Ернест Бошњак

Ернест Бошњак
Ернест Бошњак
Датум рођења	1. јануар 1876.
Место рођења	Сомбор, Аустроугарска, данас Србија
Датум смрти	9. август 1963. (87 год.)
Место смрти	Сомбор, СФР Југославија, данас Србија

Ернест Бошњак (Сомбор, 1. јануар 1876 — Сомбор, 9. август 1963) био је оснивач југословенске кинематографије.

Биографија

Са Манакијем из Битоља био је први југословенски сниматељ, редитељ и продуцент, штампарски радник и новатор у штампарству, издавач и уредник многих листова и новина у Сомбору Буњевачког порекла. Штампарски занат изучио је у Сомбору, а као штампарски радник радио је у Будиму, Пешти, Сегедину и Сомбатхељу, где је стекао велико типографско искуство, постао новатор у штампарству, па за ово био и награђиван. У Сомбор се вратио 1906. године и овде основао своју штампарију и печаторезницу. У свом граду провео је цео животни век, радећи у струци до пензионисања.

Бошњак није био само типограф, него и комплетан графичар који је сам цртао и резао слова и клишее за листове и плакате на линолеуму, дрвету и другим материјалима. У Бошњаковој штампарији штампали су се многи сомборски листови и часописи, краћег или дужег века, како пре првог, тако и између два светска рата. Многим од ових листова Бошњак је био не само штампар, него и власник, а некима и уредник.

Бошњак је 1906. године донео у Сомбор кино-пројектор и отворио биоскоп, прво у згради позоришта, а после у једној великој шупи на Вашаришту. Ту је приказивао разне филмске журнале и краће комичне забавне филмове које је набављао од европских дистрибутера. Уочи I светског рата саградио је зграду за свој биоскоп „Арена“ (данашњи биоскоп „Звезда").

Присталица филма и ентузијаста који је визионарски предвиђао да ће филм, та „седма уметност“, једног дана постати свакодневна потреба људи, Бошњак је и сам почео да снима филмове. Године 1909. снимио је прву играну филмску сторију, дугу 120 метара, која представља игру девојака у сомборском парку. Снимао је и документарне филмове о народним обичајима и народним играма Срба, Мађара, Русина и Немаца у Бачкој.

Уочи првог светског рата предузео је код сомборске и новосадске општине акцију да оснује филмско предузеће, али га је рат у томе омео. После Првог светског рата бавио се штампарством, али и снимањем кратких сторија, журнала, документарних, па и играних филмова.

За заслуге на развоју југословенског филма добио је државну пензију. Умро је у Сомбору 1963. године.

Репортаже:

У царству Терпсихоре (1910)
Откривање споменика Ференцу Ракоцију (1912)
Моја драга колевка
Др. Орлов (незавршен)
Јавни час соколске омладине (1930)
Процесија римокатоличке жупе (1932)

Играни филмови:

Лажи мене ради (1923)
Фаун (1924)

Скулптура Ернеста Бошњака у пешачкој зони у центру Сомбора

Види још

Vojvodina (лист)

Литература

Васиљевић, Стеван Знаменити Сомборци, Славија. . Нови Сад. 1989. ISBN 978-86-431-0003-5.