Едгар Етелинг
Едгар Етелинг (дословно Едгар Краљевић, рођен око 1052-владао 1066) је био краткотрајни краљ Енглеске из династије Весекс. Био је син Едварда Изгнаника и унук краљ Едмунда Гвозденог.
Едгар Етелинг | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | око 1052. |
Место рођења | Угарска |
Датум смрти | после 1125. |
Место смрти | Шкотска |
Породица | |
Родитељи | Едвард Изгнаник Агата |
Династија | династија Весекс |
Историја
уредиНакон смрти краља Едмунда Гвозденог и уздизања Кнута Великог за краља Еннглеске (1016), краљ Кнут је заробио је два Едмундова сина и упутио их у Шведску да тамо буду у тајности погубљени. Шведски краљ, Кнутов савезник, сажалио се на дечаке и послао их угарском краљу Стефану (1000-1038), са којим се познавао од раније. Млађи дечак је на путу умро, али старији, Едвард, одрастао је на угарском двору[1] и о̟женио се мађарском властелинком, добивши са њом сина Едгара и ћерку Маргарету, каснију шкотску краљицу. Током владавине свог стрица Едварда Исповедника (1042-1066), који није имао наследника, Едвард, Едгар и Маргарета позвани су на енглески двор, где су примљени са почастима, као краљеви најближи рођаци. Иако га је краљ Едвард прихватио као сина, у време његове смрти Едгар је имао само 14 година и био је без присталица, па је витан (скупштина енглеских великаша) изабрала за краља Харолда Годвинсона, мођног грофа Весекса.[2] После погибије краља Харолда код Хестингса (1066) био је изабран од витана у Лондону за краља Енглеске, али се својевољно покорио Виљему Освајачу и мирно повукао са власти. Неко време је живео у Нормандији,[3] а затим код свог зета, шкотског краља Малколма III.
Породично стабло
уреди16. Едгар I Мирољубиви | ||||||||||||||||
8. Етелред Неспремни | ||||||||||||||||
17. Ælfthryth | ||||||||||||||||
4. Едмунд Гвоздени | ||||||||||||||||
18. Thored | ||||||||||||||||
9. Елфгифа од Јорка | ||||||||||||||||
2. Едвард Изгнаник | ||||||||||||||||
5. Ealdgyth | ||||||||||||||||
1. Едгар Етелинг | ||||||||||||||||
3. Агата | ||||||||||||||||
Извори
уреди- ^ Вајс Бауер 2019, стр. 479–481.
- ^ Вајс Бауер 2019, стр. 494.
- ^ Вајс Бауер 2019, стр. 499.
Литература
уреди- Vajs Bauer, Suzan (2019). Istorija srednjovekovnog sveta. Tom 2, Od arabljanske opsade Konstantinopolja do Prvog krstaškog rata. Превод: Ristić, Dejan. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-3262-1.