Евагрије Цариградски
Архиепископ Евагрије (грч. Ευαγριος, -380) - цариградски архиепископ у краћем периоду, почетком 370, до краја 380. Православна црква га помиње 6. марта [1].
Биографија
уредиО Евагрију се мало зна. 371. године аријанска заједница изабрала је Демофила за архиепископа Цариграда, која је била упражњена после Евдоксијеве смрти; Сабор је номиновао Евагрија за претендента, којег је за архиепископа поставио Евстатије, прогнани архиепископ Антиохије, који је тајно живео у Цариграду [2]. Избор Евагрија служио је као изговор за народне немире изазване од стране Аријанаца, неколико месеци касније. Цар Валенс, сазнавши за Евагријево посвећење, а такође желећи да заустави верске немире, одмах је послао војнике у Цариград са упутствима за протеривање Евстатија у Визију (према другим изворима и у Кизика), а Евагрија за протеривање из престонице; управљање цркву је цар Валенс предао Демофилу [2][3][4].
Евагрије је остао у изгнанству до своје смрти. Неки извори тврде да је Евагрије по други пут изабран крајем 380. године, после протеривања Демофила од цара Теодосија I Великог.
Извори
уреди- ^ Benedictine Monks, Book of the Saints[мртва веза] Kessinger Publishing, LLC (July 26, 2003). 288 p. — P. 104 ISBN 0-7661-7269-4, ISBN 978-0-7661-7269-2 (језик: енглески)
- ^ Феофан Исповедник, Летопись византийца Феофана от Диоклитиана до царей Михаила и сына его Феофилакта, Константинопольская эра|Л. М.]] 5862, Р. Х. 362.
- ^ Эрмий Созомен Саламанский, Церковная история, Кн. VI. 13, 14
- ^ Сократ Схоластик, Церковная история, Кн. IV, 14, 15