Ибн-Кемал
Шемседин Ахмед (1469–1534), познатији под својим презименом Ибн Кемал или Кемалпашазаде („син Кемал-паше“), био је османски историчар,[1] правник[1] и песник.[2]
Шемседин Ахмед "Ибн-Кемал" | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1468. година |
| Место рођења | Једрене,  Османско царство |
| Датум смрти | 14. април 1534. (65-66) |
| Место смрти | Истанбул, Османско царство |
| Занимање | Историчар, правник |
| Значајни радови | Tevarih-i Al-i Osman (Хроника династије Осман) |
Рођен је у угледној војној породици у Једрену,[1] а као младић служио је војску, да би касније је студирао у разним медресама и постао је кадија у Једрену 1515.[3] Имао је иранске корене са мајчине стране.[4] Постао је веома цењени учењак и османски владар Бајазит II га је задужио да напише османску историју (Tevārīh-i Āl-i Osmān, „Хронике османске династије“). Током владавине Селима I, 1516. године, именован је за војног судију Анадолије и у пратњи османске војске у Египат. Током владавине Сулејмана I, постављен је за шејха ал-ислама, тј. врховног поглавара муслиманске улеме, положај који је обављао до своје смрти.
Кемалпашазаде је био пресудно важна личност у кодификацији ханафијске школе мишљења у њеној османској итерацији.[5]
Дела
уредиАутор је око 200 дела на турском, персијском и арапском језику. Његова дела укључују коментаре на Кур'ан, расправе о хадису, исламском закону, филозофији и теологији (калам), логици, суфизму, етици, историји, неколико књига о арапском и персијска граматика, књижевност и мали диван поезије.[6]
Његово најпознатије историјско дело је Tevārīh-i Āl-i Osmān, „Хронике османске династије“, историје Османског царства која пружа најоригиналнији и најважнији изворни материјал који се сада проширује на владавине током којих је и сам живео.[3]
Иако најпознатији као историчар, Кемалпашазаде је такође био велики учењак и талентовани песник. Написао је бројне научне коментаре о Курану, расправе о јуриспруденцији и муслиманској теологији и филозофији, а током боравка у Египту превео је с арапског језика дела египатског историчара Абу ал-Махасина ибн Тагхрибирдија. Такође је написао на арапском, филолошко дело под насловом Daqaʿiq al-Haqaʿiq („Суптилности истине“). Његова најбоља песничка дела укључују Nigaristan („Галерија слика“), написан на персијском језику и рађен по узору на Буштане и Голештане од Саадија; песма, Yusuf ü Züleyha, у римованим двобојима која препричава причу о Јосифу и Потифаровој жени; и Divān („Сабране песме“), који се углавном састоје од текстова.
У филозофији и теологији био је теолог матуридијског филозофа који је следио нека мишљења Ибн Арабија и предвиђао неке теорије Мула Садре.[7] Кемалпашазаде је такође написао чувену историју ханефијске школе исламске правне праксе под насловом Risāla fī Ṭabaqāt al-Mujtahidīn (Трактат о биографијама правника).[8]
Референце
уреди- ^ а б в Kemalpashazade, Franz Babinger, E. J. Brill's First Encyclopaedia of Islam, 1913–1936, Vol.4, ed. M. Th. Houtsma, (Brill, 1993), 851. ^
- ^ The Reigns of Bayezid II and Selim I 1481–1520, V.J. Parry, A History of the Ottoman Empire to 1730, ed. M.A. Cook, (Cambridge University Press, 1976), 78. ^ Jump up to:a b
- ^ а б History of the Ottoman Empire and Modern Turkey, Stanford J. Shaw, page 145, 1976 ^
- ^ Inan, Murat Umut (2019). "Imperial Ambitions, Mystical Aspirations: Persian Learning in the Ottoman World".
- ^ Burak, Guy (2015). The Second Formation of Islamic Law. Cambridge University Press. ISBN 9781316106341. doi:10.1017/CBO9781316106341.
- ^ Ibrahim Kalin, "Ibn Kemal (873–940 / 1468–1534)" in Oliver Leaman (ed.), "The Biographical Encyclopedia of Islamic Philosophy", Bloomsbury Publishing (2015), p. 198
- ^ Ibrahim Kalin, "Ibn Kemal (873–940 / 1468–1534)" in Oliver Leaman (ed.), "The Biographical Encyclopedia of Islamic Philosophy", Bloomsbury Publishing (2015), p. 199 ^
- ^ Burak, The Second Formation of Islamic Law, 72.