Златица (биљка)
Златица (челеби грана, златна шиба, штапика) или лат. Solidago virgaurea је биљка из породице главочика (Asteraceae).
| златица | |
|---|---|
| |
| Solidago virgaurea minuta | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Solidago virgaurea | |
Опис биљке
уредиВишегодишња зељаста биљка висока 20-100 цм, усправне, најчешће неразгранате стабљике која је округла и благо уздуж избраздана. Доњи део стабљике је го, док је горњи обрастао проређеним, кратким длакама. Листови имају наизменичан распоред, доњи су на краткој дршци и тестерасто назубљени, а горњи су без дршке и имају цео обод. Језичасти и цеваасти цветови сакупљени су ужуте, мирисне главице, а оне су груписане у густе, вршне гроздасте или метличасте цвасти.
Хемијски састав дроге
уредиКао дрога употребљава се вршни део биљке у цвету. Осим у лековите сврхе, култивисане врсте златице се користе као украсне биљке, а цветови потопљени у води су средство за бојење вуне и свиле. Читава биљка садржи лековите супстанце, од којих су најважнији танини, сапонини, горке материје, флавоноиди, бојене материје, органске киселине, етерично уље и др. Користи се као чај, тинктура (у 70% алкохолу), вино.
Употреба
уредиУ народној медицини је позната као средство за лечење болести бубрега и мокраћних путева. Смирује кашаљ, побољшава искашљавање секрета и помаже код упале крајника, грла и плућа као и код бронхитиса и астме. Смањује болове код реуме, гихта и артритиса, као и неких хроничних кожних болести. Због садржаја танина користи се код упала за испирање уста и ждрела и код пролива изазваних ницањем зуба код деце, а поспешује зацељивање ране после вађења зуба. Званична медицина, такође, признаје лековита дејства ове биљке па се она користи за справљење различитих лековитих чајева, прашкова, масти и крема.
Употреба челеби гране је, због присуства сапонина, ограничена на 4-6 седмице у прописаним дозама. Осим тога, негде се у литератури срећу подаци о отровности ове биљке па се услед тога саветује опрезност при употреби.
Литература
уреди- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
