Жута пужевица
Жута пужевица (Hygrophorus hypothejus) је прворазредна јестива гљива. Месо је сочно и топи се у устима. Она се може пронаћи крај бијелих, црних и алепских борова, обилније у млађим, рјеђим и сунчанијим састојинама, тј. прије у трави него између иглица. Може се пронаћи у свим нашим предјелима, и на вишим и на нижим положајима.[2]
| Жута пужевица | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | H. hypothejus
|
| Биномно име | |
| Hygrophorus hypothejus Fr. (Fr.), 1838
| |
| Синоними[1] | |
|
Agaricus hypothejus Fr. 1821 | |
Листићи
уредиЛистови су закратко бијели, па све жући, старији и наранџастоцрвени, барем дјеломично, дебели и силазни. Њежни, дјелују под прстима као восак.[2]
Отрусина
уредиОтрусина је бијела.
Шешир
уредиШешир је дуг 2,5-6,5( 9,5) cm, најприје готово полулоптаст или чак и чуњаст, потом плићи и удубљенији, често и љевкасто удубљен с надоље заврнутим рубом; већином с јасно уочљивом округластом избочином на тјемену. Врло слузав. С маслинастосмеђим ураслим нитима, веома густим и финим, на свјетлијој, златножутој или жутосмеђој основи. Кожица се скида до половице, а кад се за сушнијег времена осуши, поприма ту и тамо пламенонаранџасте мрље.[2]
Микроскопија
уредиСпоре hyaline, neamyloidne, издуљено елипсоидне, с крупнијим вакуолама: 7,5-10/4-6 mi. Базидији 40-50/8-10 mi.[2]
Стручак
уредиСтручак је дуг и витак, 3-7-(11)/0,5-1-(1,5) cm. У раној младости с копреном обавијеном слузи, безбојном и прозирном, што се спушта низ стручак и створи прстенолики појас, те поређан наниже, све до дна. Пун у свим фазама.[2]
Слична врста
уредиНајсличнија гљива јој је аришева пужевица (Hygrophorus lucorum Kalchbr).[2]
