Здеслав
Здеслав је био кнез Хрватске у периоду од 878. до 879. године. Био је из династије Трпимировића.[1]
| Здеслав | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Здеслав Трпимировић |
| Датум рођења | 9. век |
| Датум смрти | рани мај 879. године |
| Место смрти | близу Книна, Кнежевина Далмација и Либурнија |
| Породица | |
| Родитељи | Трпимир |
| Династија | Трпимировићи |
| кнез Далмације и Либурније | |
| Период | 878 — рани мај 879. |
| Претходник | Домагој |
| Наследник | Бранимир Хрватски |
Биографија
уредиЗдеслав је био син Трпимира. После смрти његовог оца 864. године, започет је велик устанак моћног племића из Книна, Домагоја. Здеслав је био затворен заједно са својом осталом браћом, док су Петар и Мутимир били послати у Цариград.[2] Домагој је умро 876. године и наследио га је његов син. Здеслав га је збацио 878. године уз помоћ Визатније, затворио Домагојеве синове и обновио мир са Венецијом.[3] Здеслав је принзао власт византијског цара Василија I.
Године 879. папа Јован VIII је замолио Здеслава за наоружану пратњу и заштиту његовом легату, који је тада ишао према Бугарској.[4][5] Раног маја 879. године, Здеслав је био убијен стрелом близу Книна у устанку који је предводио Бранимир, рођак Домагоја, подстакнутим римским папом, који се плашио византијске моћи.[1]
Референце
уреди- ^ а б Hrvatski leksikon (1996-1997)
- ^ Fine, John Van Antwerp (1991). The early medieval Balkans: a critical survey from the sixth to the late twelfth century. University of Michigan Press. стр. 257. ISBN 978-0-472-08149-3.
- ^ Iohannes Diaconus: Istoria Veneticorum. стр. 140 (језик: латински)
- ^ Ivo Goldstein. Hrvatski rani srednji vijek, Zagreb, (1995). стр. 229
- ^ Draganović, Krunoslav (1991). Povijest Bosne i Hercegovine od najstarijih vremena do godine 1463. Hrvatsko kulturno društvo Napredak. стр. 191.
Додатна литература
уреди- Klaić, Vjekoslav (1985). Povijest Hrvata: Knjiga Prva, Druga, Treća, Četvrta i Peta (на језику: Croatian). Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske. ISBN 978-86-401-0051-9.