Знамењски сабор
Знамењски сабор (рус. Знаменский собор) саборни је храм под ингеренцијом Руске православне цркве. Налази се у граду Великом Новгороду, на подручју Новгородске области, на северозападу европског дела Руске Федерације. Градња храма започела је 1682. године на месту порушене цркве из XIV века посвећене Знамењској икони Мајке Божије (грч. Πλατυτέρα). Храм је изграђен на иницијативу тадашњег митрополита новгородског и великолушког Корнилија.
Знамењски сабор | |
---|---|
Знаменский собор | |
Основни подаци | |
Тип | православна саборна црква |
Јурисдикција | Руска православна црква |
Епархија | Новгородска и Староруска |
Оснивање | 1682—1688. |
Архитектура | |
Ниво значаја | Објект културног наслеђа РФ №5310031005 |
Локација | |
Место | Велики Новгород |
Држава | Русија |
Координате | 58° 31′ 01″ N 31° 17′ 39″ E / 58.51694° С; 31.29417° И |
Црква се од 1992. године налази на Унесковој листи светске баштине као део комплекса Историјски споменици Новгорода и околине. Храм се такође налази на листи културног наслеђа Руске Федерације где је заведен под бројем 5310031005.[1]
Историјат и архитектура
уредиИницијатор оснивања овог храма који је грађен пуних 6 година од 1682. до 1688. био је тадашњи Митрополит новгородски и великолушки Корнилије, а све са циљем да се подигне место где би се чувала једна од најважнијих заветних реликвија Новгорода — Знамењска икона Мајке Божије. Храм је изграђен средствима Софијског сабора, зидарске радове обављали су московски, а столарске новгородски мајстори. Црква је освештана 20. новембра 1687. године.
Свега неколико година по окончању градње, 1696. црква је доста оштећена у пожару, али је убрзо обновљена. Иконостас у олтару је осликан 1699. године, а у наредним годинама осликане су и фреске на унутрашњим зидовима (фреске су радили костромски иконописци предвођени Иваном Јаковљевичем Бахматовим).
Највећа разарања храм је доживео током Другог светског рата, пошто су немачки окупатори користили унутрашњост цркве као касарну и оружарницу. Тада је страдао највећи део уникатних резбарија у унутрашњости храма, док је већина икона нестала. Процес рестаурације започео је током 1950-их година и водио га је Новгородски завод за рестаурацију.
Црква је саграђена у типичном руском православном стилу, као четворострана троапсидна грађевина са укупно 5 купола и двоетажним тремом. Због бројних пожара и рестаурација које су потом следиле храм је умногоме изгубио део свог оригиналог ентеријера и екстеријера.
Види још
уредиКултурно наслеђе Руске Федерације, |
Референце
уреди- ^ „Культурное наследие Российской Федерации объект № 5310031005”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 05. 05. 2015.
Литература и спољашње везе
уреди- Тихомиров П, протоиерей. Историческое описание новгородского Знаменского собора. Новгород, 1889.
- Великий Новгород. История и культура IX—XVII веков. Энциклопедический словарь. СПб.: Нестор-История. 2007. ISBN 5-98197-236-5...
- Каргер М. К. Новгород. Л.: Искусство, 1980. 248 с.
- Описание Знаменского собора Архимандритом Макарием Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2015)