Зеленика

насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори

Зеленика је градско насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1.444 становника (према попису из 1991. било је 1.204 становника). То је приморско место у заливу Бока которска, које се налази 4,5 km источно од Херцег Новог. 1902. године изграђен је хотел Плажа - изградио га је др Антал Мађар из Будимпеште и то је први хотел на Јужном Јадрану или, боље речено, на простору данашње Црне Горе, претеча херцегновског, бокељског и црногорског хотелијерства, а црква Свете Тројице у Зеленици је једна од најстаријих у овом крају. У залеђу Зеленике се налази планина Сњежница обрасла медитеранском зимзеленеом биљком зеленика (Phillyrea latifolia) по којој је и само место Зеленика добило име.

Зеленика
Поглед на Зеленику са Сњежнице
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаХерцег Нови
Становништво
 — 2011.1444
Географске карактеристике
Координате42° 27′ 03″ С; 18° 34′ 22″ И / 42.450833° С; 18.572666° И / 42.450833; 18.572666
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина149 m
Зеленика на карти Црне Горе
Зеленика
Зеленика
Зеленика на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85346
Позивни број031
Регистарска ознакаHN

Демографија

уреди

У насељу Зеленика живи 1134 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,1 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 467 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 774
1953. 809
1961. 1.000
1971. 1.029
1981. 1.093
1991. 1.204 1.182
2003. 1.511 1.444
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Срби
  
765 52,97%
Црногорци
  
410 28,39%
Хрвати
  
27 1,86%
Роми
  
18 1,24%
Југословени
  
12 0,83%
Муслимани
  
7 0,48%
Немци
  
3 0,20%
Македонци
  
2 0,13%
Словенци
  
1 0,06%
Италијани
  
1 0,06%
непознато
  
4 0,27%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Сакрални споменици

уреди
 
Црква Св. Тројице
  • Црква Св. Андрије из XV века
  • Црква Св. Госпође из XV века
  • Црква Св. Ђорђа из XVI века
  • Црква Св. Илије
  • Црква Св. Тројице из XVIII века
  • Црква Св. Томе - Рушевине цркве Св. Томе налазе се у селу Пресјека - Кути. Црква је грађена у X или XI веку, и припада прероманичкој стилској групи. Парапетна камена плоча од иконостаса, нађена приликом археолошких истраживања, својим уметничким дометима представља ремек-дело прероманичке уметности на овом поднебљу и сада се налази у Завичајном музеју Херцег Нови. Приликом истраживања пронађени су и фрагменти живописа, па се сматра да је црква била украшена фрескама).

Историја

уреди

1934. године краљ Александар I Карађорђевић је из луке Зеленика разарачем Југословенске краљевске морнарице Дубровник испловио за Марсељ. Хотел „Плажа Зеленика“ је први хотел на територији данашње Црне Горе, хотел који је доживио свој велики јубилеј, 100 година постојања. Наиме, 1902. године др. Антал Магуар, племић поријеклом из Будимпеште, саградио је хотел на самој обали мора, на плажи окруженој боровима и зеленилом, па је по томе и добио своје првобитно име „Пансион на зеленој плажи“. Од 1948. године, када је хотел национализован, промијенио је неколико власника, а од 1991. године у њему је сједиште Команде РМВЈ.

Култура и образовање

уреди

У Бококоторском заливу, у центру Зеленике на самој обали налази се Основна школа „Илија Кишић“, са пространим двориштем у облику парка. Носи име по учитељу, хуманисти и револуционару Илији Кишићу, који је погинуо 13. фебруара 1943. године, који се слави као Дан школе. У дворишту је 28. октобра 1971. подигнута његова биста, рад његовог саборца и вајара Антуна Тонћија Лукателија. Школа је удаљена 3,5 km од Херцег Новог. У оквиру школе ради КУД Илија Кишић.[4][5]

Спорт

уреди

Зеленика је сједиште фудбалског клуба Обилић.

Референце

уреди
  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 
  4. ^ „Ј. У. О. Ш. Илија Кишић”. mojaskola.me. Основна школа Илија Кишић. Архивирано из оригинала 09. 02. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2013. 
  5. ^ „Историја Школе”. mojaskola.me. Основна школа Илија Кишић. Архивирано из оригинала 09. 02. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2013. 

Спољашње везе

уреди