Жрновница (Сплит)
Жрновница је насељено место у саставу града Сплита, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.
Жрновница | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Сплитско-далматинска |
| Град | Сплит |
| Област | Далмација |
| Становништво | |
| — 2011. | 3.222 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 31′ 16″ С; 16° 33′ 28″ И / 43.52119983903118° С; 16.557865597394602° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 68 m |
  Жрновница Жрновница на карти Хрватске | |
 Жрновница Жрновница на карти Сплитско-далматинске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21251 Жрновница |
| Позивни број | +385 21 |
Географски положај
уредиНалази се источно/североисточно од Сплита, у пролазу подно Мосора, са његове јужне стране и са западне/северне стране брда Перуна, уз истоимену реку.
Место је добило име по млиновима.
Историја
уредиДо територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Сплит.
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, Жрновница је имала 3.222 становника.
| Број становника по пописима[1] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
| 569 | 634 | 706 | 804 | 1.028 | 1.153 | 1.254 | 1.505 | 1.350 | 1.025 | 1.037 | 1.785 | 1.967 | 2.274 | 2.524 | 3.222 |
Напомена: Исказује се као самостално насеље од 1981. настало издвајањем дела насеља Сплит. До 1948. исказивано као самостално насеље, а од 1953. до 1971. као део насеља Сплит. У 1991. повећано за део подручја насеља Горње Ситно, а истовремено смањено за део подручја насеља који је припојен насељу Срињине. Од 1857. до 1931. садржи део података за насеље Сплит.
На попису становништва 1991. године, насељено место Жрновница је имало 2.274 становника, следећег националног састава:
Култура
уредиРимокатоличка црква "Св. Миховила" на Грачићу, према научним проценама, датира из 13. века.
Презимена
уредиОд постанка Жрновнице, у њој су забележена и ова презимена: Бошковић, Михановић, Амижић, Марин, Палаверса, Аљиновић.
Извори
уреди- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
