Енос (планина)
Планина Енос (старогрчки: Αιρος Αινος; савремени грчки: Αρος Αινος) се налази на острву Кефалонија које је једно од Грчких острва Јонском мору. Од 1962. Планине Енос је укључена у Национални парк Енос.
| Енос | |
|---|---|
| Αινος | |
 Планина Енос | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | 1.628 |
| Координате | 38° 15′ 25″ С; 20° 33′ 04″ И / 38.256945° С; 20.551169° И 38° 15′ 25″ С; 20° 33′ 04″ И / 38.256945° С; 20.551169° И |
| Димензије | |
| Дужина | 11 km |
| Географија | |
  Енос | |
| Државе | Грчка |
| Регије | Кефалонија |
| Геологија | |
| Старост стена | Палеоген, Креда |
| Врста стена | Доломит, Кречњак и Крас |
Локација и опис
уредиПланина Аенос је највиша планина на острву Кефалонија које је једно од острва у Јонском мору. То је кратки планински ланац који је главна копнена маса острва Кефалонија. Смештен је на југоисточном диелу острва у смеру сјеверозапад-југоисток, чија висина прелази 1000 м. а дужина му је 11 км. са највишим врхом Мегас Сорос (Μεγας Σωρος) са надморском висином од 1628 м, а затим следе: Ставрос (1532 м.), Кроукоубиас (1508 м.), Воунос (1312 м.), Вигла (1050 м.) И Кефали Петри (1025 м.).
На овој планини нема скијалишта. Аутопут пролази преко планинског ланца и повезује југозападни и источни део острва. Око 3.000 до 4.000 људи живи на падинама Еноса. На врху планине се налази више релеја за телевизију и мобилну телефонију.
Топографија
уредиПланина Енос је дуга око 11 км и формира кичму острва у правцу југоисток/северозапад. Планина Роуди је продужетак Еноса на северозападу, чији је врх Иоутари висок је 1125 м. 4 Јужне и југозападне падине планине су стрме док су остале падине су мање стрме.
Геологија
уреди
Планина Енос и западни део острва део су тектонске зоне Пакос, источног продужетка Јадранске плоче, а источна обала острва припада Егејској тектонској плочи[1]. Цела Кефалонија и њене планине налазе се на сложеној мрежи раседа[2].
Стене од којих је састављена планина су кречњак и доломит, и њихово порекло се протеже од креде до палеогена[3]. Горњи кречњачи слојеви су посебно подложни красу, а спојеви њихових добро дефинисаних слојева често стварају подземне краске шупљине. На површини је пуно шкарпи. Комбинацијом шкарпи и подземних шупљина формирало се крашко поље у подножју источне стране Еноса на 390 метара надморске висине а честе су и пећине у том подручју. Неравномерна стрмина јужних и југозападних падина које су стрмије од осталих падина посљедица је углавном источне оријентације кредних слојева калцита. То значи да већина падавина на планину теку ка источној обали, углавном преко бунара и других подземних шупљина.
Флора и фауна
уредиВећина планинског ланца прекривена је грчком јелом (Abies cephalonica) и црним бором (Pinus nigra) . Борове шуме расту на висини од 700 до 1200 м.
На планини у боровој шуми живе полу дивљи пони.
Клима
уредиКлима је медитеранска: влажне зиме, сува лета са мало кише и са температурама које се разликују у зависности од надморске висине, чији просек у топлој сезони остаје испод 22 °C. Од јануара до фебруара температура пада на око 1 °C, а у јулу достиже 26,5 °C. Обично пада снег од децембра до марта.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Salt water encroachment in the low altitude karst water horizons of the island of Kephallinia, Ionian Islands”. unesdoc.unesco.org. UNESCODOC. Приступљено 4. 4. 2020.
- ^ Robert Bittlestone, Odysseus Unbound: The Search for Homer’s Ithaca, (2005) ISBN 978-05-218-5357-6
- ^ „THE GEOLOGY OF AINOS”. Ionion. Архивирано из оригинала 02. 12. 2021. г. Приступљено 4. 4. 2020.
.svg){kind=small}