Живорад Вукосављевић

Живорад Вукосављевић (19051963) је био српски војни пилот, књижевник и новинар.[1] По завршетку Ваздухопловне академије Београд, служио је као пилот у југословенској војсци. Његов авион срушио се 1939. године у близини Мостара, након чега је постао инвалид и посветио се писању. Био је члан Удружења књижевника Србије. Већина његових романа су авантуристичке приче о авијацији, и данас се многа од ових дела сматрају омладинском и дечијом књижевношћу. Скоро сва дела овог писца поново је објавила издавачка кућа Порталибрис, у својој едицији Отргнуто од заборава.[2]

Живорад Вукосављевић
Датум рођења(1905{{month}}{{{day}}})1905.
Датум смрти1963.(1963-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (57/58 год.)
Занимањепилот, књижевник

Дела

уреди
  • Како смо добили крила (1935)
  • Пилот поручник Кнап брани Београд (1939)
  • Судар у ваздуху (1940)
  • Постанак и развој ваздухопловства (1940)
  • Победници неба (1940)
  • Михајло Петровић, први српски авијатичар (1954)
  • Младост и крила (1957)
  • Приче о пилотима (1960)
  • Ескадрила над пустињом (1962)
  • Стари пилот (1963)
  • Да узалууд не плове облаци (1964)[3]

Извори

уреди
  1. ^ „Sudar u vazduhu : Živorad Vukosavljević”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2023-10-11. 
  2. ^ „Makart | Knjige - Živorad Vukosavljević | Internet knjižara | Drugačiji od drugih”. www.makart.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-10-11. 
  3. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања живорад вукосављевић NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-10-11.