Жикица Милосављевић

Жикица Милосављевић (Панчево, 14. јануар 1972) је бивши српски и југословенски рукометаш. Био је дугогодишњи репрезентативац Југославије. Играо је на позицији десног крила.

Жикица Милосављевић
Жикица Милосављевић
Лични подаци
Датум рођења (1972-01-14)14. јануар 1972.(52 год.)
Место рођења Панчево, СФРЈ
Држављанство СРЈ
Висина 1,78 m
Информације о каријери
Позиција десно крило
Сениорска каријера
Године Клуб
1988—1993
1993—1994
1994—1999
1999—2001
2001—2004
2004—2007
2007—2010
2010—2011
2013—2014
Динамо Панчево
Куманово
Црвена звезда
Пруле Љубљана
Цеље
Кантабрија
Ваљадолид
Босна
Металопластика

Клубови

уреди

Жикица је за Црвену звезду наступао од 1994. до 1999. године. Освојио је три шампионске титуле (1996, 1997 и 1998) и два национална купа (1995. и 1996. године). На позицији десног крила представљао је велику опасност по противничке екипе својим брзим продорима и ефектним головима.

Већ у својој првој сезони у клубу стигао је до трофеја у Купу Југославије. Рукометни клуб је освојио свој први пехар после паузе од чак 39 година, а Милосављевић је у два финална меча против Пролетера постигао укупно осам голова и био међу најбољим играчима на терену.

Сезона 1995/96. била је најуспешнија у историји клуба. Звезда је освојила дуплу круну, а у Купу победника купова стигли су до полуфинала, где је шпанска Тека била успешнија и прошла у финале. Ипак, остварен је до данас најбољи резултат у европским такмичењима. Поред Жикице, носиоци игре у тој сјајној генерацији били су капитен Игор Бутулија, Предраг Перуничић, Владимир Петрић, голман Горан Стојановић, Бобан Кнежевић, Никола Војиновић… Милосављевић је у другом мечу финала плеј-офа против Партизана био најефикаснији у тиму Звезде са пет погодака, а екипа Љубомира Обрадовића је славила са 21:18 и освојила трећу шампионску титулу у клупској историји, а прву после 40 година.

Следеће сезоне црвено-бели су одбранили титулу са осам бодова предности у односу на другопласирани Ловћен (плеј-оф није игран због припрема репрезентације за Светско првенство). У Лиги шампиона Звезда је стигла до групне фазе, где је остварила две победе против екипе СКА из Минска и завршила такмичење као трећа у групи. Жикица је постигао 38 голова у елитном такмичењу, од тога чак 11 у реваншу квалификација против Кехре из Талина.

Трећу узастопну шампионску титулу Црвена звезда је освојила 1998. године победама у финалу плеј-офа против Железничара (29:25 и 34:30), док је у Лиги шампиона екипа поново била трећа у групи са две победе. Жикица Милосављевић је био најбољи стрелац тима у најелитнијем клупском такмичењу у Европи. Сјајну екипу из сезоне 1997/98. чинили су још Ратко Николић, Владимир Петрић, голман Ненад Пуљезевић, Петар Каписода, Никола Војиновић, Александар Аџић, Никола Еклемовић, Никола Којић

Жикица је 1999. године каријеру наставио у дресу Прулеа из Љубљане, а 2004. године је са Цељем освојио Лигу шампиона. У каријери је још играо за шпанске клубове Кантабрију и Ваљадолид, са којим је тријумфовао у Купу победника купова 2009. године. Био је још члан Динама из Панчева, Босне, Колубаре и шабачке Металопластике са којом је играо у позним играчким годинама.

Репрезентација

уреди

У дресу репрезентације Југославије има освојене три бронзане медаље на великим такмичењима, две на Светским првенствима (Египат 1999. и Француска 2001.[1]) и једну са Европског шампионата 1996. у Шпанији. Проглашен је за најбоље десно крило првенства света 2001. године, а наступао је и на планетарном шампионату у Јапану 1997, када је заузето девето место, и на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју, када је Југославија била на четвртом месту.

Референце

уреди
  1. ^ „Bronza za Jugoslaviju”. srbija.gov.rs. 4. 2. 2001. Приступљено 10. 5. 2020. 

Спољашње везе

уреди