Жељезничка станица
Жељезничка станица је званично мјесто на жељезничкој прузи са најмање једном скретницом из којег се директно или даљински регулише саобраћај возова, а у којој воз отпочиње или завршава вожњу. У станици се може обављати улазак и излазак путника, као и утовар и истовар робе.
Према задатку у регулисању саобраћаја постоји неколико врста жељезничких станица. Осим жељезничке станице, постоји и жељезничко стајалиште.
Терминологија
уредиУ британском енглеском, традиционална употреба фаворизује железничку станицу или једноставно станицу, иако је train station, што се често перципира као американизам, сада уобичајен као и железничка станица у писању; термин railroad station се не користи, док је railroad застарео.[1][2][3] У британској употреби, реч станица се обично схвата као железничка станица, осим ако није другачије квалификовано.[4]
У америчком енглеском, најчешћи термин у савременој употреби је train station; док су railroad station и railway station мање уобичајене, иако су биле чешћи у прошлости.[5]
У Сједињеним Државама, термин депо се понекад користи као алтернативни назив за станицу, заједно са сложеним облицима train depot, railway depot и railroad depot – користи се и за путничке и за теретне објекте.[6] Термин депо се не користи у контексту објеката за одржавање возила на америчком енглеском, док је у Великој Британији, па чак и суседној Канади, на пример.
Жељезничко стајалиште
уредиЖељезничко стајалиште је званично мјесто на прузи на којему се возови за превоз путника заустављају у складу са возним редом, само ради уласка и изласка путника, а у којему воз за превоз путника може почети или завршити вожњу.
Историја
уредиПрва светска забележена железничка станица била је Мaунт на Ојстермaут железници (касније позната као Свонси и Мамблс) у Свонсију, Велс,[11] која је започела путнички саобраћај 1807. године, иако су возови били вучени коњском вучом, а не локомотивама.[12] Двоспратна станица Маунт Клер у Балтимору, Мериленд, Сједињене Америчке Државе, која је опстала као музеј, први пут је видела путничке услуге као крајњу станицу железнице Балтимор и Охајо са коњском вучом 22. маја 1830.[13]
Најстарија терминална станица на свету била је железничка станица Кроун Стрит у Ливерпулу, изграђена 1830. године, на линији Ливерпул-Манчестер која је вукла локомотиве. Станица је била нешто старија од још увек постојећег терминала железничке станице Ливерпул Роуд у Манчестеру. Станица је била прва која је уградила халу за возове. Станица Краун стрит је срушена 1836. године, пошто се терминална станица у Ливерпулу преселила на железничку станицу Лајм Стрит. Станица Краун стрит је претворена у терминал теретне станице.
Прве станице су имале мало зграда или погодности. Прве станице у модерном смислу биле су на железници Ливерпула и Манчестера, које су отворене 1830. године.[14] Ливерпул Роуд станица у Манчестеру, друга најстарија терминална станица на свету, сачувана је као део Музеја науке и индустрије у Манчестеру. Она подсећа на низ џорџијских кућа.
Ране станице су понекад грађене са путничким и са робним објектима, иако су неке железничке линије биле само за робу или само за путнике, а ако је линија била двоструке намене, често би постојало складиште робе ван путничке станице.[15]
Станице двоструке намене понекад се могу наћи и данас, иако су у многим случајевима објекти за робу ограничени на главне станице.
Многе станице датирају из 19. века и одражавају грандиозну архитектуру тог времена, дајући престиж граду, као и железничким операцијама.[16] Земље у које су железнице стигле касније углавном и даље имају такву архитектуру, јер су касније станице често имитирале стилове из 19. века. Различити облици архитектуре коришћени су у изградњи станица, од оних са великим, замршеним зградама у барокном или готском стилу, до једноставнијих утилитаристичких или модернистичких стилова. Станице у Европи су имале тенденцију да прате британске дизајне и у неким земљама, попут Италије, финансирале су их британске железничке компаније.[17]
Станице изграђене у новије време често имају сличан осећај као на аеродромима, са једноставним, апстрактним стилом. Примери модерних станица укључују оне на новијим железничким мрежама за велике брзине, као што су Шинкансен у Јапану, THSR у Републици Кини, TGV линије у Француској и ICE линије у Немачкој.
Станични објекти
уредиСтанице обично имају канцеларије за продају карата, аутоматизоване машине за продају карата или обоје, иако се на неким линијама карте продају у возовима. Многе станице укључују продавницу или киоск. Веће станице обично имају објекте брзе хране или ресторана. У неким земљама станице могу имати и бар или паб. Остали садржаји станица могу укључивати: тоалете, оставишта пртљага, табеле за изгубљено и нађено, одласке и доласке, колица за пртљаг, чекаонице, такси стајалишта, аутобуске станице, па чак и паркинге. Веће станице или станице са особљем обично имају већи распон објеката укључујући и канцеларију за обезбеђење станице. Они су обично отворени за путнике када има довољно саобраћаја током довољно дугог временског периода да се оправдају трошкови. У великим градовима то може значити да су објекти доступни 24 сата дневно. Основна станица може имати само пероне, мада се и даље може разликовати од стајалишта, места за заустављање које можда чак и нема пероне.
Многе станице, било веће или мање, нуде размену са локалним превозом; ово може да варира од једноставног аутобуског стајалишта преко пута до подземних станица брзе градске железнице.
У многим афричким, јужноамеричким и азијским земљама, станице се такође користе као места за јавна тржишта и друге неформалне послове. Ово се посебно односи на туристичке руте или станице у близини туристичких дестинација.
Поред пружања услуга за путнике и објеката за утовар робе, станице понекад могу имати депое локомотива и шинских возила (обично са објектима за складиштење и пуњење горивом шинских возила и обављање мањих поправки).
Рекорди
уредиШиром света
уреди- Најпрометнија путничка станица на свету, са прометом од 3,5 милиона путника дневно (1,27 милијарди годишње), је станица Шинџуку у Токију.[18]
- Светска станица са највише перона је Гранд Централ Терминал у Њујорку са 44 перона.[19]
- Станица на свету са најдужом платформом је железничка станица Горакпур Џанкшон са дужином перона од 1335,40 метара и налази се у Утар Прадешу, Индија.[20]
- Највиша светска станица изнад нивоа земље (не изнад нивоа мора) је станица метроа Смит–Најнт Стритс у Њујорку.[21][22]
- Кони Ајлaнд – Стилвел авенија у Њујорку је највећи узвишени терминал на свету са 8 колосека и 4 острвске платформе.[23]
- Железничка станица Шангај југ, отворена у јуну 2006. године, има највећи кружни провидни кров на свету.[24]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ian Jolly (1. 8. 2014). „Steamed up about train stations”. Academy (blog). London: BBC. Приступљено 28. 8. 2015.
- ^ Morana Lukač (12. 11. 2014). „Railway station or train station?”. Bridging the Unbridgeable. A project on English usage guides (blog). Leiden, The Netherlands: Leiden University Centre for Linguistics. Приступљено 28. 8. 2015.
- ^ „Google Books Ngram Viewer. British English Corpus”. Приступљено 28. 8. 2015.
- ^ „station, noun”. Oxford Advanced Learner's Dictionary. Oxford University Press. Приступљено 28. 8. 2015.
- ^ „Google Books Ngram Viewer. American English Corpus”. Приступљено 28. 8. 2015.
- ^ „Definition of depot by Merriam-Webster”. merriam-webster.com. Приступљено 13. 7. 2017.
- ^ „The 51 busiest train stations in the world– All but 6 located in Japan”. Japan Today. 6. 2. 2013. Приступљено 26. 11. 2018.
- ^ „SNCF Open Data — Fréquentation en gares en 2016”. Paris, France: SNCF. Приступљено 19. 3. 2018 — преко ressources.data.sncf.com – SNCF OPEN DATA.
- ^ Oishimaya Sen Nag (23. 10. 2017). „Europe's Record-Holding Railway Stations.”. WorldAtlas.com. Quebec, Canada. Приступљено 15. 9. 2018.
- ^ Devin Leonard (10. 1. 2018). „The Most Awful Transit Center in America Could Get Unimaginably Worse”. Bloomberg L.P. Приступљено 14. 11. 2018.
- ^ Hughes, Stephen (1990), The Archaeology of an Early Railway System: The Brecon Forest Tramroads, Royal Commission on Ancient and Historical Monuments in Wales, стр. 333, ISBN 978-1871184051, Приступљено 9. 2. 2014
- ^ „Mumbles Railway”. bbc.co.uk. 25. 3. 2007. Приступљено 1. 5. 2015.
- ^ „B & O Transportation Museum & Mount Clare Station”. National Historic Landmarks in Maryland. Maryland Historical Trust. Приступљено 9. 2. 2014.
- ^ Moss, John (5. 3. 2007). „Manchester Railway Stations”. Manchester UK. Papillon. Архивирано из оригинала 23. 03. 2008. г. Приступљено 13. 3. 2008.
- ^ „The Inception of the English Railway Station”. Architectural History. SAHGB Publications Limited. 4: 63—76. 1961. JSTOR 1568245. doi:10.2307/1568245.
- ^ Miserez, Marc-André (2. 6. 2004). „Stations were gateways to the world”. SwissInfo. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 13. 3. 2008.
- ^ „Italian Railroad Stations”. History of Railroad Stations. Приступљено 13. 3. 2008.
- ^ „Machines & Engineering: Building the Biggest”. Discovery Channel. 2008. Приступљено 13. 3. 2008.
- ^ „Largest railway station (no. of platforms)”. Guinness World Records. Приступљено 6. 12. 2019.
- ^ „Gorakhpur gets world's largest railway platform”. The Times of India. 7. 10. 2013. Приступљено 20. 3. 2021.
- ^ „Rebuilding the Culver Viaduct”. MTA News. Архивирано из оригинала 25. 09. 2012. г. Приступљено 09. 05. 2022.
- ^ „BROOKLYN!!” (Caption on photo from station reopening celebration). лето 2013. стр. 7.
- ^ „And Now for the Good News From the Subway System; New Terminal in Coney Island Rivals the Great Train Sheds of Europe”. The New York Times. 28. 5. 2005.
- ^ „The railway station with world's largest transparent roof”. People's Daily. Beijing. 26. 6. 2006. Приступљено 13. 3. 2008.
Литература
уреди- Coleford, I. C. (октобар 2010). Smith, Martin, ур. „By GWR to Blaenau Ffestiniog (Part One)”. Railway Bylines. Radstock: Irwell Press Limited. 15 (11).
- Reade, Lewis (1983). Branch Line Memories Vol 1. Redruth, Cornwall: Atlantic Transport & Historical Publishers. ISBN 978-0-90-689906-9.
- Cook, R. M. (1979). „Archaic Greek Trade: Three Conjectures”. The Journal of Hellenic Studies. 99: 152—155. JSTOR 630641. doi:10.2307/630641.
- Drijvers, Jan Willem (1992). „Strabo VIII 2,1 (C335): ΠΟΡΘΜΕΙΑ and the "Diolkos"”. Mnemosyne. 45 (1): 75—78. JSTOR 4432110.
- Raepsaet, G. & Tolley, M.: "Le Diolkos de l'Isthme à Corinthe: son tracé, son fonctionnement", Bulletin de Correspondance Hellénique, Vol. 117 (1993), pp. 233–261 (256)
- Lewis, M. J. T. (2001). „Railways in the Greek and Roman world” (PDF). Ур.: Guy, A.; Rees, J. Early Railways. A Selection of Papers from the First International Early Railways Conference. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г.
- Fraser, P. M. (децембар 1961). „The ΔΙΟΛΚΟΣ of Alexandria”. The Journal of Egyptian Archaeology. 47. JSTOR 3855873. doi:10.2307/3855873.
- Lee, Charles E. (1943). The Evolution of Railways. Railway Gazette (2 изд.). London. OCLC 1591369.
- Jones, Mark (2012). Lancashire Railways – The History of Steam. Newbury: Countryside Books. стр. 5. ISBN 978-1-84674-298-9.
- Vaughan, A. (1997). Railwaymen, Politics and Money. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-5746-0.
- Landes, David. S. (1969). The Unbound Prometheus: Technological Change and Industrial Development in Western Europe from 1750 to the Present. Cambridge, New York: Press Syndicate of the University of Cambridge. ISBN 978-0-521-09418-4.
- Wells, David A. (1891). Recent Economic Changes and Their Effect on Production and Distribution of Wealth and Well-Being of Society. New York: D. Appleton and Co. ISBN 978-0-543-72474-8. „RECENT ECONOMIC CHANGES AND THEIR EFFECT ON DISTRIBUTION OF WEALTH AND WELL BEING OF SOCIETY WELLS.”
- Grübler, Arnulf (1990). The Rise and Fall of Infrastructures: Dynamics of Evolution and Technological Change in Transport (PDF). Heidelberg and New York: Physica-Verlag. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 3. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2017.
- Fogel, Robert W. (1964). Railroads and American Economic Growth: Essays in Econometric History. Baltimore and London: The Johns Hopkins Press. ISBN 978-0-8018-1148-7.
- Rosenberg, Nathan (1982). Inside the Black Box: Technology and Economics. Cambridge, New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-27367-1.
Спољашње везе
уреди- A comprehensive technical article about stations from Railway Technical Web Pages