Жута (филм)
филм
Жута је југословенски филм из 1973. године. Режирао га је Владимир Тадеј, а сценарио је написао Гордан Михић.[1][2]
Жута | |
---|---|
Жанр | драма |
Режија | Владимир Тадеј |
Сценарио | Гордан Михић |
Продуцент | Александар Радуловић-Директор филма |
Главне улоге | Ружица Сокић |
Музика | Арсен Дедић |
Сценограф | Владимир Тадеј |
Сниматељ | Милорад Јакшић Фанђо |
Монтажа | Јелена Бјењаш Војислав Бјењаш |
Продуцентска кућа | Центар ФРЗ Београд |
Година | 1973. |
Трајање | 73 минута |
Земља | СФРЈ |
Језик | српски |
IMDb веза |
Радња
уредиЖута је девојка која стицајем околности постаје луталица, иако дубоко у себи гаји љубав према деци и жели властити дом. Када је из непознатих разлога приведу у полицијску станицу, она добродушно и наивно почиње да приповеда своју причу, надајући се да ће је чувар пустити. У притвору упознаје људе најразличитијих профила – скитницу, „студенткињу“, модисткињу, хомосексуалца (с којим се спријатељи). Иако у једном тренутку себи признаје да за њу нема ко да дође, јер никоме није потребна, помоћ стиже баш када се не нада.[1][3]
Улоге
уредиГлумац | Улога |
---|---|
Ружица Сокић | Жута |
Вера Чукић | Буба |
Александар Гаврић | Вуле |
Боро Стјепановић | Дежурни милицајац |
Љубиша Бачић | Скитница |
Мира Бањац | Студенткиња |
Слободан Алигрудић | Милицајац на терену |
Жика Миленковић | Милицајац коме бежи Буба |
Миодраг Андрић | Бранимир Хаџи–Ускоковић |
Војислав Говедарица | Момир Танић |
Божидар Павићевић Лонга | Судија за прекршаје |
Миливој Поповић Мавид | Председник комисије за артисте |
Љубомир Ћипранић | Човек са шајкачом у кафани |
Петар Лупа | Антонио Балоњерос |
Богдан Јакуш | Конобар |
Душан Вујисић | Избацивач |
Томислав Готовац | Брадати затвореник |
Јованка Котлајић | Старица која краде ногу |
Душан Антонијевић | |
Дамјан Клашња | |
Златибор Стоимиров | |
Драгица Новаковић | |
Дара Вукотић Плаовић | |
Мирко Даутовић | |
Славица Јеремић | |
Лидија Петровић | |
Божидар Станковић |
Специјални гости
уредиЗанимљивости
уреди- Ружици Сокић је ово најхваљеније извођење у каријери, за које је била награђена Златном ареном на Филмском фестивалу у Пули 1973. године.[4][5]
- На филмским сусретима у Нишу 1973. године Ружици Сокић награђена је Великом повељом.[2][6]
- Ружица је за улогу добила тадашњих две хиљаде динара, што је била изузетно скромна сума.[7]
- Ово је последњи филм великог глумца Александра Гаврића.
Референце
уреди- ^ а б „Жута”. Мој Тв. Приступљено 20. 1. 2021.
- ^ а б „Жута”. База ХР кинематографије. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „Жута”. Ртс. Приступљено 20. 1. 2021.
- ^ „Умрла РУЖИЦА СОКИЋ”. Атеље212. Приступљено 20. 1. 2021.
- ^ „ŽUTA”. Pula film festival. Архивирано из оригинала 18. 04. 2021. г. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „Историјат”. Филмски сусрети. Архивирано из оригинала 31. 01. 2021. г. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „Puls - Ružica Sokić”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2012. г. Приступљено 14. 4. 2012.