Зеоке (Лазаревац)

Зеоке
Зеоке;
	Зеоке
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Лазаревац
Становништво
— 2011.	722
Географске карактеристике
Координате	44° 24′ 21″ С; 20° 19′ 22″ И / 44.405833° С; 20.322666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	134 m
	Зеоке Зеоке на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Зеоке је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису становништва из 2011. год. у селу живи 722 становника. Према попису из 2002. било је 796 становника (према попису из 1991. било је 883 становника).

У месту се налази један од највећих угљенокопа лигнита на Балкану. Осим тога Зеоке је било познато и као виноградарско место.

Историја

Најстарији писани документ који зеочани поседују а који говори о старости насеља је из 1528. године. У Попису Београда и околине 1528. год. .^[1] стоји да село Зеока има десет домова и то: Јован син Радице, Живко син Ђурђа, Михач син Ђорђа, Бранко син Добривоја, Радул син Радована, Милиша син Добривоја, Радман син Обрада, Никола син Првића, Никола син Обрада.

У деветнаестом веку веома велику улогу у Србији игра зеочка породица Станојевић. Наиме у сечи кнезова 1804. године. Турци су у Зеокама посекли кнеза Станоја Михаиловића. Његов синовац, Никола (1779—1829), који је том приликом убио Турчина, (први Турчин у Првом српском устанку је убијен у Зеокама) је 1819. године од стране Милоша Обреновића постављен за кнеза Кнежине Гошњићке у београдској нахији. Тада је он већ узео презиме по стрицу Станоју, мада се због кнежевског порекла, негде презива и Кнежевић.

Овде се налази Споменик кнезу Станоју. Нова основна школа је освећена у јуну 1935.^[2]

Демографија

Према попису 2002. год у насељу Зеоке живело је 619 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (40,0 код мушкараца и 40,0 код жена). Тада је у насељу имало 276 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, број становника је у паду што је последица ширења површинског копа ПД „Колубара“ ради експлоатације лигнита. У наредних неколико година је у плану да Зеоке потпуно нестане као насеље што се већ десило са суседним селом Сакуља.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	925
1953.	985
1961.	1.011
1971.	1.052
1981.	895
1991.	883	874
2002.	796	803

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	786	98,74%
Црногорци	3	0,37%
Роми	3	0,37%
Македонци	2	0,25%
Хрвати	1	0,12%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	0
80+	7	7
75—79	15	18
70—74	20	21
65—69	28	29
60—64	21	25
55—59	11	19
50—54	34	25
45—49	36	30
40—44	27	30
35—39	18	29
30—34	36	26
25—29	23	25
20—24	16	22
15—19	33	22
10—14	19	35
5—9	27	25
0—4	18	19
Просек :	40,0	40,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	198	201	248	267	246	245	276

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	55	82	44	51	27	15	1	0	1	0	2,88

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	325	86	222	12	5
Женски	328	47	224	54	3
УКУПНО	653	133	446	66	8

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	181	9	0	113	20
Женски	77	13	0	15	14
УКУПНО	258	22	0	128	34
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	20	6	2	3
Женски	2	2	7	8	0
УКУПНО	6	22	13	10	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	1	1
Женски	0	0	2	7	5
УКУПНО	0	0	2	8	6
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	1
Женски	1	0	0	1
УКУПНО	2	0	0	2

Референце

^ Шабановић, Хазим. 1964. Турски извори за историју Београда
^ "Политика", 12. јун 1935
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Шабановић, Хазим. 1964. Турски извори за историју Београда

[2] "Политика", 12. јун 1935

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]