Збогом, моја конкубино (филм)

кинеско-хонгконшки филм из 1993.

Збогом моја конкубино је кинеско-хонгконшка епска историјска драма премијеро приказана 1993. године.

Збогом, моја конкубино
Изворни наслов霸王別姬
СценариоЛу Веи
Лилијан Ли
ПродуцентФен Хсу
Темељи се наЗбогом моја конкубино
Лилијан Ли
Главне улоге
Директор
фотографије
Гу Чангвеј
МонтажаПеј Ксионан
Студио
  • Beijing Film Studio
  • China Film Co-Production Corporation
  • Tomson Films
  • Maverick Picture Company
ДистрибутерMiramax Films (САД)
Трајање171 минута
ЗемљаКина
Језикмандарински
Буџет4 милиона долара[1]
ЗарадаПреко 30 милиона долара (глобално)[2]
Веб-сајтwww.miramax.com/movie/farewell-my-concubine
IMDb веза

Филм је режирао Чен Кајге, са Леслијем Чеунгом, Гонг Лијем и Жангом Фенгијем у главним улогама. Филм је адаптирао Лу Веи, на основу роману Лилијан Ли.

Радња је смештена у политички бурну Кину 20. века, од раних дана Републике Кине до последица Културне револуције. Приказује проблематичне везе између два доживотна пријатеља, пекиншких оперских глумаца Ченг Диеји (Чеунг) и Дуан Сјаолу (Џанг), и Сјаолоуове супруге Џуксијан (Гонг).

Теме филма укључују конфузију појединца око сопственог идентитета и замагљене линије између стварног живота и сцене, које тумачи поштовани оперски глумац Диеји, чија неузвраћена љубав према Сјаолуу траје све време. Коментатори су такође приметили да филм обрађује теме политичких и друштвених немира у Кини 20. века, што је типично за кинески филм тог периода.

Збогом моја конкубино је премијерно приказан 1. јануара 1993. у Хонг Конгу. Након приказивања, филм је добио генерално позитивне критике савремених критичара и освојио је Златну палму на Филмском фестивалу у Кану 1993, поставши први филм на кинеском језику који је освојио Златну палму. Филм је освојио бројна признања и награде, укључујући Златни глобус за најбољи филм на страном језику и Награду БАФТА за најбољи филм који није на енглеском језику и такође је био двапут номинован за Награду Оскар, и то за најбољу кинематографију и најбољи филм на страном језику.

Неколико недеља након приказивања у Кину, Политбиро Комунистичке партије Кине је захтевао да се унесу измене у филм због тема које су против традиционалних вредности и политичких разлога. Док је дозвољавала премијеру у Пекингу, влада се противила представљању хомосексуализма, самоубиству главног лика и начину како су приказана превирања током 1960-тих.[3]

Филму је дата дозволу да се и даље приказује у Кини, око годину дана након почетка биоскопске дистрибуције. Потом, кинески цензори су направили бројне измене у филму, уклонивши 14 минута. Кинески званичници су сматрали да би поновна дистрибуција измењене верзије филма, уместо потпуне цензуре, утишало међународну реакцију и да је такође помогло њиховој кандидатури за домаћинство Олимпијских игара у Пекингу 2000.[4][5]

Збогом моја конкубино сматра се једним од најзначајнијих филмова покрета пете генерације који је привукао светску пажњу кинеских филмских редитеља.[6][7] Током 2005. године, филм је изабран за један од 100 најбољих филмова у глобалној историји од стране часописа Time.

Референце

уреди
  1. ^ Elley, Derek (1993-05-20). „Farewell to My Concubine”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-08. 
  2. ^ The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Wilkerson Daily Corporation. 1994. 
  3. ^ Kristof, Nicholas D. (4. 8. 1993). „China Bans One of Its Own Films; Cannes Festival Gave It Top Prize”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2. 4. 2022. 
  4. ^ „Who Makes the Rules in Chinese Movies?”. The New York Times. 16. 10. 1993. Приступљено 2. 12. 2019. 
  5. ^ „China bids 'Farewell' to ban”. Variety. 3. 9. 1993. Приступљено 2. 12. 2019. 
  6. ^ Clark 2005, стр. 159.
  7. ^ Zha 1995, стр. 96–100.
Спољашњи видео-запис
  當愛已成往事 - YouTube
  歌唱祖國 - YouTube
  中国人民解放军进行曲 - YouTube
  大海航行靠舵手 - YouTube

Додатна литература

уреди
  • Braester, Yomi. Farewell My Concubine: National Myth and City Memories. In Chinese Films in Focus: 25 New Takes, edited by Chris Berry, 89–96. London: British Film Institute, 2003.
  • Kaplan, Ann. Reading Formations and Chen Kaige's Farewell My Concubine. In Sheldon Lu, ed., Transnational Chinese Cinema: Identity, Nationhood, Gender. Honolulu: University of Hawaiʻi Press, 1997.
  • Larson, Wendy. The Concubine and the Figure of History: Chen Kaige's Farewell My Concubine. In Sheldon Lu, ed., Transnational Chinese Cinema: Identity, Nationhood, Gender. Honolulu: University of Hawaiʻi Press, 1997; also published as Bawang bieji: Ji yu lishi xingxiang, Qingxiang (1997); also in Harry Kuoshu, ed., Chinese Film, ed. Bloomington: Indiana University Press, 2000.
  • Lau, Jenny Kwok Wah. Farewell My Concubine': History, Melodrama, and Ideology in Contemporary Pan-Chinese Cinema. Film Quarterly 49, 1 (Fall, 1995).
  • Lim, Song Hwee. The Uses of Femininity: Chen Kaige's Farewell My Concubine and Zhang Yuan's East Palace, West Palace. In Lim, Celluloid Comrades: Representations of Male Homosexuality in Contemporary Chinese Cinemas. Honolulu: University of Hawaiʻi, 2006, pages 69–98.
  • Lu, Sheldon Hsiao-peng. "National Cinema, Cultural Critique, Transnational Capital: The Films of Zhang Yimou." In Transnational Chinese Cinema, edited by Sheldon Lu, 105–39. Honolulu: University of Hawaiʻi Press, page 199.
  • McDougall, Bonnie S. "Cross-dressing and the Disappearing Woman in Modern Chinese Fiction, Drama and Film: Reflections on Chen Kaige's Farewell My Concubine." China Information 8, 4 (Summer 1994): pages 42–51.
  • Metzger, Sean. "Farewell My Fantasy." The Journal of Homosexuality 39, 3/4 (2000): pages 213–32. Rpt. in Andrew Grossman, ed. Queer Asian Cinema: Shadows in the Shade. New York: Harrington Press, 2000, pages 213–232.
  • Xu, Ben. "Farewell My Concubine and Its Western and Chinese Viewers." Quarterly Review of Film and Television 16, 2 (1997).
  • Zang, Benzi. "Figures of Violence and Tropes of Homophobia: Reading Farewell My Concubine between East and West." Journal of Popular Culture: Comparative Studies in the World's Civilizations 33, 2 (1999): pages 101–109.

Спољашње везе

уреди