Живојин Влајнић
Живојин Влајнић (Београд, 7. март 1901 — Београд, 5. март 1992.) био је српски и југословенски сликар.
Живојин Влајнић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. март 1901. |
Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
Датум смрти | 5. март 1992.90 год.) ( |
Место смрти | Београд, СФРЈ |
Породица | |
Супружник | Аделина Бакотић |
Уметнички рад | |
Правац | Импресионизам Постмодернизам |
Биографија
уредиЖивојин Влајнић је своје уметничко школовање започео у Уметничкој школи у Београду (1921—1924), а студије наставио у Паризу (1925—1926). У београдски ликовни живот укључио се 1933, када је излагао на пролећним и јесењим изложбама у павиљону „Цвијета Зузорић".[1]
Између два рата припадао је групи лево оријентисаних уметника, активно учествовао у раду групе „Живот", те излагао на Салону независних (1936). Био је симпатизер комуниста којe је често скривао у свом стану у улици Ивана Милутиновића у Београду, укључујући и Тита који је код њега боравио неколико дана у мају 1940.[2] Одмах по избијању II светског рата Влајнић се прикључио НОП-у.[1]
У поратном периоду радио је као самостални уметник у Београду и учествовао на колективним изложбама (Београд, Загреб, Љубљана), али и ван граница земље (Москва, Петроград, Праг, Братислава, Варшава, Краков, Будимпешта). Сматран импресионистом од својих савременика,[3] почео је да слика пределe, мртве природе и фигуралне композиције све више у постмодернистичком маниру. Најзначајнија платна насликао је у Београду, Македонији и Словенији. Међу значајним добијеним признањима јесте Политикина награда на VI Јесењој изложби београдских уметника (1933). Његове слике налазе се данас у београдским музејима и галеријама, као и у приватним колекцијама у земљи и иностранству.[1]
Дело
уреди- Уметнички павиљон на Калемегдану, 1928
- Под Шар планином, 1935/1936
- Пејзаж из Словеније, око 1947
- Капетан-Мишино здање
- Предео са белим путем
Референце
уредиЛитература
уреди- M. Б. Протић, Савременици, II, Бг 1964
- Л. Трифуновић, Српско сликарство 1900--1950, Бг 1973
- Добитници Политикине награде, Бг 1979