Жељезничка станица

Жељезничка станица је званично мјесто на жељезничкој прузи са најмање једном скретницом из којег се директно или даљински регулише саобраћај возова, а у којој воз отпочиње или завршава вожњу. У станици се може обављати улазак и излазак путника, као и утовар и истовар робе.

Жељезничка станица у Паризу

Према задатку у регулисању саобраћаја постоји неколико врста жељезничких станица. Осим жељезничке станице, постоји и жељезничко стајалиште.

Терминологија

У британском енглеском, традиционална употреба фаворизује железничку станицу или једноставно станицу, иако је train station, што се често перципира као американизам, сада уобичајен као и железничка станица у писању; термин railroad station се не користи, док је railroad застарео. У британској употреби, реч станица се обично схвата као железничка станица, осим ако није другачије квалификовано.

У америчком енглеском, најчешћи термин у савременој употреби је train station; док су railroad station и railway station мање уобичајене, иако су биле чешћи у прошлости.

У Сједињеним Државама, термин депо се понекад користи као алтернативни назив за станицу, заједно са сложеним облицима train depot, railway depot и railroad depot – користи се и за путничке и за теретне објекте. Термин депо се не користи у контексту објеката за одржавање возила на америчком енглеском, док је у Великој Британији, па чак и суседној Канади, на пример.

Жељезничко стајалиште

Жељезничко стајалиште је званично мјесто на прузи на којему се возови за превоз путника заустављају у складу са возним редом, само ради уласка и изласка путника, а у којему воз за превоз путника може почети или завршити вожњу.

Историја

Станица Брод Грин, Ливерпул, Енглеска, приказана 1962. године, отворена 1830. године, најстарија је станица на свету која се још увек користи као путничка станица.

Станица Бејкер Стрит у Лондону, отворена 1863. године, била је прва станица на свету која је била потпуно подземна. Њен оригинални део, који се овде види, налази се непосредно испод површине и изграђен је пробијањем тунела.

Прочеље станице Ливерпул Лајм Стрит подсећа на замак и најстарији је коришћени терминус на свету

Гар ду Норд је једна од шест великих терминалних станица SNCF главне мреже за Париз. То је најпрометнија железничка станица ван Јапана, која опслужује 206,7 милиона железничких путника према подацима из 2016. године путем приградских железница, францускох међуградских и брзих возова (TGV), као и међународних линија (Eurostar, Thalys).

Пен станица у центру Менхетна у Њујорку, Сједињене Америчке Државе, важан је железнички терминал и чвориште за трансфере, као и најпрометнија железничка станица на Западној хемисфери, која опслужује више од 430.000 путника приградске железнице и Амтрака дневно према подацима из 2018. године.

Прва светска забележена железничка станица била је Мaунт на Ојстермaут железници (касније позната као Свонси и Мамблс) у Свонсију, Велс, која је започела путнички саобраћај 1807. године, иако су возови били вучени коњском вучом, а не локомотивама. Двоспратна станица Маунт Клер у Балтимору, Мериленд, Сједињене Америчке Државе, која је опстала као музеј, први пут је видела путничке услуге као крајњу станицу железнице Балтимор и Охајо са коњском вучом 22. маја 1830.

Станица са возом и складиштем угља, Густав Ле Греј, (око 1850–1860).

Најстарија терминална станица на свету била је железничка станица Кроун Стрит у Ливерпулу, изграђена 1830. године, на линији Ливерпул-Манчестер која је вукла локомотиве. Станица је била нешто старија од још увек постојећег терминала железничке станице Ливерпул Роуд у Манчестеру. Станица је била прва која је уградила халу за возове. Станица Краун стрит је срушена 1836. године, пошто се терминална станица у Ливерпулу преселила на железничку станицу Лајм Стрит. Станица Краун стрит је претворена у терминал теретне станице.

Прве станице су имале мало зграда или погодности. Прве станице у модерном смислу биле су на железници Ливерпула и Манчестера, које су отворене 1830. године. Ливерпул Роуд станица у Манчестеру, друга најстарија терминална станица на свету, сачувана је као део Музеја науке и индустрије у Манчестеру. Она подсећа на низ џорџијских кућа.

Ране станице су понекад грађене са путничким и са робним објектима, иако су неке железничке линије биле само за робу или само за путнике, а ако је линија била двоструке намене, често би постојало складиште робе ван путничке станице.

Станице двоструке намене понекад се могу наћи и данас, иако су у многим случајевима објекти за робу ограничени на главне станице.

Многе станице датирају из 19. века и одражавају грандиозну архитектуру тог времена, дајући престиж граду, као и железничким операцијама. Земље у које су железнице стигле касније углавном и даље имају такву архитектуру, јер су касније станице често имитирале стилове из 19. века. Различити облици архитектуре коришћени су у изградњи станица, од оних са великим, замршеним зградама у барокном или готском стилу, до једноставнијих утилитаристичких или модернистичких стилова. Станице у Европи су имале тенденцију да прате британске дизајне и у неким земљама, попут Италије, финансирале су их британске железничке компаније.

Станице изграђене у новије време често имају сличан осећај као на аеродромима, са једноставним, апстрактним стилом. Примери модерних станица укључују оне на новијим железничким мрежама за велике брзине, као што су Шинкансен у Јапану, THSR у Републици Кини, TGV линије у Француској и ICE линије у Немачкој.

Станични објекти

Престо бесконтактни читач паметних картица и аутомат за самопослуживање карата на приградској железничкој станици у Торонту

Шалтери за продају карата на железничкој станици Ниугати у Будимпешти, Мађарска

Станице обично имају канцеларије за продају карата, аутоматизоване машине за продају карата или обоје, иако се на неким линијама карте продају у возовима. Многе станице укључују продавницу или киоск. Веће станице обично имају објекте брзе хране или ресторана. У неким земљама станице могу имати и бар или паб. Остали садржаји станица могу укључивати: тоалете, оставишта пртљага, табеле за изгубљено и нађено, одласке и доласке, колица за пртљаг, чекаонице, такси стајалишта, аутобуске станице, па чак и паркинге. Веће станице или станице са особљем обично имају већи распон објеката укључујући и канцеларију за обезбеђење станице. Они су обично отворени за путнике када има довољно саобраћаја током довољно дугог временског периода да се оправдају трошкови. У великим градовима то може значити да су објекти доступни 24 сата дневно. Основна станица може имати само пероне, мада се и даље може разликовати од стајалишта, места за заустављање које можда чак и нема пероне.

Многе станице, било веће или мање, нуде размену са локалним превозом; ово може да варира од једноставног аутобуског стајалишта преко пута до подземних станица брзе градске железнице.

У многим афричким, јужноамеричким и азијским земљама, станице се такође користе као места за јавна тржишта и друге неформалне послове. Ово се посебно односи на туристичке руте или станице у близини туристичких дестинација.

Поред пружања услуга за путнике и објеката за утовар робе, станице понекад могу имати депое локомотива и шинских возила (обично са објектима за складиштење и пуњење горивом шинских возила и обављање мањих поправки).

Рекорди

Широм света

• Најпрометнија путничка станица на свету, са прометом од 3,5 милиона путника дневно (1,27 милијарди годишње), је станица Шинџуку у Токију.
• Светска станица са највише перона је Гранд Централ Терминал у Њујорку са 44 перона.
• Станица на свету са најдужом платформом је железничка станица Горакпур Џанкшон са дужином перона од 1335,40 метара и налази се у Утар Прадешу, Индија.
• Највиша светска станица изнад нивоа земље (не изнад нивоа мора) је станица метроа Смит–Најнт Стритс у Њујорку.
• Кони Ајлaнд – Стилвел авенија у Њујорку је највећи узвишени терминал на свету са 8 колосека и 4 острвске платформе.
• Железничка станица Шангај југ, отворена у јуну 2006. године, има највећи кружни провидни кров на свету.

Види још

• Жељезница
• Жељезничка пруга

Литература

• Coleford, I. C. (октобар 2010). Smith, Martin, ур. „By GWR to Blaenau Ffestiniog (Part One)”. Railway Bylines. Radstock: Irwell Press Limited. 15 (11). CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Reade, Lewis (1983). Branch Line Memories Vol 1. Redruth, Cornwall: Atlantic Transport & Historical Publishers. ISBN 978-0-90-689906-9. 
• Cook, R. M. (1979). „Archaic Greek Trade: Three Conjectures”. The Journal of Hellenic Studies. 99: 152—155. JSTOR 630641. doi:10.2307/630641. 
• Drijvers, Jan Willem (1992). „Strabo VIII 2,1 (C335): ΠΟΡΘΜΕΙΑ and the "Diolkos"”. Mnemosyne. 45 (1): 75—78. JSTOR 4432110. 
• Raepsaet, G. & Tolley, M.: "Le Diolkos de l'Isthme à Corinthe: son tracé, son fonctionnement", Bulletin de Correspondance Hellénique, Vol. 117 (1993), pp. 233–261 (256)
• Lewis, M. J. T. (2001). „Railways in the Greek and Roman world” (PDF). Ур.: Guy, A.; Rees, J. Early Railways. A Selection of Papers from the First International Early Railways Conference. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Fraser, P. M. (децембар 1961). „The ΔΙΟΛΚΟΣ of Alexandria”. The Journal of Egyptian Archaeology. 47. JSTOR 3855873. doi:10.2307/3855873. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lee, Charles E. (1943). The Evolution of Railways. Railway Gazette (2 изд.). London. OCLC 1591369. 
• Jones, Mark (2012). Lancashire Railways – The History of Steam. Newbury: Countryside Books. стр. 5. ISBN 978-1-84674-298-9. 
• Vaughan, A. (1997). Railwaymen, Politics and Money. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-5746-0. 
• Landes, David. S. (1969). The Unbound Prometheus: Technological Change and Industrial Development in Western Europe from 1750 to the Present. Cambridge, New York: Press Syndicate of the University of Cambridge. ISBN 978-0-521-09418-4. 
• Wells, David A. (1891). Recent Economic Changes and Their Effect on Production and Distribution of Wealth and Well-Being of Society. New York: D. Appleton and Co. ISBN 978-0-543-72474-8. „RECENT ECONOMIC CHANGES AND THEIR EFFECT ON DISTRIBUTION OF WEALTH AND WELL BEING OF SOCIETY WELLS.” 
• Grübler, Arnulf (1990). The Rise and Fall of Infrastructures: Dynamics of Evolution and Technological Change in Transport (PDF). Heidelberg and New York: Physica-Verlag. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 3. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Fogel, Robert W. (1964). Railroads and American Economic Growth: Essays in Econometric History. Baltimore and London: The Johns Hopkins Press. ISBN 978-0-8018-1148-7. 
• Rosenberg, Nathan (1982). Inside the Black Box: Technology and Economics. Cambridge, New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-27367-1. 

Спољашње везе

• A comprehensive technical article about stations from Railway Technical Web Pages