Википедија

Евангелос Запас

грчки патриота, филантроп и бизнисмен

Евангелос или Евангелис Запас (грч. Ευάγγελος или Ευαγγέλης Ζάππας; рум. Evanghelie Zappa; Лабово, 23. август 1800 – Јон Роата, 19. јун 1865) био је грчки патриота, филантроп и бизнисмен. Већи део живота је провео у Румунији.[1][2]

Евангелос Запас
Портрет Запаса, 1960.
Датум рођења(1800-08-23)23. август 1800.
Место рођењаЛабово, Османско царство
Датум смрти19. јун 1865.(1865-06-19) (64 год.)
Место смртиЈон Роата, Уједињене Кнежевине Молдавија и Влашке

Данас је признат као један од оснивача модерних Олимпијских игара које су се одржавале 1859, 1870, 1875. и 1888. године и претходиле су Олимпијским играма које су биле под окриљем Међународног олимпијског комитета.[3] Ове игре, познате у то време једноставно као Олимпијске игре (грч. Ολύμπια Ολύμπια), организоване су пре оснивања самог Међународног олимпијског комитета. Запасова заоставштина, као и заоставштина његовог рођака Константиноса употребљена је за финансирање одржавања Олимпијских игара 1896.[4]

Он је у младости узео учешћа у грчком рату за независност (1821–1832), напредовао је до чина мајора и борио се у неколико значајних битака. Након стицања грчке независности, преселио се у Влашку где је остварио успешну каријеру бизнисмена, поставши један од најбогатијих људи тог времена у источној Европи. Осим што је у то време био једини велики спонзор олимпијског препорода, Запасова филантропија је такође укључивала доприносе оснивању неколико грчких институција и школа, као и спортских и изложбених објеката.

Биографија

уреди

Рани живот, војна каријера, рад у Влашкој

уреди

Евангелис Заппас је био једно од троје деце родитеља Василеоса Запаса и Сотире Мекси.[5][6] Био је грчког[2][7][8][9][10][11] или цинцарског[12][13][14][15][16][17][18] порекла. Рођен је 23. августа 1800. године у селу Лабово које се налази у близини Тепелене (данашњи округ Ђирокастре, Албанија) када је област још била под отоманском влашћу.[19] Запас није стекао било какво образовање током детињства.[2] Своје село је напустио са 13 година и постао је најамник у османској милицији локалног владара Али-паше Јањинског.[20][21]

Запас је постао члан грчке патриотске организације Хетерија и придружио се борби када је избио грчки рат за независност 1821.[21] Током овог периода, Запас је достигао чин мајора у револуционарној војсци и постао лични пријатељ капетана Маркоса Боцариса.[21][22] Након Боцарисове смрти 1823, Запас је служио под разним војним командантима у борби за независност, као што су Димитриос Панургијас, Китос Цавелас и Михаил Спиромилиос. Учествовао је у неколико великих оружаних сукоба, као што су опсада Соулија, прва опсада Мисолонгија и битка код Пете. У каснијој преписци са једним грчким званичником тврдио је да је током рата пет пута рањаван.[20][23]

Године 1831. Запас је емигрирао у Влашку и стекао богатство у земљи и пољопривреди.[21] Током 1850-их, Запас је сматран једним од најбогатијих предузетника у источној Европи.[24] У време његове смрти 1865. године, његово укупно богатство процењено је на шест милиона златних драхми.[25]

Поновно покретање Олимпијских игара

уреди

Идеја о оживљавању античких олимпијских игара повремено се покретала почетком и средином 19. века, инспирисана у извесној мери романтизмом и родољубљем.[26] Током 1833. романтичарски песник Панагиотис Соутсос, у свом делу Дијалог мртвих, предложио је обнову Игара у новоформираној грчкој држави, као део оживљавања старогрчке традиције.[27] Археолог Ернст Курцијус је 1852. током предавања изјавио да ће олимпијско такмичење бити оживљено.[22]

 
Панорамски поглед на Стадион Панатинаико (1906).

Запас је био посебно инспирисан Панагиотисом Соутсосом и одлучио је да поново покрене традицију ОИ сопственим напорима и ресурсима.[28] Почетком 1856, послао је писмо дипломатским каналима грчком краљу Оту, нудећи финансирање покретања Олимпијских игара и да он обезбеди новчане награде победницима.[7] Међутим, ова иницијатива није прошла без противљења. Неки грчки политичари су веровали да су атлетске игре повратак у древна времена и да су неприкладне за модерну еру. Александрос Ризос Рангавис, грчки министар спољних послова и шеф конзервативног антиатлетског лобија у Атини, предложио је индустријску и пољопривредну изложбу уместо атлетске манифестације.[29] Месецима није било званичног одговора грчке државе. У јулу 1856. чланак у грчкој штампи новинара и књижевника Панајотиса Сутсоса представио је Запасов предлог широј јавности и покренуо је низ реакција, догађаја.[2] Краљ Ото је пристао да организује атлетска такмичења у интервалима од четири године, уз Запино пуно спонзорство, како би се поклопила са индустријским и пољопривредним изложбама. Запас је грчкој влади обезбедио неопходна финансијска средства за оснивање Олимпијског повереничког фонда.[22]

Прве Олимпијске игре одржане су 15. новембра 1859. на градском тргу у центру Атине. Ова спортска такмичења су биле прве Олимпијске игре модерног доба, са позивањем на античку традицију. Панатинаико стадион, први пут је коришћен за модерне Олимпијске игре 1870. године и први пут од древне Панатенеје и Олимпијских игара. Спортисти су се такмичили у разним дисциплинама, сличним онима на древним Олимпијским играма: трчање, диск, бацање копља, рвање, скакање и пењање на мотке.[2]

Запас је оставио велики износ за финансирање будућих олимпијада које ће се одржавати на стадиону Панатинаико. Умро је 1865. године. Његово огромно богатство искоришћено је за изградњу сталних спортских објеката у Атини, као и за наставак Олимпијаде.[30] Такође је оставио инструкције за згради изложбеног и конференцијског центра Запеион, који је назван у његову част и част његовог рођака Константиноса Запаса.[4]

Наслеђе

уреди

Оснивање модерних Олимпијских игара

уреди
 
Изложбени центар Запеион.
 
Статуа Запаса испред Запеиона, рад вајара Јоаниса Кососа .

Након Запасове смрти, и у потпуности због тога што је грчка влада игнорисала Запасове инструкције да се стадион обнови у мермеру, било је неопходно да се други пут обнавља стадион Панатенаико. Промењено је дрво и постављан је мермер, како би све било спремно за Олимпијске игре у Атини 1896. године. После периода суђења око Запасовог тестамента, његов рођак Константинос Запас је наставио и проширио филантропске активности везане за ОИ и наставио је напоре за наставак одржавања олимпијског концепта.[31][32] 1870. нови стадион, капацитета 30.000 гледалаца, био је спреман за одржавање друге Запасове олимпијаду.[33] Олимпијада организована 1870. године, осим што је прва модерна међународна ОИ које су се одржавале на стадиону, игре су биле боље посећене, што је омогућило организовање више догађаја и спортиста, и биле су много боље организоване уопште.[33] Поред тога, изграђена је прва модерна олимпијска зграда у циљу да подржи такмичења (и била је домаћин догађаја у мачевању 1896.), као и индустријска изложба коју су анти-спортски сегменти грчке владе наметнули приликом организовања Игара. Ова зграда, која се налази у близини градске Националне баште, у потпуности је финансирана Запасовом заоставштином и добила је име Запеион по њему.[34] Запеион је званично отворен 20. октобра 1888.[31] Др Вилијам Пени Брукс, из Уједињеног Краљевства, даље је развио сопствене спортске догађаје у класи Олимпијаца који су се одржавали у Муч Венлоку 1850-их, усвојивши неке догађаје са Олимпијских игара у Атини 1859. у програм будућих Венлок Олимпијских игара. Барон Пјер де Кубертен из Париза, Француска, делом је био инспирисан радом др Брукса и основао је Међународни олимпијски комитет 1894.[35]

Професор Дејвид Ц. Јанг, са Универзитета Флорида, је приметио:

Да није било Запаса, Атинске игре 1896. сигурно се не би одржале. Запасови поступци, његова воља и претходна традиција Запасових олимпијских игара учинили су да [престолонаследник] Константин I буде заговорник Олимпијских игара пре формирања МОК-а 1894.[36]

Филантропија

уреди

Својом филантропском делатношћу Запас је допринео националном буђењу Грка, Румуна и Албанаца.[37] Поред труда да поново обнови Олимпијске игре, Евангелос Запас је дао неколико донација за оснивање школа, библиотека и других сличних институција широм света који су окупирали Османлије, а посебно њиховог родног места, Епира. Грчке школе су основане и проширене у неколико села и градова насељених Грцима, као што су Лабово, Лекли, Нивани, Дровиан, Филиатес, Делвина, Пермет. У Цариграду су основане и образовне установе које су обухватале јаслице, основне и средње школе, које су заједно познате као Запеионски институт.[38] Штавише, велика сума новца је депонована у Националној банци Грчке за стипендирање грчких студената пољопривреде за извођење постдипломских студија у западној Европи.[25]

Током антигрчког септембарског погрома 1955. године, објекте женског колеџа Запеион у главном граду Турске је вандализова руља, а његова статуа је разбијена.[39]

Поред донација грчкој држави, Запас је био и финансијер Румунске академије, у којој му је данас подигнута статуа.[40][41][42] Запас је био ватрени грчки националиста; био је под утицајем дела Панајотиса Соуцоса, грчког деветнаестовековног песника.[43] Међу академским пројектима које је финансирао били су нова синтеза историје Румуна и реченик румунског језика.[37] Такође је финансирао издавање новина и књига на албанском језику у Румунији.[37]

Карактер и гробно место

уреди
 
Крипта Евангелоса Запаса у Запејону.

Евангелис Запас је често описиван као усамљена и ексцентрична личност; није имао деце. С друге стране, био је човек визије, одлучности и патриота, који је био свестан величине својих дела.[4] Његов рођак, Константинос Запас, био је надлежан за испуњење Запасовог тестамента и наставио је филантропска дела Евангелиса Запаса, кроз његову заоставштину. Запасова жеља је била да у почетку буде сахрањен у Румунији, где је провео већи део свог живота. После четири године његове кости су ексхумиране и поново сахрањене у школском дворишту у Лабову где је рођен, а његова лобања је похрањена испод спомен статуе испред Запеиона у Атини, Грчка. Церемонија погреба одржана је у 10 часова 20. октобра 1888. у Запеоону.[32] Барон Пјер де Кубертен направио је сличан гест тако што је наложио да се његово срце сахрани у Олимпији.[34]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Golden 2009, стр. 129; Trager 1979, стр. 654.
  2. ^ а б в г д Young 1991, стр. 103.
  3. ^ Young 1991, стр. 108: "Zappas the real founder of the modern Games was aging and ailing, ready to pass the torch to a successor."
  4. ^ а б в „Zappeion Culture and Exhibition Center”. 2007. Архивирано из оригинала 27. 3. 2009. г. Приступљено 3. 11. 2010. 
  5. ^ Meksi, Fedhon (2010). Labova dhe Madhe dhe Labovitët: gjurmime në vite. Migjeni. стр. 115. ISBN 9789995671891. „Vangjel Zhapa lindi më 23 gusht 1800. I ati quhej Vasil Zhapa, kurse e ëma Sotira Meksi, të dy nga Labova e Madhe.” 
  6. ^ Young 2005, стр. 276.
  7. ^ а б Gerlach 2004, стр. 25.
  8. ^ Hill 1992, стр. 15.
  9. ^ Gerlach 2004, стр. 37: "Zappas born to a Greek family in 1800 [...]"
  10. ^ Chatziefstathiou, D.; Henry, I. (30. 7. 2012). Discourses of Olympism: From the Sorbonne 1894 to London 2012 (на језику: енглески). Springer. стр. 23. ISBN 978-1-137-03556-1. „Evangelios Zappas, a rich merchant of Greek origin” 
  11. ^ Entangled Histories of the Balkans - Volume One: National Ideologies and Language Policies (на језику: енглески). BRILL. 15. 7. 2013. стр. 148. ISBN 978-90-04-25076-5. „his ethnic origin (Greek)” 
  12. ^ Elaine Thomopoulos (2012). The History of Greece. Abc-Clio. стр. 85. ISBN 9780313375118. „Finally, Evangelis Zappas, a Vlach by descent, took the idea and ran with it, paving the way for the modern Olympics.” 
  13. ^ Pericles Smerlas (1999). About Greece. „Some of the biggest national benefactors and personalities of the Greek history belong to Vlach families, like Pavlos Melas, Evangelos and Konstantinos Zappas, Stefanos and Ion.” 
  14. ^ Ioannis Kaphetzopoulos (2000). The struggle for Northern Epirus. Hellenic Army General Staff, Army History Directorate. стр. 21. ISBN 9789607897404. „It is an undisputed fact that the Vlachs joined their fate with that of Greece, and demonstrated their identity by their struggles and sacrifices, as well as in other ways... Kolletes and Spyridon Lampros were Vlachs. So were the great national benefactors George Averoff, Nicolaos Stournares, Tositsas, Sinas, Evangelos and Konstantinos Zappas...” 
  15. ^ Tomara-Sideris, Matoula. „The contribution of Vlach benefactors in the shaping of modern Greece” — преко Academia.edu. 
  16. ^ Οι Βλάχοι της Ελλάδος: η αυτονομιστική κίνηση του πρίγκιπα Διαμάντη, επεμβάσεις της Ρουμανίας και της Ιταλίας στα χρόνια 1860-1994, η εθνική αντίσταση των Ελληνών και οι Ελληνοβλάχοι στα χρόνια 1941-1945 (на језику: грчки). Malliarēs paideia. 1998. стр. 28. ISBN 9789602393581. „Ο Ευάγγελος Ζάππας Βλάχος στην καταγωγή γεννήθηκε στο Λάμποβο της Νότιας Αλβανίας (Β. Ηπείρου) το 1804 όπου και σήμερα ακόμη ζουν 200.000 βλάχοι.” 
  17. ^ Chatzēphōtēs, Iōannēs M. (2002). Hē kathēmerinē zōē tōn Hellēnōn stēn Tourkokratia (на језику: грчки). стр. 167. „Από τους Βλάχους αναδείχθηκαν επιφανείς μορφές του Ελληνισμού όπως: [...] Γ. Αβέρωφ Γ. Αρσάκης, Στέργιος Δούμπας, Ευάγγελος και Κων. Ζάππας, Χρ. Ζαλοκώστας, Γεώργιος και Χρηστάκης.” 
  18. ^ Liușnea, Cristian Ștefan (2020). „Evanghelie Zappa–un filantrop și un precursor al Jocurilor Olimpice moderne”. Teologie și educație la Dunărea de Jos (на језику: румунски). 18 (18): 235. doi:10.35219/teologie.2020.13. „S‑a vorbit despre Evanghelie Zappa ca despre un aromân din Epir, care vorbește și albaneza.” 
  19. ^ Brownell 2008, Susan Brownell, "Introduction: Bodies before Boas, Sport before the Launcher Left", pp. 1–58: [p. 36] "The wealthy Greek merchant who founded the Olympiad, Evangelis Zappas, had intended to revive the ancient Olympic Games."; Alexander Kitroeff, "Chapter 8: Greece and the 1904 "American Olympics", pp. 301–323: [p. 303] "Greece's own revival of the ancient Olympics, in the form of the Zappas Olympics, named after Evangelis Zappas, a Greek diaspora merchant who provided the funds [...]"
  20. ^ а б Ruches 1967, стр. 79.
  21. ^ а б в г Matthews 1904, стр. 45.
  22. ^ а б в Hill 1992, стр. 16.
  23. ^ Decker 2005, стр. 277.
  24. ^ Young 1996, стр. 142.
  25. ^ а б Ruches 1967, стр. 80.
  26. ^ Golden 2009, стр. 133.
  27. ^ Matthews 1904, стр. 42; Young 1991, стр. 102, 114.
  28. ^ Matthews 1904, стр. 46.
  29. ^ Brownell 2008, стр. 36.
  30. ^ Gerlach 2004, стр. 29.
  31. ^ а б Rühl 2004, стр. 13.
  32. ^ а б Young 1996, стр. 201.
  33. ^ а б Young 1996, стр. 148.
  34. ^ а б Ruprecht 2002, стр. 152.
  35. ^ Young 1991, стр. 102.
  36. ^ Young 1996, стр. 117.
  37. ^ а б в Iordachi 2013, стр. 148.
  38. ^ Vassiadis 2007, стр. 119.
  39. ^ „Σεπτέμβριος 1955: η τρίτη άλωση” (PDF). Η Καθημερινή: Επτά Ημέρες. 10. 9. 1995. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 3. 2012. г. Приступљено 25. 1. 2012. 
  40. ^ Constantinoiu, Marina (20. 2. 2020). „Primul mare donator al Societăţii Literare Române, devenită Academia Română, un Meccena pentru Ţara Românească”. Evenimentul Istoric. 
  41. ^ Academia Română (6. 2. 2020). „Comunicate de presa 2020”. Academia Română. 
  42. ^ Popescu, George (1. 11. 2016). „Evanghelie Zappa – un Meccena aromân pentru Ţara Românească”. Radio România Actualităţi Online. 
  43. ^ Reisler 2012, p. 24: "An ardent nationalist, Zappas had been inspired by works in the 1830s of the Greek poet Panayiotis Soutsos."

Литература

уреди

Додатна литература

уреди

Спољашње везе

уреди

Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Евангелос_Запас&oldid=28891999”