Земљотрес у Лисабону 1755.

Велики земљотрес у Лисабону се догодио 1. новембра 1755. године, око 10:24 h ујутро.[1] Након земљотреса су уследили цунами и пожар, који су скоро у потпуности уништили Лисабон. Геолози процењују да је магнитуда земљотреса износила 9 на магнитудној скали, са епицентром у Атлантском океану, око 200 km западно-југозападно од Рта Сао Висенте.[2][3][4] У самом Лисабону је погинуло између 10.000 и 100.000 људи.

Велики земљотрес у Лисабону 1755.
Земљотрес у Лисабону 1755. на карти Atlantic Ocean
Земљотрес у Лисабону 1755.
Локација земљотреса у Лисабону 1755.
Датум1. новембар 1755.
Епицентар36° N 11° W / 36° С; 11° З / 36; -11
Око 200 km западно-југозападно од рта Сент Винсент и око 290 km југозападно од Лисабона

Земљотрес и цунами

уреди
 
Бакрорез из 1755. који приказује Лисабон у пламену и цунами који је преплавио бродове у луци

Земљотрес се догодио ујутру 1. новембра 1755, на Дан Свих Светих. Савремени извештаји наводе да је земљотрес трајао од три и по до шест минута, узрокујући пукотине ширине 5 m у центру града. Преживели су пожурили на отворени простор докова ради безбедности и посматрали како се море повлачи, откривајући раван блата прекривену изгубљеним теретом и остацима бродоломима. Отприлике 40 минута након земљотреса, цунами је захватио луку и центар града, јурећи уз реку Тахо[5] „тако брзо да је неколико људи који су јахали на коњима ... били приморани да галопирају што је брже могуће до узвишеног терена због страха да ће бити одвучени”. Уследила су још два таласа. Свеће упаљене у домовима и црквама широм града за Дан Свих светих су преврнуте, што је изазвало пожар који се развио у ватрену олују која је сатима горела у граду, потиснувши људе на удаљености до 30 m од пожара.[6]

 
Савремени екс-вото приказује спасавање трогодишњака испод срушеног зида, под будним погледом Госпе од звезде.

Лисабон није био једини португалски град који је погођен катастрофом. Широм југа земље, посебно у Алгарву, разарања су била наглашена. Цунами је уништио неке обалске тврђаве у Алгарву и, на нижим нивоима, срушио неколико кућа. Готово сви приобални градови и села Алгарва су тешко оштећени, осим Фара, који је био заштићен пешчаним обалама Риа Формозе. У Лагосу су таласи стигли до врха градских зидина. Други градови у разним португалским регионима, као што су Пенише, Каскаис, Сетубал, па чак и Ковиља (који се налази у близини планинског ланца Сера да Естрела у централном делу унутрашњости Португалије) били су видљиво погођени земљотресом, цунамијем или обоје. Ударни таласи земљотреса уништили су део зидова замка Ковиља и његове велике куле и оштетили неколико других зграда у Кова да Бејри,[7][8] као и у Саламанци, Шпанија. У Сетубалу су оштећени делови тврђаве Сао Филипе де Сетубал.

На острву Мадеира значајна оштећења претрпели су Фуншал и многа мања насеља. Скоро све луке на Азорском архипелагу претрпеле су највећи део свог уништења од цунамија, а море је продрло око 150 m у унутрашњост. Садашњи и бивши португалски градови у северној Африци такође су погођени земљотресом. Погођена су места као што су Сеута (коју је Португалија уступила Шпанији 1668. године) и Мазаган, где је цунами снажно погодио обалска утврђења оба града, у неким случајевима прешавши преко њих и поплавивши подручје луке. У Шпанији, цунами је захватио андалузијску обалу Атлантика, скоро уништивши град Кадиз.

Анимација из 2016. од NOAA
 
Израчунато време путовања (у сатима) за таласе цунамија од 1. новембра 1755

Потреси од земљотреса осетили су се широм Европе[9][10] све до Финске и северне Африке, а према неким изворима чак и на Гренланду[11] и на Карибима.[12] Цунамији високи чак 20 m захватили су обалу Северне Африке и погодили Мартиник и Барбадос преко Атлантског океана. Цунами од три метра погодио је Корнвол на јужној британској обали. Голвеј, на западној обали Ирске, такође је погођен, што је резултирало делимичним уништењем дела градског зида „Шпанског лука”. У округу Клер, острво Огиниш је настало када је ниско лежећа веза са копном била испрана. У Кинсејлу, неколико пловила се вртело у луци, а вода се излила на пијацу.[12]

Године 2015. утврђено је да су таласи цунамија можда стигли до обале Бразила, тада колоније Португала. Писма које су бразилске власти послале у време земљотреса описују штету и разарања изазвана огромним таласима.[13]

Иако су се сеизмолози и геолози увек слагали да је епицентар био у Атлантику западно од Иберијског полуострва, његова тачна локација била је предмет значајних дебата. Ране хипотезе су предлагале гребен Горинџ, око 320 km југозападно од Лисабона, све док симулације нису показале да је локација морала бити ближа обали Португалије да би се ускладила са уоченим ефектима цунамија. Истраживање сеизмичке рефлексије океанског дна дуж Азорско-Гибралтарског трансформационог раседа из 1992. године открило је натисни расед дужине 50 km југозападно од рта Сент Винсента, са проклизавањем од више од 1 km. Ова структура је можда створила примарни тектонски догађај.[14]

Референце

уреди
  1. ^ Between History and Periodicity: Printed and Hand-Written News in 18th-Century Portugal
  2. ^ Fonseca, Joao F. B. D. (2020). „A Reassessment of the Magnitude of the 1755 Lisbon Earthquake”. Bulletin of the Seismological Society of America. GeoScienceWorld. 110 (1): 1—17. Bibcode:2020BuSSA.110....1F. S2CID 213399185. doi:10.1785/0120190198. 
  3. ^ „Magnitude of Great Lisbon Earthquake may have been lower than previous estimates”. ScienceDaily (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-01. 
  4. ^ „The Lisbon Earthquake”. VolcanoCafe (на језику: енглески). 2016-05-06. Приступљено 2020-05-23. 
  5. ^ Viana-Baptista MA, Soares PM (2006). „Tsunami propagation along Tagus estuary (Lisbon, Portugal) preliminary results”. Science of Tsunami Hazards. 24 (5): 329. Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) 11. 10. 2008. г.  Online PDF]. 27 May 2009.
  6. ^ „'This Gulf Of Fire' Examines The Lisbon, Portugal, Earthquake In 1755”. NPR. 2. 11. 2015. 
  7. ^ „Muralhas da Cidade da Covilhã | www.visitportugal.com”. www.visitportugal.com. Приступљено 22. 5. 2021. 
  8. ^ „O terramoto de 1755 ao redor da Gardunha”. Jornal do Fundão. Приступљено 22. 5. 2021. 
  9. ^ Robertson, John; Webb, Philip Carteret; Adee, Swithin; Hodgson, John; Cranbrook; Pringle, John; Mills, Henry; Birch, Thomas; Thomlinson, Mr; Philips, Richard; Crusius, Lewis; Blair, John; Parker, Viscount; Huxham, John; Borlase, William; Swanzey; Arderon, William; Barber, Thomas; Harrison, John; Cowper, Spencer; Gardener, Robert; Colquhoun, James; Nicola, L.; Brocklesby, Richard; HEN TOM; Steplin, Joseph; Hondt, De; Allamond, Mons (1755), „An Extraordinary and Surprising Agitation of the Waters, though without Any Perceptible Motion of the Earth, Having Been Observed in Various Parts of This Island, Both Maritime and Inland, on the Same Day, and Chiefly about the Time, That the More Violent Commotions of Both Earth and Waters so Extensively Affected Many Very Distant Parts of the Globe; the Following Accounts, Relating to the Former, Have Been Transmitted to the Society; in Which are Specified the Times and Places when and Where They Happened”, Philosophical Transactions of the Royal Society of London, Series I, 49: 351—398, Bibcode:1755RSPT...49..351R, JSTOR 104951, doi:10.1098/rstl.1755.0059  
  10. ^ Histoire de ma vie, Book 2, Ch. XXVI; Casanova himself noted feeling the shocks when he was imprisoned in "The Leads" in Venice and specifically states they were the same ones that destroyed Lisbon
  11. ^ Brockhaus' Konversations-Lexikon. 14th ed., Leipzig, Berlin and Vienna 1894; Vol. 6, p. 248
  12. ^ а б Lyell, Charles. Principles of Geology. 1830. Vol. 1, chapter 25, p. 439 Online electronic edition. Архивирано 20 јул 2008 на сајту Wayback Machine 21 May 2009.
  13. ^ Losekann, Marcos (18. 10. 2015). „Documentos mostram que tsunami atingiu costa brasileira século XVIII”. Fantástico (на језику: португалски). Rede Globo. Приступљено 27. 10. 2015. 
  14. ^ Zitellini N. et al., The tectonic source of the 1755 Lisbon earthquake and tsunami. Anali di Geofisica. 42 (1): 49. 1999.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)://www.earth-prints.org/bitstream/2122/1344/1/06%20zitellini.pdf Online PDF]. Архивирано 11 октобар 2007 на сајту Wayback Machine 27 May 2009.

Литература

уреди
  • National Geophysical Data Center / World Data Service (NGDC/WDS) (1972), Significant Earthquake Information (Data Set), National Geophysical Data Center, NOAA, doi:10.7289/V5TD9V7K 
  • Benjamin, Walter. "The Lisbon Earthquake." In Selected Writings vol. 2. Belknap. 1999. ISBN 0-674-94586-7.. The often abstruse critic Benjamin gave a series of radio broadcasts for children in the early 1930s; this one, from 1931, discusses the Lisbon earthquake and summarizes some of its impact on European thought.
  • Braun, Theodore E. D., and John B. Radner, eds. The Lisbon Earthquake of 1755: Representations and Reactions (SVEC 2005:02). . Oxford: Voltaire Foundation. 2005. ISBN 0-7294-0857-4.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Recent scholarly essays on the earthquake and its representations in art, with a focus on Voltaire. (In English and French.)
  • Brooks, Charles B. Disaster at Lisbon: The Great Earthquake of 1755. Long Beach: Shangton Longley Press, 1994. (No apparent ISBN.) A narrative history.
  • Chase, J. "The Great Earthquake at Lisbon (1755)". Colliers Magazine, 1920.
  • Dynes, Russell Rowe. "The dialogue between Voltaire and Rousseau on the Lisbon earthquake: The emergence of a social science view." University of Delaware, Disaster Research Center, 1999.
  • Fonseca, J. D. 1755, O Terramoto de Lisboa, The Lisbon Earthquake. Argumentum, Lisbon, 2004.
  • Gunn, A.M. (2008). Encyclopedia of Disasters. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-34002-4. .
  • Hamacher, Werner. "The Quaking of Presentation." In Premises: Essays on Philosophy and Literature from Kant to Celan, pp. 261–293. Stanford University Press. 1999. ISBN 0-8047-3620-0..
  • Kendrick, T.D. The Lisbon Earthquake. Philadelphia and New York: J. B. Lippincott, 1957.
  • Molesky, Mark. This Gulf of Fire: The Destruction of Lisbon, or Apocalypse in the Age of Science and Reason. New York: Knopf, 2015.
  • Neiman, Susan. Evil in Modern Thought: An Alternative History of Modern Philosophy. Princeton University Press, 2002. This book centers on philosophical reaction to the earthquake, arguing that the earthquake was responsible for modern conceptions of evil.
  • Paice, Edward (2008). Wrath of God: The Great Lisbon Earthquake of 1755. London: Quercus. ISBN 978-1-84724-623-3. 
  • Pereira, A.S. "The Opportunity of a Disaster: The Economic Impact of the 1755 Lisbon Earthquake". Discussion Paper 06/03, Centre for Historical Economics and Related Research at York, York University, 2006.
  • Quenet, Grégory. Les tremblements de terre en France aux XVIIe et XVIIIe siècles. La naissance d'un risque. Seyssel: Champ Vallon, 2005.
  • Ray, Gene. "Ray, Gene (2004). „Reading the Lisbon Earthquake: Adorno, Lyotard, and the Contemporary Sublime”. The Yale Journal of Criticism. 17: 1—18. doi:10.1353/yale.2004.0007. Reading the Lisbon Earthquake: Adorno, Lyotard, and the Contemporary Sublime]." Yale Journal of Criticism. 17 (1): 1—18. 2004.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Seco e Pinto, P.S. (Editor). Earthquake Geotechnical Engineering: Proceedings of the Second International Conference, Lisbon, Portugal, 21–25 June 1999. ISBN 90-5809-116-3
  • Shrady, Nicholas. The Last Day: Wrath, Ruin & Reason in The Great Lisbon Earthquake of 1755, Penguin. 2008. ISBN 978-0-14-311460-4.
  • Weinrich, Harald. "Literaturgeschichte eines Weltereignisses: Das Erdbeben von Lissabon." In Literatur für Leser, pp. 64–76. Stuttgart: Kohlhammer Verlag. 1971. ISBN 3-17-087225-7.. In German. Cited by Hamacher as a broad survey of philosophical and literary reactions to the Lisbon earthquake.
  • Fonseca, Joao F. B. D. (2020), „A Reassessment of the Magnitude of the 1755 Lisbon Earthquake”, Bulletin of the Seismological Society of America, 110 (1): 1—17, Bibcode:2020BuSSA.110....1F, S2CID 213399185, doi:10.1785/0120190198 
  • Martínez-Loriente, Sara; Sallarès, Valentí; Gràcia, Eulàlia (2021). „The Horseshoe Abyssal plain Thrust could be the source of the 1755 Lisbon earthquake and tsunami”. Communications Earth & Environment. 2 (1): 145. Bibcode:2021ComEE...2..145M. S2CID 236146392. doi:10.1038/s43247-021-00216-5. 
  • Wilke, Jürgen, The Lisbon Earthquake (1755), EGO – European History Online, Mainz: Institute of European History, 2017, retrieved: March 17, 2021 (pdf).

Спољашње везе

уреди