Заострог
Заострог је насељено место у саставу општине Градац, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.
Заострог | |
|---|---|
 Заострог | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Сплитско-далматинска |
| Општина | Градац (Далмација) |
| Становништво | |
| — 2011. | 330 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 08′ 29″ С; 17° 16′ 45″ И / 43.14126502768243° С; 17.279046663081697° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 12 m |
  Заострог Заострог на карти Хрватске | |
 Заострог Заострог на карти Сплитско-далматинске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21334 Заострог |
| Позивни број | +385 21 |
Историја
уредиУмро је 1760. године у месту фра Андрија Качић Миошић, Србин католик, фрањевац, песник.[1]
Историја
уредиУмро је 1760. године у месту фра Андрија Качић Миошић, Србин католик, фрањевац, песник.[1]
Код Заострога је брдо Витер, на којем су рушевине старог града, које је локално народно предање (крајем 19. века и раније) приписивало Југовићима. Тако фра Иван Деспот, који је већ прихватио хрватску националну свест, пише: На Витеру моме златили се порушени Југовића двори.[2] И Лазар Томановић спомиње исто предање: ...вити Витер, његова осебина, на ком су остаци старог града, по предању Југовића двори. [3][4]
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Макарска.
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, Заострог је имао 330 становника.
| Број становника по пописима[5] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857 | 1869 | 1880 | 1890 | 1900 | 1910 | 1921 | 1931 | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
| 535 | 598 | 633 | 683 | 706 | 716 | 698 | 585 | 354 | 365 | 327 | 315 | 254 | 270 | 372 | 330 |
На попису становништва 1991. године, насељено место Заострог је имало 270 становника, следећег националног састава:
Извори
уреди- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Макарска.
- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.
Референце
уреди- ^ а б "Време", Београд 1934. године
- ^ Деспот, Иван (1883). Пут на Ловћен. Загреб. стр. 13.
- ^ Томановић 2007, стр. 349.
- ^ Томановић, Лазар (1890). Нова Зета, бр. 9, Послије свечаности у Макарској (PDF). Цетиње. стр. 335.
- ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
Спољашње везе
уредиМапа
уредиФотографије
уреди | Овај чланак везан за села у Сплитско-далматинској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
