Жижак
Жишци су тврдокрилци, тачније оне које припадају суперфамилији Curculionoidea. Они су биљоједи, обично мали, мањи од 6mm. Познато је око 97.000 врста жижака. Припадају неколико породица, од којих је већина у породици Curculionidae (прави жижци). Неки други тврдокрилци, иако нису у блиском сродству, такође носе назив "жижак", као што је Stegobium paniceum, који припада породици Ptinidae.
Жижак | |
---|---|
Lixus angustatus | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Класа: | Insecta |
Ред: | Coleoptera |
Инфраред: | Cucujiformia |
Кладус: | Phytophaga |
Натпородица: | Curculionoidea Пиер Андре Латреил, 1802 |
Фамилија | |
Многи жижци се сматрају штеточинама због њихове способности да оштете и убију усјеве. Sitophilus granarius оштећује ускладиштене житарице. Жижак (Anthonomus grandis) напада усјеве памука; они полажу своја јаја у памучне куглице, а ларве једу памук да би могле изаћи. Остали жижци се користе за биолошку контролу инвазивних биљака.
Неки жилави имају способност да лете, као што је пиринчани жижак (Sitophilus oryzae).[1][2]
Једна врста жижака ,Austroplatypus incompertus, показује еусоцијалност, један од ријетких инсеката поред Hymenoptera и Isoptera.
Таксономија
уредиБудући да у таквој разноликости постоји много врста, виша класификација жижака је у стању флукса. Углавном се дијеле на двије главне подјеле, Orthoceri или примитивне жижаке, и Gonatoceri или праве жижаке (Curculionidae). Елвуд Цимерман је предложио трећу подјелу, Heteromorphi, за неке прелазне облике.[3] Примитивни жижци се разликују по томе што имају равне антене, док прави жижци имају лактиране (геникулиране) антене. Лакт се јавља на крају стабла (први сегмент антене) у правим жижцима, а стабло је обично много дужи од осталих сегмената антене. Постоје неки изузеци. Nanophyini су примитивни жижци (са веома дугачким трохантама), али имају дуга стабла и геникулате антене. Од правих жижака, Gonipterinae и Ramphus имају кратка стабла и са кратким лактом или без лакта.
Најновији систем класификације на породице је представио Кушел,[4] са допуном од Марвалдија и др.,[5] и постигнут је анализама. Прихваћене породице су примитивни жижци Anthribidae, Attelabidae, Belidae, Brentidae, Caridae, и Nemonychidae, и прави жижци Curculionidae. Већина других породица жижака је деградирана на подфамилије или племена. Показало се да развиће врсте прати кораке у еволуцији биљака на којима се храни жижак; могу варирати у боји од црне до свијетлосмеђе.
Неке од особина које се користе за разликовање породица жижака су:
Лабрум је видљив као посебан сегмент за клипус | Anthribidae, Nemonychidae |
Антена има лакат | већина Curculionidae, Nanophyini (Apioninae) |
Трокантерс (сегмент између coxae и фемора) је дуг као или дужи од coxae | Apioninae укључујеNanophyini |
Предње тибије са чешљем setae у апикалном жлебу насупрот тарзалној артикулацији | Belidae |
Elytra striate (са уздужним браздама или жлебовима) | Brentidae, Curculionidae, Rhinorhynchinae |
Рострум кратак и широк | Anthribidae, неке Curculionidae (неке Brachycerinae укључујући Ithycerus (New York weevil), Scolytinae и Platypodinae). |
Дугачке горње вилице и избочине (видљиве одозго на врху рострума) | Anthribidae, Nemonychidae |
Абдоминални тергити 6 и 7 без спиракли | Caridae |
Гуларни шав (на вентралном делу главе) једноструки, не дупли | Attelabidae, Brentidae, Curculionidae. |
Сексуални диморфизам
уредиRhopalapion longirostre показује екстремни случај полног диморфизама. Рострум (кљун) код женке је двоструко дужи, а површина му је глађа него код мужјака. Женка буши канале за полагање јаја у пупољке Alcea rosea. Према томе, диморфизам се не приписује сексуалној селекцији. То је одговор на еколошке захтјеве полагања јаја.[6]
==Филогенија==Филогенетско стабло
Филогенија Curculionoidea је базирана на 18S рибозомској ДНК а морфолошки подаци су дати у наставку:[5]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Галерија
уреди-
ларва Hypera rumicis
Референце
уреди- ^ „What Is a Weevil and How Did That Bug Get in My Food?”.
- ^ „Weevils on Stored Grain (Department of Entomology)”. Department of Entomology (Penn State University).
- ^ E. C. Zimmerman (1994). Australian weevils (Coleoptera: Curculionidae). Volume 1. Orthoceri: Anthribidae to Attelabidae: the primitive weevils. East Melbourne: CSIRO. стр. 741 pp.
- ^ G. Kuschel (1995). „A phylogenetic classification of Curculionoidea to families and subfamilies”. Memoirs of the Entomological Society of Washington. 14: 5—33.
- ^ а б A. E. Marvaldi, A. S. Sequeira, C. W. O'Brien & B. D. Farrell (2002). „Molecular and morphological phylogenetics of weevils (Coleoptera, Curculionidae): do niche shifts accompany diversification?”. Systematic Biology. 51 (5): 761—785. PMID 12396590. doi:10.1080/10635150290102465. Архивирано из оригинала 05. 04. 2020. г. Приступљено 18. 05. 2022.
- ^ G. Wilhelm; et al. (2011). „Sexual dimorphism in head structures of the weevil Rhopalapion longirostre: a response to ecological demands of egg deposition”. Biological Journal of the Linnean Society. 104: 642—660. doi:10.1111/j.1095-8312.2011.01751.x.
Литература
уреди- Bright, Donald E.; Bouchard, Patrice (2008). Coleoptera, Curculionidae, Entiminae: Weevils of Canada and Alaska Volume 2. Insects and Arachnids of Canada Series, Part 25. Ottawa: NRC Research Press. ISBN 978-0-660-19400-4.
Спољашње везе
уреди- Медији везани за чланак Жижак на Викимедијиној остави