Википедија

Ендогени канабиноиди

Ендогени канабиноиди или ендоканабиноиди систем су једињења слична канабису које производи љуско тело, а која играју важну улогу у модулацији метаболизма и упале, преко активирације канабиноидних рецептора. Након открића првог канабиноидног рецептора 1988. године, научници су започели потрагу за ендогеним лигандима тог рецептора.[1]

Ендоканабиноиди систем

Опште информације

уреди

Ендоканабиноидни систем је биолошки систем у телу који помаже у регулацији и равнотежи кључних телесних функција.[2]

Истраживања сугеришу да ендоканабиноидни систем може бити потенцијална терапијска мета у бројним физиолошким стањима као што су:[3]

  • енергетски биланс
  • стимулација апетита
  • крвни притисак
  • бол
  • ембрионални развој
  • контрола мучнине и повраћања
  • памћење и учење
  • имуни одговор

Поред тога, поремећаји у ендоканабиноидном систему су повезани са болестима и стањима као што су:[4]

Од раних 1990-их, окарактерисан је низ генетских полиморфизама у генима и протеинима ендоканабиноидног система. Тренутно идентификовани генетски полиморфизми ендоканабиноидног система повезани са злоупотребом дрога и алкохола, шизофренијом, другим менталним поремећајима и енергетским метаболизмом.[4]

Главне компоненте ендоканабиноидног система

уреди

Иако је потребно више истраживања да би се боље разумео ендоканабиноидни систем, истраживачи знају да то укључује три главне компоненте: ендоканабиноиде, ендоканабиноидне рецепторе и ензиме:[5]

1. Ендоканабиноиди

уреди

Ендогени канабиноиди, или ендоканабиноиди, су природни неуротрансмитери,[6] засновани на липидима . Неуротрансмитери су хемијски гласници у телу који шаљу сигнале између нервних ћелија.[7]

Ендоканабиноиди помажу у различитим телесним функцијама. Тело их производи по потреби, због чега је тешко знати који су типични нивои.

Два главна идентификована ендоканабиноида укључују:

Стручњаци верују да постоје додатни ендоканабиноиди у телу, али њихове улоге и функције још нису дефинитивно познате.

2. Ендоканабиноидни рецептори

уреди
Види још: Канабиноидни рецептор
 
Ретроградни сигнал у ендоканабиноиду

Канабиноидни рецептори се налазе на површини ћелија у целом телу.[8] Ендоканабиноиди се вежу или везују за рецепторе, што шаље поруку ЕЦС-у да покрене одговор.

Два примарна канабиноидна рецептора су присутна у целом телу:[7]

  • ЦБ1 је углавном присутни,[9] у централном нервном систему (ЦНС), који се састоји од мозга и кичмене мождине.[10]
  • ЦБ2 је углавном присутан,[11] у периферном нервном систему (ПНС)[12] и у имуним ћелијама.

Стручњаци сматрају да можда постоји и трећи канабиноидни рецептор , али истраживања нису коначна.[8]

Ендоканабиноиди се могу везати за било коју врсту рецептора, узрокујући различите резултате у зависности од локације рецептора у телу.

На пример, ендоканабиноиди могу циљати ЦБ1 рецепторе у кичменом нерву да би ублажили бол или се везали за ЦБ2 рецептор у имуној ћелији, што сигнализира да тело доживљава упалу.[7]

3. Ензими

уреди

Ензими су одговорни за разградњу ендоканабиноида након што изврше потребну реакцију. Два главна ензима који разграђују ендоканабиноиде су:

Како тело производи и ослобађа ендоканабиноиде?

уреди

Људско тело природно производи ендоканабиноиде, који су присутни у различитим органима и ткивима,, као што су:[13]

  • мишићи,
  • мозак и
  • ћелије кроз које круже.

Ендоканабиноиди постају активни када се вежу за канабиноидни рецептор. Рецептори се такође налазе у целом телу.

Истраживања се настављају о тачном физиолошком механизму који промовише или покреће везивање рецептора за ендоканабиноиде. Али стручњаци сматрају да када је систем у телу ван равнотеже, рецептори се везују за канабиноиде како би помогли у решавању проблема.[13]

Ендоканабиноидни систем је прецизан. На пример, ако је телесна температура ван нормалног опсега, овај систем је регулише без промене других процеса. Једном када ендоканабиноидни систем доведе тело у равнотежу, ензими разграђују канабиноиде како би спречили њихово нагомилавање ипретерано кориговање проблема.[13]

Механизам дејства

уреди

Канабис испољава своје ефекте на тело везујући се за канабиноидне рецепторе, који се такође везују за ендогене канабиноиде које тело производи, а који су названи ендоканабиноиди. Ендогени канабиноиди, које тело производи, су једињења слична канабису која играју важну улогу у модулацији метаболизма и упале. Ендоканабиноиди су укључени у модулацију бројних биолошких процеса, као што су:[14]

  • метаболизам,
  • бол,
  • упала и
  • пренос информација у мозгу.

Ослобађање ендоканабиноида, заједно са опиоидима, такође је одговорно за осећај еуфорије који људи генерално доживљавају након интензивног тренинга.[14]

Улога у меморији

уреди

Мишеви третирани тетрахидроканабинолом показују супресију дуготрајне потенцираности у хипокампусу, процесу који је неопходан за формирање и складиштење дуготрајне меморије.[15] Ови резултати се могу поклапати са анегдотским доказима који сугеришу да пушење канабиса нарушава краткорочно памћење.[16] У складу са овим налазом, мишеви без ЦБ1 рецептора показују побољшану меморију и дуготрајно потенцирање што указује да ендоканабиноидни систем може играти кључну улогу у изумирању старих сећања.

Једна студија је открила да је третман пацова високим дозама синтетичког канабиноида ХУ-210 током неколико недеља резултује стимулацијом неуралног раста у региону хипокампуса пацова, делу лимбичког система који игра улогу у формирању декларативног и просторног сећања, али нису истраживали ефекте на краткорочно или дугорочно памћење.[17] Узети заједно, ови налази сугеришу да ефекти ендоканабиноида на различите мождане мреже укључене у учење и памћење могу варирати.

Улога у неурогенези хипокампуса

уреди

У мозгу одраслих, ендоканабиноидни систем олакшава неурогенезу грануларних ћелија хипокампуса.[17] У субгрануларној зони зупчастог гируса, мултипотентни нервни прогенитори (НП) стварају ћерке ћелије које током неколико недеља сазревају у грануларне ћелије чији аксони пројектују и синапсе на дендрите у ЦА3 региону.[18] Показало се да нервни прогенитори у хипокампусу поседују амид хидролазу масних киселина (ФААХ) и експримирају ЦБ1 и користе 2-АГ.[19] Интригантно, активација ЦБ1 ендогеним или егзогеним канабиноидима промовише пролиферацију и диференцијацију нервних прогенитора; ова активација је одсутна у ЦБ1 нокаутима и укида се у присуству антагониста.[17][19]

Улога у индукција синаптичке депресије

уреди

Познато је да ендоканабиноиди утичу на синаптичку пластичност, а посебно се сматра да посредују у дуготрајној депресији (ЛТД, што се односи на активирање неурона, а не на психолошку депресију). Краткотрајна депресија (СТД) је такође описана. Први пут објављен у стриатуму,[20] познато је да овај систем функционише у неколико других можданих структура као што су језгро прислоњеног мозга, амигдала, хипокампус, церебрални кортекс, мали мозак, вентрална тегментална област (ВТА), мождано стабло и супериорни коликулус.[21] Типично, ове ретроградне трансмитере ослобађа постсинаптички неурон и она потом изазивају синаптичку депресију активирањем пресинаптичких ЦБ1 рецептора.[21]

Даље је сугерисано да различити ендоканабиноиди, или 2-АГ и анандамид, могу посредовати у различитим облицима синаптичке депресије кроз различите механизме.[22] Студија спроведена са нуклеусом стриа терминалис открила је да је издржљивост депресивних ефеката посредована два различита сигнална пута заснована на типу активираног рецептора.

Утврђено је и да 2-АГ делује на пресинаптичке ЦБ1 рецепторе како би посредовао у ретроградној краткотрајној депресија након активације Л-типа калцијумских канала, док је анандамид синтетисан након активације мГлуР5 и покренуо аутокрину сигнализацију на постсинапским ТРПВ1 рецепторима који су индуковали краткотрајну депресију.[22] Ови налази пружају мозгу директан механизам за селективно инхибирање неуронске ексцитабилности у различитим временским скалама. Селективном интернализовањем различитих рецептора, мозак може ограничити производњу специфичних ендоканабиноида да би фаворизовао временску скалу у складу са својим потребама.

Улога у апетиту

уреди

Докази о улози ендоканабиноидног система у понашању у потрази за храном долазе из различитих студија о канабиноидима. Подаци који се појављују сугеришу да ТХЦ делује преко ЦБ1 рецептора у језгру хипоталамуса и директно повећава апетит.[23]

Сматра се да неурони хипоталамуса тонички производе ендоканабиноиде који раде на чврстој регулацији глади. Количина произведених ендоканабиноида је у обрнутој корелацији са количином лептина у крви.[24] На пример, мишеви без лептина не само да постају масивно гојазни, већ изражавају абнормално високе нивое хипоталамичких ендоканабиноида као компензациони механизам.[25] Слично, када су ови мишеви третирани ендоканабиноидним инверзним агонистима, као што је римонабант, унос хране је смањен.[25]

Када је ЦБ1 рецептор инактивиран код мишева, ове животиње имају тенденцију да буду мршавије и мање гладне од мишева дивљег типа.

Сродна студија је испитивала ефекат ТХЦ-а на хедоничку вредност хране и открила појачано ослобађање допамина у нуклеус акумбенсу и понашање повезано са задовољством након примене раствора сахарозе.[26]

Сродна студија је открила да ендоканабиноиди утичу на перцепцију укуса у ћелијама укуса.[27] У ћелијама укуса, показало се да ендоканабиноиди селективно појачавају снагу неуронске сигнализације за слатке укусе, док је лептин смањио снагу овог истог одговора.

Иако постоји потреба за додатним истраживањима, ови резултати сугеришу да је активност канабиноида у хипоталамусу и нуклеус акумбенсу повезана са апетитом, односно понашањем у потрази за храном.[23]

Улога у енергетском балансу и метаболизму

уреди

Показало се да ендоканабиноидни систем има хомеостатску улогу тако што контролише неколико метаболичких функција, као што су складиштење енергије и транспорт хранљивих материја.

Ендоканабиноидни систем делује на периферна ткива као што су адипоцити, хепатоцити, гастроинтестинални тракт, скелетни мишићи и ендокрини панкреас. Такође се повезује и са модулацијом инсулинске осетљивости. Кроз све ово, ендоканабиноидни систем може играти улогу у клиничким стањима, као што су гојазност, шећерна болест и атеросклероза, па му се може приписати и кардиоваскуларна улога.[28]

Аутономни нервни систем

уреди

Периферна експресија канабиноидних рецептора навела је истраживаче да истраже улогу канабиноида у аутономном нервном систему. Истраживања су открила да се ЦБ1 рецептор пресинаптички изражава моторним неуронима који инервирају висцералне органе.

Инхибиција електричних потенцијала посредована канабиноидима доводи до смањења ослобађања норадреналина из нерава симпатичког нервног система.

Друге студије су откриле сличне ефекте у ендоканабиноидној регулацији цревне покретљивости, укључујући инервацију глатких мишића повезаних са дигестивним, уринарним и репродуктивним системима.[29]

Аналгезија

уреди

У кичменој мождини, канабиноиди потискују реакције неурона у дорзалном рогу изазване штетним стимулусом, вероватно модулацијом падајућег уноса норадреналина из можданог стабла.[29] Како су многа од ових влакана првенствено ГАБА нергична, канабиноидна стимулација у кичменом стубу доводи до дезинхибиције која би требало да повећа ослобађање норадреналина и слабљење обраде штетних стимулуса у периферном и дорзалној ганглији корена.

Ендоканабиноид који се највише истражује код болова је палмитоилетаноламид. Палмитоилетаноламид је масни амин сродан анандамиду, али засићен и иако се у почетку мислило да ће се палмитоилетаноламид везати за ЦБ1 и ЦБ2 рецептор, касније је откривено да су најважнији рецептори ППАР-алфа рецептор, ТРПВ рецептор и ГПР55 рецептор.

Палмитоилетаноламид је процењен због његовог аналгетичког дејства код великог броја индикација бола,[30] и утврђено је да је безбедан и ефикасан.

Откривено је да је модулација ендоканабиноидног система метаболизмом у Н-арахидиноил-феноламин (АМ404), ендогени канабиноидни неуротрансмитер, један од механизама за аналгезију ацетаминофеном (парацетамолом).[31]

Ендоканабиноиди су укључени у плацебом индуковане аналгетичке одговоре.[32]

Ендоканабиноиди и цревни микроби

уреди

Микроорганизми присутни у цревима, које људи заједнички називају цревном микробиотом, такође имају значајан утицај на метаболизам. Промене у саставу ових микроорганизама, укључујући смањену разноликост цревних микроорганизама, повезане су са гојазношћу и другим метаболичким поремећајима. Студије сугеришу да ендоканабиноидни систем интерагује са микробиотом црева и да утиче на метаболизам и енергетску хомеостазу. На пример, састав микробиоте црева може утицати на нивое ендоканабиноида и канабиноидних рецептора у цревима.[33] Конкретно, промене у саставу микробиома црева код гојазности се јављају заједно са нижим нивоима ендоканабиноида.[34]

Гојазност и други метаболички поремећаји су такође повезани са хроничном упалом ниског степена. И ендоканабиноиди и цревна микробиота су укључени у модулацију упале, укључујући и горе поменута стања.[34]

Одређене врсте цревних бактерија могу разградити дијетална влакна да би произвеле кратколанчане масне киселине. Ове кратколанчане масне киселине имају везу са нижим запаљењем и могу имати заштитне ефекте против гојазности.[34]

Слично томе, ендоканабиноидни систем може ограничити упалу, а промене у ендоканабиноидном систему се примећују код синдрома иритабилног црева (ИБС)[35] и гојазности.[34]

Ендоканабиноиди и физичко вежбање

уреди

Микроорганизми у цревима, заједнички познати као цревна микробиота, производе кратколанчане масне киселине након разградње дијететских влакана. Стручњаци знају да ендогени канабиноиди имају антиинфламаторно дејство, као и кратколанчане масне киселине које производи цревна микробиота.

Нова студија извештава да је 6-недељна интервенција вежбања смањила нивое инфламаторних маркера и да је овај ефекат пратио виши ниво ендоканабиноида и масних киселина кратког ланца.[36]

Ови резултати сугеришу да кратколанчане масне киселине које производе цревни микроорганизми могу да ступе у интеракцију са ендоканабиноидима како би испољиле антиинфламаторне ефекте.

Нова студија је показала да је свакодневна физичка вежба ефикасна у снижавању нивоа маркера повезаних са упалом. Штавише, студија сугерише да ендоканабиноидни систем може да ступи у интеракцију са цревним микроорганизмима како би произвео такво смањење инфламаторних маркера.

Такође је откривено да су се нивои ендоканабиноида и масних киселина кратког ланца повећали у групи која је вежбала, али нису показали никакве промене у контролној групи. Истовремено је дошло до пада нивоа проинфламаторних цитокина код учесника групе која се бавила вежбањем.

Промене у нивоима ендоканабиноида анандамида корелирале су са бутиратом масних киселина кратког ланца након 6 недеља у две групе. Штавише, истраживач је открио позитивну корелацију између промена у нивоу ендоканабиноида и повећања обиља кратколанчаних бактерија које производе масне киселине.

С друге стране, промене у нивоу ендоканабиноида биле су у негативној корелацији са променама у обиљу бактерија и цитокина повезаних са проинфламаторним ефектима.

На крају, нивои ендоканабиноида су били позитивно повезани са нивоима експресије гена за кратколанчани рецептор масних киселина ФФАР2 и канабиноидни рецептор ЦНР2.

Кратколанчани рецептор масних киселина повезан је са мањим ризиком од гојазности, док је ЦНР2 повезан са антиинфламаторним ефектима.

Ови резултати сугеришу да би антиинфламаторни ефекти који су резултат физичке вежбе потенцијално могли укључити интеракцију између ендоканабиноида и кратколанчаних масних киселина.[31]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Pacher, Pál; Bátkai, Sándor; Kunos, George (2006). „The Endocannabinoid System as an Emerging Target of Pharmacotherapy”. Pharmacological Reviews. 58 (3): 389—462. PMC 2241751  . PMID 16968947. doi:10.1124/pr.58.3.2. 
  2. ^ „The Endocannabinoid System, Our Universal Regulator”. Journal of Young Investigators (на језику: енглески). јун 2018. Приступљено 2021-12-06. 
  3. ^ Wu, Jie (2019). „Cannabis, cannabinoid receptors, and endocannabinoid system: yesterday, today, and tomorrow”. Acta Pharmacologica Sinica (на језику: енглески). 40 (3): 297—299. ISSN 1745-7254. PMC 6460362  . PMID 30670816. doi:10.1038/s41401-019-0210-3. 
  4. ^ а б Norrod, Allison G.; Puffenbarger, Robyn A. (2007). „Genetic polymorphisms of the endocannabinoid system”. Chemistry & Biodiversity. 4 (8): 1926—1932. ISSN 1612-1880. PMID 17712834. S2CID 39942641. doi:10.1002/cbdv.200790160. 
  5. ^ Lu, Hui-Chen; Mackie, Ken (2016-04-01). „An introduction to the endogenous cannabinoid system”. Biological Psychiatry. 79 (7): 516—525. ISSN 0006-3223. PMC 4789136  . PMID 26698193. doi:10.1016/j.biopsych.2015.07.028. 
  6. ^ „Neurotransmitters: What they are, functions, and psychology”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2019-10-12. Приступљено 2021-12-06. 
  7. ^ а б в „Endocannabinoids: What are they and what do they do?”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2021-02-27. Приступљено 2021-12-06. 
  8. ^ а б Reggio, Patricia H. (2010). „Endocannabinoid Binding to the Cannabinoid Receptors: What Is Known and What Remains Unknown”. Current Medicinal Chemistry. 17 (14): 1468—1486. ISSN 0929-8673. PMC 4120766  . PMID 20166921. doi:10.2174/092986710790980005. 
  9. ^ Zou, Shenglong; Kumar, Ujendra (2018-03-13). „Cannabinoid Receptors and the Endocannabinoid System: Signaling and Function in the Central Nervous System”. International Journal of Molecular Sciences. 19 (3): 833. ISSN 1422-0067. PMC 5877694  . PMID 29533978. doi:10.3390/ijms19030833  . 
  10. ^ „Central nervous system: Structure, function, and diseases”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2017-12-22. Приступљено 2021-12-06. 
  11. ^ Turcotte, Caroline; Blanchet, Marie-Renée; Laviolette, Michel; Flamand, Nicolas (2016). „The CB2 receptor and its role as a regulator of inflammation”. Cellular and Molecular Life Sciences. 73 (23): 4449—4470. ISSN 1420-682X. PMC 5075023  . PMID 27402121. doi:10.1007/s00018-016-2300-4. 
  12. ^ „The Peripheral Nervous System | SEER Training”. training.seer.cancer.gov. Приступљено 2021-12-06. 
  13. ^ а б в „How does the body produce and release endocannabinoids?У: Endocannabinoids: What are they and what do they do?”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2021-02-27. Приступљено 2021-12-06. 
  14. ^ а б „Exercise may lower inflammation by increasing endocannabinoids”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2021-11-23. Приступљено 2021-12-06. 
  15. ^ Hampson, Robert E.; Deadwyler, Sam A. (1999). „Cannabinoids, hippocampal function and memory”. Life Sciences. 65 (6–7): 715—723. PMID 10462072. doi:10.1016/S0024-3205(99)00294-5. .
  16. ^ Pertwee, Roger G. (2001). „Cannabinoid receptors and pain”. Progress in Neurobiology. 63 (5): 569—611. PMID 11164622. S2CID 25328510. doi:10.1016/S0301-0082(00)00031-9. 
  17. ^ а б в Jiang, W.; Zhang, Y.; Xiao, L.; Van Cleemput, J.; Ji, S. P.; Bai, G.; Zhang, X. (2005). „Cannabinoids promote embryonic and adult hippocampus neurogenesis and produce anxiolytic- and antidepressant-like effects”. Journal of Clinical Investigation. 115 (11): 3104—3116. PMC 1253627  . PMID 16224541. doi:10.1172/JCI25509. .
  18. ^ Christie BR; Cameron HA (2006). Neurogenesis in the adult hippocampus. 16. Hippocampus. стр. 199—207. 
  19. ^ а б Aguado, Tania; Monory, Krisztina; Palazuelos, Javier; Stella‡, Nephi; Cravatt, Benjamin; Lutz, Beat; Marsicano, Giovanni; Kokaia, Zaal; Guzmán, Manuel; Galve‐Roperh, Ismael (2005). „The endocannabinoid system drives neural progenitor proliferation”. The FASEB Journal. 19 (12): 1704—1706. PMID 16037095. S2CID 42230. doi:10.1096/fj.05-3995fje. 
  20. ^ Gerdeman, Gregory L.; Ronesi, Jennifer; Lovinger, David M. (2002). „Postsynaptic endocannabinoid release is critical to long-term depression in the striatum”. Nature Neuroscience. 5 (5): 446—451. PMID 11976704. S2CID 19803274. doi:10.1038/nn832. 
  21. ^ а б Heifets, Boris D.; Castillo, Pablo E. (2009). „Endocannabinoid Signaling and Long-Term Synaptic Plasticity”. Annual Review of Physiology. 71: 283—306. PMC 4454279  . PMID 19575681. doi:10.1146/annurev.physiol.010908.163149. .
  22. ^ а б Puente, Nagore; Cui, Yihui; Lassalle, Olivier; Lafourcade, Mathieu; Georges, François; Venance, Laurent; Grandes, Pedro; Manzoni, Olivier J. (2011). „Polymodal activation of the endocannabinoid system in the extended amygdala”. Nature Neuroscience. 14 (12): 1542—1547. PMID 22057189. S2CID 2879731. doi:10.1038/nn.2974. 
  23. ^ а б Kirkham, T.; Tucci, S. (2006). „Endocannabinoids in Appetite Control and the Treatment of Obesity”. CNS & Neurological Disorders - Drug Targets. 5 (3): 275—292. PMID 16787229. doi:10.2174/187152706777452272. 
  24. ^ Di Marzo, Vincenzo; Sepe, Nunzio; De Petrocellis, Luciano; Berger, Alvin; Crozier, Gayle; Fride, Ester; Mechoulam, Raphael (1998). „Trick or treat from food endocannabinoids?”. Nature. 396 (6712): 636—637. Bibcode:1998Natur.396..636D. PMID 9872309. S2CID 4425760. doi:10.1038/25267. 
  25. ^ а б Di Marzo, Vincenzo; Goparaju, Sravan K.; Wang, Lei; Liu, Jie; Bátkai, Sándor; Járai, Zoltán; Fezza, Filomena; Miura, Grant I.; Palmiter, Richard D.; Sugiura, Takayuki; Kunos, George (2001). „Leptin-regulated endocannabinoids are involved in maintaining food intake”. Nature. 410 (6830): 822—825. PMID 11298451. S2CID 4350552. doi:10.1038/35071088. 
  26. ^ De Luca, M.A.; Solinas, M.; Bimpisidis, Z.; Goldberg, S.R.; Di Chiara, G. (2012). „Cannabinoid facilitation of behavioral and biochemical hedonic taste responses”. Neuropharmacology. 63 (1): 161—168. PMC 3705914  . PMID 22063718. doi:10.1016/j.neuropharm.2011.10.018. 
  27. ^ Yoshida, Ryusuke; Ohkuri, Tadahiro; Jyotaki, Masafumi; Yasuo, Toshiaki; Horio, Nao; Yasumatsu, Keiko; Sanematsu, Keisuke; Shigemura, Noriatsu; Yamamoto, Tsuneyuki; Margolskee, Robert F.; Ninomiya, Yuzo (2010). „Endocannabinoids selectively enhance sweet taste”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 107 (2): 935—939. Bibcode:2010PNAS..107..935Y. JSTOR 40535875. PMC 2818929  . PMID 20080779. doi:10.1073/pnas.0912048107  . 
  28. ^ Bellocchio, L.; Cervino, C.; Pasquali, R.; Pagotto, U. (2008). „The Endocannabinoid System and Energy Metabolism”. Journal of Neuroendocrinology. 20 (6): 850—857. PMID 18601709. S2CID 6338960. doi:10.1111/j.1365-2826.2008.01728.x. 
  29. ^ а б Elphick, Maurice R.; Egertova, Michaelà (2001). „The neurobiology and evolution of cannabinoid signalling”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B: Biological Sciences. 356 (1407): 381—408. PMC 1088434  . PMID 11316486. doi:10.1098/rstb.2000.0787. 
  30. ^ m. Keppel Hesselink, Jan (2012). „New Targets in Pain, Non-Neuronal Cells, and the Role of Palmitoylethanolamide”. The Open Pain Journal. 5: 12—23. doi:10.2174/1876386301205010012. .
  31. ^ а б Ghanem, Carolina I.; Pérez, María J.; Manautou, José E.; Mottino, Aldo D. (2016). „Acetaminophen from liver to brain: New insights into drug pharmacological action and toxicity”. Pharmacological Research. 109: 119—131. PMC 4912877  . PMID 26921661. doi:10.1016/j.phrs.2016.02.020. 
  32. ^ Colloca L (28. 8. 2013). Placebo and Pain: From Bench to Bedside (1st изд.). Elsevier Science. стр. 11—12. ISBN 978-0-12-397931-5. 
  33. ^ Cani, Patrice D.; Plovier, Hubert; Van Hul, Matthias; Geurts, Lucie; Delzenne, Nathalie M.; Druart, Céline; Everard, Amandine (2016). „Endocannabinoids — at the crossroads between the gut microbiota and host metabolism”. Nature Reviews Endocrinology (на језику: енглески). 12 (3): 133—143. ISSN 1759-5037. PMID 26678807. S2CID 586847. doi:10.1038/nrendo.2015.211. 
  34. ^ а б в г „Endocannabinoids and gut microbes У: Exercise may lower inflammation by increasing endocannabinoids”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2021-11-23. Приступљено 2021-12-06. 
  35. ^ „Irritable bowel syndrome (IBS): Symptoms, treatment, and more”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2019-11-07. Приступљено 2021-12-06. 
  36. ^ „Endocannabinoids, gut microbiota, and inflammation У: Exercise may lower inflammation by increasing endocannabinoids”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2021-11-23. Приступљено 2021-12-06. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Ендогени_канабиноиди&oldid=27442160”