Живорад Вукосављевић
Живорад Вукосављевић (1905 – 1963) је био српски војни пилот, књижевник и новинар.[1] По завршетку Ваздухопловне академије Београд, служио је као пилот у југословенској војсци. Његов авион срушио се 1939. године у близини Мостара, након чега је постао инвалид и посветио се писању. Био је члан Удружења књижевника Србије. Већина његових романа су авантуристичке приче о авијацији, и данас се многа од ових дела сматрају омладинском и дечијом књижевношћу. Скоро сва дела овог писца поново је објавила издавачка кућа Порталибрис, у својој едицији Отргнуто од заборава.[2]
Живорад Вукосављевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1905. |
| Датум смрти | 1963. (57/58 год.) |
| Занимање | пилот, књижевник |
Дела
уреди- Како смо добили крила (1935)
- Пилот поручник Кнап брани Београд (1939)
- Судар у ваздуху (1940)
- Постанак и развој ваздухопловства (1940)
- Победници неба (1940)
- Михајло Петровић, први српски авијатичар (1954)
- Младост и крила (1957)
- Приче о пилотима (1960)
- Ескадрила над пустињом (1962)
- Стари пилот (1963)
- Да узалууд не плове облаци (1964)[3]
Извори
уреди- ^ „Sudar u vazduhu : Živorad Vukosavljević”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2023-10-11.
- ^ „Makart | Knjige - Živorad Vukosavljević | Internet knjižara | Drugačiji od drugih”. www.makart.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-10-11.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања живорад вукосављевић NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-10-11.