Ернесто Сабато

Ернесто Сабато
Ернесто Сабато
	Ернесто Сабато, аргентински књижевник
Лични подаци
Датум рођења	25. јун 1911.
Место рођења	Буенос Ајрес, Аргентина
Датум смрти	30. април 2011. (99 год.)
Место смрти	Сантос Лугарес, Аргентина
Књижевни рад
Најважнија дела	„Тунел“; „О јунацима и гробовима“; „Абадон анђео уништења“
	Национални универзитет у Ла Плати

Ернесто Сабато (шп. Ernesto Sabato; Буенос Ајрес, 24. јуна, 1911 — Сантос Лугарес, 30. априла 2011)^[1]^[2] био је аргентински књижевник.^[3] Докторирао је на Universidad de La Plata физику и филозофију. Спада међу најзначајније аргентинске писце. Пре књижевне каријере бавио се физиком, најприје у оквиру „Фондације Кири“, а потом и као професор на Универзитету La Plata. Науку оставља 1945. године и започиње књижевни рад.

Иако је велики писац, написао је само три романа, и мноштво есеја. Ти романи су трилогија. Баве се проблемом лудила и мрачним стањима ума као што су насиље, родоскрнављење, манија прогањања, а као најбољи пример је део романа „О јунацима и гробовима“ који се зове „Извештај о слепима“. Комбинујући искуства егзистенцијалистичке поетике (роман „Тунел“) са елементима магичног реализма ("О јунацима и гробовима"), те наративним стратегијама карактеристичним за постмодерну (Абадон анђео уништења").^[4] Сабато је створио особен, непоновљив литерарни калеидоскоп и сврстао се у ред најзначајнијих писаца друге половине 20. вијека.

Између осталог Сабато је политички ангажован писац који је у својим романима критиковао војну диктатуру у Аргентини, те га стога називају „анти Борхесом“ јер Борхес није допуштао никакав утицај дневне политике у своја дјела, иако деле заједничко занимање за метафизику с том разликом што Борхес тражи оно надсвесно или Бога, док Сабато тражи оно подсвјесно или узроке лудила. Срели су се пар пута и њихове дискусије су објављене у књизи. Сабато је био председник комитета који је трагао за несталим особама током владавине војне хунте у Аргентини.

Дела

Романи

„Тунел“ (1948)
„О јунацима и гробовима“ (1961)
„Абадон анђео уништења“ (1974)

Есеји

Uno y el Universo.
Hombres y Engranajes, 1951.
Heterodoxia.
El caso Sábato. Torturas y libertad de prensa. Carta Abierta al General Aramburu.
El otro rosto del peronismo. 1956. Carta Abierta a Mario Amadeo.
El escritor y sus fantasmas.
Tango, discusión y clave.
Romance de la muerte de Juan Lavalle. Cantar de Gesta.
Pedro Henríquez Ureña
Tres aproximaciones a la literatura de nuestro tiempo: Robbe - Grillet, Borges, Sartre.
Eduardo Falú.
Diálogos.
Apologías y Rechazos.
Los libros y su misión en la liberación e integración de la América Latina.
Entre la letra y la sangre. Conversaciones con Carlos Catania.
Antes del fin, 1998 Memorias.
La Resistencia, 2000

Извори

^ „Умро Ернесто Сабато”. Politika Online. 30. 4. 2011.
^ „Poslednja subota Ernesta Sabata”. B92.net (на језику: српски). 1. 5. 2011.
^ „Ernesto Sábato | Argentine Writer & Philosopher | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-03.
^ „Online knjižara Dereta | Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2024-02-03.

Спољашње везе

Сабатова страница на шпанском

[1] „Умро Ернесто Сабато”. Politika Online. 30. 4. 2011.

[2] „Poslednja subota Ernesta Sabata”. B92.net (на језику: српски). 1. 5. 2011.

[3] „Ernesto Sábato | Argentine Writer & Philosopher | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-03.

[4] „Online knjižara Dereta | Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2024-02-03.

[1]

[2]

[3]

[4]