Ендерун
Ендерун (османски турски: اندرون, из персијског andarûn, "изнутра") је термин који се користио у Османском царству да означи "унутрашњу службу" царског двора, и који се бавио интимним стварима османских султана. Ендеруни су били у супротности са бирунима, који су се бавили "спољашњом службом". Највећи чин међу ендерунима је имао капи ага.[1]
Унутрашња служба била је подељена на четири одељења. По опадајућем редоследу важности, то су биле Тајна одаја (Хасова соба), Ризница, Тајна лардер (Килар-и Хас) и Велика и Мала одаја.[2] Међу задужењима Унутрашње службе било је и управљање дворском школом,[1] где су одабрани млади хришћански дечаци окупљени кроз систем девширме (међутим, од 17. века примани су и дечаци муслимани) обучавани за највишу државну функцију . Ови дечаци су тада служили у унутрашњој служби и били су познати као дечаци ("момци из унутрашњости").[3]
Унутрашња служба била је такође значајна по запошљавању глувонемих (немих), бар од времена Мехмеда II, до краја царства. Они су деловали као чувари и пратиоци, а због њихове посебне природе често су им били поверавани високо поверљиви задаци, укључујући погубљења.[4] Њихов број је варирао, али никада нису били бројни; имали су своје униформе и иако су многи били писмени, такође су комуницирали на свом посебном знаковном језику.[4]
Референце
уреди- ^ а б Parry, V. J. (1965). "Enderūn". In Lewis, B.; Pellat, Ch. & Schacht, J. (eds.). The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume II: C–G. Leiden: E. J. Brill. pp. 697–698. OCLC 495469475
- ^ Bosworth, C. E. (1965). "K̲h̲āṣṣ Oda". In Lewis, B.; Pellat, Ch. & Schacht, J. (eds.). The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume II: C–G. Leiden: E. J. Brill. p. 1097. OCLC 495469475
- ^ Lewis, B.; Ménage, V. L.; Pellat, Ch. & Schacht, J., eds. (1971). "Ič-Og̲h̲lani̊". The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume III: H–Iram. Leiden: E. J. Brill. p. 1006. OCLC 495469525
- ^ а б Lewis, Bernard (1965). "Di̇lsi̇z". In Lewis, B.; Pellat, Ch. & Schacht, J. (eds.). The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume II: C–G. Leiden: E. J. Brill. p. 277. OCLC 495469475