Планина Енос (старогрчки: Αιρος Αινος; савремени грчки: Αρος Αινος) се налази на острву Кефалонија које је једно од Грчких острва Јонском мору. Од 1962. Планине Енос је укључена у Национални парк Енос.

Енос
Αινος
Планина Енос
Географске карактеристике
Највиша тачка1.628
Координате38° 15′ 25″ С; 20° 33′ 04″ И / 38.256945° С; 20.551169° И / 38.256945; 20.551169 38° 15′ 25″ С; 20° 33′ 04″ И / 38.256945° С; 20.551169° И / 38.256945; 20.551169
Димензије
Дужина11 km
Географија
Енос на карти Грчке
Енос
Енос
ДржавеГрчка
РегијеКефалонија
Геологија
Старост стенаПалеоген, Креда
Врста стенаДоломит, Кречњак и Крас

Локација и опис

уреди

Планина Аенос је највиша планина на острву Кефалонија које је једно од острва у Јонском мору. То је кратки планински ланац који је главна копнена маса острва Кефалонија. Смештен је на југоисточном диелу острва у смеру сјеверозапад-југоисток, чија висина прелази 1000 м. а дужина му је 11 км. са највишим врхом Мегас Сорос (Μεγας Σωρος) са надморском висином од 1628 м, а затим следе: Ставрос (1532 м.), Кроукоубиас (1508 м.), Воунос (1312 м.), Вигла (1050 м.) И Кефали Петри (1025 м.).

На овој планини нема скијалишта. Аутопут пролази преко планинског ланца и повезује југозападни и источни део острва. Око 3.000 до 4.000 људи живи на падинама Еноса. На врху планине се налази више релеја за телевизију и мобилну телефонију.

Топографија

уреди

Планина Енос је дуга око 11 км и формира кичму острва у правцу југоисток/северозапад. Планина Роуди је продужетак Еноса на северозападу, чији је врх Иоутари висок је 1125 м. 4 Јужне и југозападне падине планине су стрме док су остале падине су мање стрме.

Геологија

уреди
 
Тектонска плоча Егејског мора или Хеленска плоча

Планина Енос и западни део острва део су тектонске зоне Пакос, источног продужетка Јадранске плоче, а источна обала острва припада Егејској тектонској плочи[1]. Цела Кефалонија и њене планине налазе се на сложеној мрежи раседа[2].

Стене од којих је састављена планина су кречњак и доломит, и њихово порекло се протеже од креде до палеогена[3]. Горњи кречњачи слојеви су посебно подложни красу, а спојеви њихових добро дефинисаних слојева често стварају подземне краске шупљине. На површини је пуно шкарпи. Комбинацијом шкарпи и подземних шупљина формирало се крашко поље у подножју источне стране Еноса на 390 метара надморске висине а честе су и пећине у том подручју. Неравномерна стрмина јужних и југозападних падина које су стрмије од осталих падина посљедица је углавном источне оријентације кредних слојева калцита. То значи да већина падавина на планину теку ка источној обали, углавном преко бунара и других подземних шупљина.

Флора и фауна

уреди

Већина планинског ланца прекривена је грчком јелом (Abies cephalonica) и црним бором (Pinus nigra) . Борове шуме расту на висини од 700 до 1200 м.

На планини у боровој шуми живе полу дивљи пони.

Клима

уреди

Клима је медитеранска: влажне зиме, сува лета са мало кише и са температурама које се разликују у зависности од надморске висине, чији просек у топлој сезони остаје испод 22 °C. Од јануара до фебруара температура пада на око 1 °C, а у јулу достиже 26,5 °C. Обично пада снег од децембра до марта.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Salt water encroachment in the low altitude karst water horizons of the island of Kephallinia, Ionian Islands”. unesdoc.unesco.org. UNESCODOC. Приступљено 4. 4. 2020. 
  2. ^ Robert Bittlestone, Odysseus Unbound: The Search for Homer’s Ithaca, (2005) ISBN 978-05-218-5357-6
  3. ^ „THE GEOLOGY OF AINOS”. Ionion. Архивирано из оригинала 02. 12. 2021. г. Приступљено 4. 4. 2020. 

Спољашње везе

уреди