Вроом (Vroom) која свира уживо на представама.
Поред богатог позоришног, стицао је и искуство у престижним филмским и телевизијским остварењима. Остварио је низ запажених улога на филму, као што су Стршљен (1998) Горчина Стојановића, Небеска удица (1999) Љубише Самарџића, Нормални људи (2001) Олега Новковића, Либеро (2005) Миодрага Котлајића, и у телевизијској серији Ургентни центар(2014) у улози др Рефика Петровића.
Добитник је неколико важних фестивалских награда из позоришне и филмске области. Један од првих српских глумаца који се упустио у снимање телевизијских реклама. Позајмио је глас лаву Алексу у српским синхронизацијама филмова "Мадагаскар".
Ожењен је Сандром и отац је ћерке Софије.
Награде
уреди- Цар Константин, за најбољу мушку улогу на Филмским сусретима у Нишу, 2002. године
- Статуета Ћуран, на Фестивалу комедије у Јагодини, 2009. године
- Најбољи млади глумац, на Фестивалу позоришта у Ужицу, 1997. године
- Најбољи дебитант, Филмски сусрети у Нишу, 1996. године
- Главна награда на фестивалу Нушићеви дани у Смедереву, 2006. године
- Главна награда на фестивалу комедије у Бијељини, 2005. године
Филмографија
уредиГод. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1990.-те | |||
1993. | Игра пиона (кратки филм) | ||
1995. | Уске стазе (кратки филм) | млади Радул | |
1996. | Мали кућни графити (серија) | Ики | |
1996. | Горе доле (серија) | Човек код ладе/Пинкеронов пајтос | |
1998. | Раскршће | ||
1998. | Породично благо (серија) | ||
1998. | Стршљен | Исмет | |
1999. | Небеска удица | Турча | |
1999. | Пропутовање | Владимир - млађи | |
2000.-те | |||
2001. | Нормални људи | Никола | |
2002. | Рингераја | Раја | |
2003. | Ледина | Никола | |
2003. | М(ј)ешовити брак (серија) | ||
2004. | Скела (ТВ) | коцкар | |
2005. | Либеро | Баја | |
2007. | Црни Груја и камен мудрости | Јаков Ненадовић | |
2007. | Тешко је бити фин | Сенто | |
2008. | Љубав и други злочини | Мики | |
2008. | Горки плодови (серија) | Миша | |
2009. | Хуман Зоо | Милан | |
2009. | Заувијек млад (серија) | Дилер | |
2010.-те | |||
2013. | Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија) | Сељак са коњем | |
2013. | Пут ружама посут | Бајазит I | |
2014—2024. | Ургентни центар | др Рефик Петровић[3] | |
2017. | Пси лају, ветар носи | Радојица | |
2019. | Жигосани у рекету | арапски инвеститор | |
2020.-те | |||
2021. | Александар од Југославије | ||
2022. | Камионџије д. о. о. | Петопарац | |
2024. | Недеља | Дулке |
Позориште
уредиСинхронизацијске улоге
уредиГодина синх. | Цртани филм | Улога |
---|---|---|
2004 | Меда у великој плавој кући | споредне логе |
2008 | Мадагаскар 2 – Бег у Африку | Алекс |
2012 | Мадагаскар 3: Најтраженији у Европи | Алекс |
2015 | Мали Принц (филм из 2015) | Лисица |
2018 | Невиђени 2 | Луцијус Бест / Ледени |
Референце
уреди- ^ „Novi rijaliti-šou na TV Fox - Fort Bojar”. Мондо. 07. 03. 2008. Приступљено 28. 3. 2023.
- ^ Блиц: Иван Јевтовић напустио Децу лоших музичара
- ^ „Kako je Ivan Jevtović zapravo dobio ulogu doktora romske pripadnosti u "Urgentnom centru"?”. Прва српска телевизија. Јутјуб. 13. 10. 2020. Приступљено 10. 12. 2020.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Иван Јевтовић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Балканмедиа
- „Glumac u klinču” (PDF). Позоришне новине, бр. 53. Удружење драмских уметника Србије. 31. 1. 1998. стр. 9. Приступљено 10. 12. 2020.
- „Ivan Jevtović: "Nema potrebe za medveđim snom"”. Б92. 31. 3. 2020. Приступљено 1. 4. 2020.