Зоран Ђерић

Зоран Ђерић
Зоран Ђерић
	Зоран Ђерић
Пуно име	Зоран Ђерић
Датум рођења	22. јун 1960.
Место рођења	Бачко Добро Поље, ФНР Југославија
Датум смрти	8. новембар 2024. (64 год.)
Место смрти	Сремска Каменица, Србија

Зоран Ђерић (Бачко Добро Поље, 22. јун 1960 — Сремска Каменица, 8. новембар 2024^[1]) био је српски књижевник, преводилац, театролог и филмолог. Писао је поезију и есеје, научне студије из области књижевности, позоришта и филма. Преводио је са више словенских језика. Био је уредник културне рубрике у часопису Глас омладине, управник и драматург Позоришта младих, уредник издавачке делатности Културног центра Новог Сада, главни и одговорни уредник часописа Поља, помоћник директора Стеријиног позорја, главни и одговорни уредник часописа Сцена. Од јула 2016. године био је вршилац дужности управника, а од 2018. до 2022. управник Српског народног позоришта у Новом Саду.^[2]

Биографија

Рођен је Бачком Добром Пољу (мајка Душанка, отац Радосав), где је завршио основну школу, 1974. године.^[3] Живео је у Новом Саду од 1979. године.

Гимназију „Жарко Зрењанин“ завршио је у Врбасу 1979. године. Исте године је уписао Филозофски факултет у Новом Саду, одсек југословенске и светске књижевности.

Током студија био је главни и одговорни уредник књижевног листа То јест.

Дипломирао је 1983. године. На истом Факултету завршио је и постдипломске студије из компаративне књижевности (1983/ 1984). Магистрирао је радом: „Поезија Данила Киша и Владимира Набокова“, а потом и докторирао са обрађеном темом: „Дом и бездомност у поезији ХХ века, на примеру руских, пољских и српских емигрантских песника“.

Зоран Ђерић писао је поезију и есеје, научне студије из области књижевности, позоришта и филма. Написао је, приредио и објавио преко 70 књига.

Поезија му је превођена на енглески, француски, руски, пољски, словачки, мађарски, бугарски, румунски, словеначки и македонски језик. Објављивана у периодици и антологијама у земљи и иностранству. Учествовао на међународним књижевним (песничким) фестивалима у Русији, Пољској, Мађарској, Бугарској и Србији.

Каријера

У својој пословној каријери обављао је следеће послове:

1983. године запослио се у редакцији часописа „Глас омладине“ као уредник културне рубрике;
1988. године је постао управник, а потом и драматург Позоришта младих у Новом Саду;
1993. године постаје уредник издавачке делатности Културног центра Новог Сада, али и уредник говорних програма;
1995 – 2000. године је главни и одговорни уредник часописа Поља;
2000 – 2004. године је лектор за српски језик на Универзитету у Лођу у Пољској. Тада је покренуо и уређивао електронски часопис за славистику, SL (Slawistyka Lodzka);
2005. године је био гостујући професор на Универзитету у Бања Луци (најпре на Филозофском факултету, а потом на Академији умјетности);
2006 – 2012. године је био директор Позоришта младих у Новом Саду;
2013. године постаје главни и одговорни уредник часописа за позоришну уметност Сцена;
2015 (јул) – 2016 (јул) године био је помоћник директора Стеријиног позорја;
2016–2018. био је вршилац дужности управника Српског народног позоришта;^[4]
2018–2022. био је управник Српског народног позоришта.^[5]

Чланства

Члан одељења за сценску уметност и музику Матице српске.^[6]
Члан уредништва Зборника Матице српске за сценску уметност и музику.
Члан уредништва Зборника Матице српске за славистику.
Члан уредништва часописа Златна греда.
Члан редакције часописа за луткарску уметност Нити, у издању Позоришног музеја Војводине.
Члан редакције часописа за позоришну и визуелну уметност Агон (Бања Лука).
Члан редакције Енциклопедије Републике Српске.
Друштво књижевника Војводине (члан УО)^[6]
Српско књижевно друштво (члан)
Друштво новосадских књижевника (члан)

Награде и признања

Вишеструко је награђиван. Награде су:

Бранкова награда Матице српске, 1981.
Награда Фестивала југословенске поезије младих, за циклус песама „Талог”, Врбас, 1982.
Награда „Млада Струга”, 1983.
Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за циклус песама „Глас и оркестар”, 1983.
Награда „Павле Марковић Адамов”, за књигу Ватрено крштење, 1995.
Награда ДКВ за превод године, 2006.
Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за научну монографију Поетика бездомности, 2015.
Награда „Ђура Јакшић”, за књигу Чарнок, 2016.
Вукова награда, 2020.^[7]
Награда „Теодор Павловић”, за најбољу књигу, за књигу Целулоидна књижевност: књижевност и филм, 2020.^[8]
Награда „Лаза Костић”, за књигу поезије Песме продуженог трајања, 2022.^[9]
Змајева награда, за књигу Азбучне молитве, 2024.^[10]

Дела

Збирке поезије

Талог (1983);
Зглоб (1985);
Унутрашња обележја (1990);
Сестра, књига о инцесту (1992);
Под старом липом хаику (1993) - Награђена књига;
Одушак, химноде (1994);
(итал) Voglio dimenticare tutto изабране песме на италијанском језику (2001);
Аз бо виде, азбучне молитве (2002);
Наталожено, изабране и нове песме (2007);
Блато, документарне песме (2011);
3: У возовима европске класе / У дугим затвореним композицијама / У диму и пепелу поема-студија (2011);
Чарнок, песничка монографија (2015);
(слов.) Nové devínske elégie: dokumentárne básne (2017) и
Сенке М. Цр. (2018).

Студије из области књижевности

Ватрено крштење критика (1995);
Песник ноктурна, о песништву Селимира Радуловића (1997);
Море и мраморје дневник путовања по Апулији (2000)
Анђели носталгије. Поезија Данила Киша и Владимира Набокова студија (2000);
Данило Киш, ружа-песник (2011);
Песник и његова сенка есеји о српском песништву ХХ века (2005);
Стварање модерног свијета (1450—1878) [заједно са Дарком Гавриловићем и Зораном Јосићем] (2005);
Са Истока на Запад словенска књижевна емиграција у ХХ веку (2007);
Дом и бездомност у поезији ХХ века на примерима руских, пољских и српских емигрантских песника (2007);
Словенска читанка огледи и преводи из словенских књижевности ХХ века (2013);
Употреба града, савремени новосадски роман (2014);
Поетика бездомности словенска књижевна емиграција ХХ века (2014) и
Стеван Пешић, Дуд у Ковиљу. Избор из песничке заоставштине (2015).

Студије из области театрологије и филмологије

Из области театрологије, самостално или у сарадњи са другима издао је следећа дела:

Незасићење пољска драматургија ХХ века (2006)
Историја Витолда Гомбровича књига о представи (2008)
Тестостерон. Нова пољска драматургија (2009)
Поетика српског филма: Српски писци о филму, 1908-2008 (2009)
Позориште и филм студије, чланци, прикази (2010)
Виткацијева Луда локомотива између позоришта и филма (2010)
Драматуршки постскриптум позоришни огледи (2014)
Позориште лутака у Новом Саду (2014)
Лутка и маска у српској култури, од обредног до позоришног чина, приредили Љиљана Динић и Зоран Ђерић (2014)
Луткарство у Србији, од вашарских до соколских сцена, приредили: Љиљана Динић и Зоран Ђерић (2015).

Преводилаштво и приређивачки рад

Зоран Ђерић се бави приређивањем: антологија, збирки поезије разних аутора и зборника научних радова. Преводи са више словенских језика.

Приређивачки рад

Револтирани човек, есеј Албера Камија (1998);
Камен који расте, прича Албера Камија (1998);
Концерт за 1001 бубањ Мирослава Антића (1998);
Три дијалога из живота Николе Страјнића (2002);
Само један сам Мерилин, песме Анђеле Ђанели; приредио Зоран Ђерић, превела са италијанског Кристина Копрившек (2002);
Поезија 1972-1980, Ђорђе Сударски Ред (2008);

Драмско дело Бранислава Нушића – традиција и савременост, Међународни симпозијум (2015);
Јурковском у част, Зборник радова (2016);
Нова српска драма 2007-2015 (2016) и
Душа на ветру - одабране песме Жарка Димића.

Антологије

Приредио је следеће антологије:

Powrót do domu / Повратак кући пољска емигрантска поезија [двојезично: пољски и српски] (2002);
Васкрс у српској књижевности (2006);
Божић у српској књижевности (2006);
ВАСКРС у српској књижевности (2010);
А где је твој дом? антологија руске емигрантске поезије / А где дом твой? антология русской зарубежно поэзии (2014);
С главом у облацима, антологија пољске поезије за децу (2015);
Нова српска драма (2016);
И, тако, без дома, бездомност српских песника ХХ века (2017) и
(енгл.) A tribute to Jurkowski. Collection of Papers (2017).

Преводилаштво

Владимир Набоков, Грозд и друге песме (1994);
Владимир Набоков, Бритва и друге приче (1994);
Владимир Набоков, Истребљивање тирана, аутобиографска и друге прозе (1994);
Даниил Хармс, Јелизавета Бам (1997);
Владимир Набоков, Водич по Берлину (1997);
Powrót do domu (пољ) / Повратак кући, пољска емигрантска поезија [двојезично: пољски и српски]; (2002);
Кшиштоф Варга, Текила (2005);
Витолд Гомбрович / Последње и прве странице прозна и есејистичка заоставштина (2009);
Даниил Хармс, Јелизавета Бам (2010);
Бохумил Храбал, Мачке (2011);
Вјеслав Хејно, Уметност луткарске режије (2012);
Хенрик Јурковски, Теорија луткарства II (2013);
Хенрик Јурковски, Лутка у култури (2015);
С главом у облацима, антологија пољске поезије за децу (2015) и
Хенрик Јурковски, Лутка у култури II (2016).

Референце

^ „Преминуо Зоран Ђерић, управник СНП у Новом Саду”. Приступљено 2024-11-08.
^ „ДР ЗОРАН ЂЕРИЋ | Српско народно позориште”. www.snp.org.rs. Приступљено 2019-07-15.
^ Ђерић, Зоран. Драматуршки постскриптум. Нови Сад : Позоришни музеј Војводине, 2014. стр. 201—202. ISBN 978-86-85123-98-6.
^ „Зоран Ђерић нови управник Српског народног позоришта”. СНП. 3. 8. 2016. Приступљено 2. 3. 2022.
^ „AЛЕКСАНДАР СТАНКОВ НОВИ УПРАВНИК СНП-А”. Градске инфо. 19. 1. 2022. Приступљено 2. 3. 2022.
^ ^а ^б „Зоран Ђерић”. ДНК. Приступљено 8. 3. 2022.
^ „Objavljena imena dobitnika Vukove nagrade”. N1. Приступљено 25. 2. 2021.
^ „Uručene nagrade "Teodor Pavlović" Zoranu Đeriću i Đorđu Kadijeviću”. РТВ. 25. 9. 2020. Приступљено 9. 3. 2022.
^ Нонин, Г. (2. 3. 2022). „Jovica Aćin i Zoran Đerić laureati nagrade “Laza Kostić””. Данас. Приступљено 2. 3. 2022.
^ „Змајева награда Зорану Ђерићу”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2024.

Спољашње везе

[1] „Преминуо Зоран Ђерић, управник СНП у Новом Саду”. Приступљено 2024-11-08.

[2] „ДР ЗОРАН ЂЕРИЋ | Српско народно позориште”. www.snp.org.rs. Приступљено 2019-07-15.

[3] Ђерић, Зоран. Драматуршки постскриптум. Нови Сад : Позоришни музеј Војводине, 2014. стр. 201—202. ISBN 978-86-85123-98-6.

[4] „Зоран Ђерић нови управник Српског народног позоришта”. СНП. 3. 8. 2016. Приступљено 2. 3. 2022.

[5] „AЛЕКСАНДАР СТАНКОВ НОВИ УПРАВНИК СНП-А”. Градске инфо. 19. 1. 2022. Приступљено 2. 3. 2022.

[#1-6] а ^б „Зоран Ђерић”. ДНК. Приступљено 8. 3. 2022.

[7] „Objavljena imena dobitnika Vukove nagrade”. N1. Приступљено 25. 2. 2021.

[8] „Uručene nagrade "Teodor Pavlović" Zoranu Đeriću i Đorđu Kadijeviću”. РТВ. 25. 9. 2020. Приступљено 9. 3. 2022.

[9] Нонин, Г. (2. 3. 2022). „Jovica Aćin i Zoran Đerić laureati nagrade “Laza Kostić””. Данас. Приступљено 2. 3. 2022.

[10] „Змајева награда Зорану Ђерићу”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 29. 1. 2024.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]