Еден Бодор (мађ. Bodor Ödön, Krausz, јеврејин пореклом[2], је био мађарски спортиста, фудбалер, атлетичар, фудбалски тренер и новинар. Учествовао је на Летњим олимпијским играма 1908. у Лондону и на Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму.[3]

Еден Бодор
(Bodor Ödön)
Еден Бодор 1927.
Лични подаци
Датум рођења (1882-10-24)24. октобар 1882.[1]
Место рођења Капувар, Краљевина Угарска,
Аустроугарска
Датум смрти 22. јануар 1927.(1927-01-22) (44 год.)
Место смрти Будимпешта, К. Мађарска
Позиција везни
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1900 – хххх. МПУ
1903. Пошташ
Репрезентативна каријера
1901 — 1903. Мађарска 1 (+1) 0
Награде
Освојене медаље
Атлетика
Бронзана медаља — треће место 1908. Лондон штафета
* Датум актуелизовања: 22. август 2024.

Референце

уреди

Био је члан мађарске атлетске екипе на Олимпијским играма 1908. у Лондону. Као део штафете, освојио је бронзану медаљу те године.[2] Бодор је трчао последњу етапу од 800 метара у штафети на 1.600 метара, заједно са Палом Шимоном, Фриђешом Вајснером и Јожефом Нађом. У првој етапи, започео је три јарде иза шведског такмичара, морајући да га претекне да би се екипа квалификовала даље. Време екипе било је 3:32,6. У финалу, Бодор је стартовао са пет јарди предности над Немцима, али није успео да одржи вођство и завршио је за длаку иза противника са временом 3:32,5, што је било довољно само за бронзу, док су Немци освојили сребро са временом 3:32,4.

На дистанци од 800 метара, Бодор је тријумфовао у својој квалификационој групи са временом од 1:58,6, победивши многе угледне атлетичаре, укључујући и браниоца титуле, Џејмса Лајтбодија. Бодор је био међу четворицом тркача који су у финалу премашили Лајтбодијев рекорд од 1:56,0, поставивши време од 1:55,4, што је ипак било најспорије у групи. Такође се такмичио на 1.500 метара, али није успео да се квалификује за следећу рунду.

Бодор је играо и фудбал. Играо је на позицији везног играча,[4] каријеру је започео 1900. године.

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди