Едгар Етелинг (дословно Едгар Краљевић, рођен око 1052-владао 1066) је био краткотрајни краљ Енглеске из династије Весекс. Био је син Едварда Изгнаника и унук краљ Едмунда Гвозденог.

Едгар Етелинг
Лични подаци
Датум рођењаоко 1052.
Место рођењаУгарска
Датум смртипосле 1125.
Место смртиШкотска
Породица
РодитељиЕдвард Изгнаник
Агата
Династијадинастија Весекс

Историја

уреди

Након смрти краља Едмунда Гвозденог и уздизања Кнута Великог за краља Еннглеске (1016), краљ Кнут је заробио је два Едмундова сина и упутио их у Шведску да тамо буду у тајности погубљени. Шведски краљ, Кнутов савезник, сажалио се на дечаке и послао их угарском краљу Стефану (1000-1038), са којим се познавао од раније. Млађи дечак је на путу умро, али старији, Едвард, одрастао је на угарском двору[1] и о̟женио се мађарском властелинком, добивши са њом сина Едгара и ћерку Маргарету, каснију шкотску краљицу. Током владавине свог стрица Едварда Исповедника (1042-1066), који није имао наследника, Едвард, Едгар и Маргарета позвани су на енглески двор, где су примљени са почастима, као краљеви најближи рођаци. Иако га је краљ Едвард прихватио као сина, у време његове смрти Едгар је имао само 14 година и био је без присталица, па је витан (скупштина енглеских великаша) изабрала за краља Харолда Годвинсона, мођног грофа Весекса.[2] После погибије краља Харолда код Хестингса (1066) био је изабран од витана у Лондону за краља Енглеске, али се својевољно покорио Виљему Освајачу и мирно повукао са власти. Неко време је живео у Нормандији,[3] а затим код свог зета, шкотског краља Малколма III.

Породично стабло

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Едгар I Мирољубиви
 
 
 
 
 
 
 
8. Етелред Неспремни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ælfthryth
 
 
 
 
 
 
 
4. Едмунд Гвоздени
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Thored
 
 
 
 
 
 
 
9. Елфгифа од Јорка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Едвард Изгнаник
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Ealdgyth
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Едгар Етелинг
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Агата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори

уреди
  1. ^ Вајс Бауер 2019, стр. 479–481.
  2. ^ Вајс Бауер 2019, стр. 494.
  3. ^ Вајс Бауер 2019, стр. 499.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди