Живко Јаћимовић
Живко Јаћимовић (1878−1945) био је познати драгачевски каменорезац из Пухова. Родоначелник и најзначајнији представник пуховске каменорезачке школе.[1]
| Живко Јаћимовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Надимак | Мисирац |
| Датум рођења | 1878. |
| Место рођења | Пухово, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1945. (66/67 год.) |
| Место смрти | Пухово, Краљевина Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Живот
уредиПотомак досељеника из Сјенице.[2] Не зна се где се обучавао каменорезу. Споменике је клесао од 1900. године до почетка Другог српског рата по Доњем Драгачеву, чачанским и пожешким селима.[1]
Дело
уредиСпоменике је израђивао од пуховског пешчара, на којима је приказивао ликове ратника, стаменог стаса и изражајног лица. Строго је пазио на реалистично приказивање униформе.[2]
Осим крстова и других хришћанских симбола, на боковима споменика приказивао је стилизовано цвеће, винову лозу са голубовима који зобљу грође, пољопривредне и занатске алатке.[2]
Другу форму представљају споменици у облику вертикалне плоче надвишене крстом, насађене на постоља у форми храма. Изнад епитафа је лучно надсвође које се продужава у стилизовани крст.
Надгробне натписе, са бројним подацима о покојницима, урезивао је изврсно клесаним словима, уносећи у њих поетске исказе. Ратницима је величао подвиге, посебно онима који су учествовали у Балканским ратовима и поставили „границу велике Србије и Македоније”.[2]
Текстове је урезивао читким, правилним словима ванредне лепоте. На споменицима се потписивао:
- Писо Живко Јаћимовић из Пухова[2]
Епитафи
уредиНатписе је започињао уобичајеним дозивима:
- Ој, Србине брате и Српкиње миле сеје,
- приђите ближе![2]
На крајпуташким обележјима:
- Кости су ми на даљини,
- а спомен ми у близини.[2]
А својој првој жени, коју је искрено ожалио:
- Од жалости једва дишем
- кад ти овај спомен пишем.
- Тебе крије гробна тама,
- а ја живим у сузама.[2]
Споменик Добросаву Чубрићу (+1913) (Горачићи - Петковића гробље)
- ДОБРОСАВ Чубрић
- војник II чете III бат.
- 10 пука шумадинске дивизије.
- Пред овим ладним спомеником
- а под овом плочом
- лежи тело дичне младости
- велике жалости
- ДОБРОСАВ ЧУБРИЋ
- из Горачића
- бивши као регрут у Приштини
- разболи се и дође кући на боловање
- и умре код своје куће
- 24 вебруара 1913 г.
- Бог да му душу прости.
- Споменик овај подиже му
- његова ожалошћена мајка
- Станојка у 1919 г.
- Писо Живко Јаћимовић
- из Пухова.[3]
Извори
уреди- ^ а б Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ а б в г д ђ е ж Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52.
- ^ Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2017). Камени памћеници Горачића : [епитафи на споменицима]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-28-1.
Литература
уреди- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2017). Камени памћеници Горачића : [епитафи на споменицима]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-28-1.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.