Душан Христовић
Душан Христовић (Липолист, 9. децембар 1929 — Београд, 21. јануар 2023[1]) био је српски инжењер и научник из области рачунарства и информатике.
Душан Христовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 9. децембар 1929. |
Место рођења | Липолист, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 21. јануар 2023.93 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Научни рад | |
Институција | Институт Михајло Пупин |
Познат по | ЦЕР-10, ЦЕР-22, ХРС-100 |
Награде | почасни члан ЕТРАНа од 2006. |
Биографија
уредиДушан Христовић је рођен у Липолисту (општина Шабац) 9. децембра 1929. године у учитељској породици. Основну школу је завршио у Липолисту од 1937-1941, а Гимназију у Шапцу од 1941-1949, са одличним успехом. Дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду, одсек телекомуникације, међу првим студентима из своје генерације, 10. јануара 1956. године. Специјализовао је Логичко пројектовање дигиталних рачунара у Лондону у фирми ICL (International Computers Limited), у трајању од једне године, 1964-1965. год.
Радови и пројекти
уредиРадио је као електроинжењер, истраживач и пројектант рачунара у следећим институтима:
- Војнотехнички институт ВТИ, 1956/1957,
- Институт за нуклеарне науке "Винча”, 1957/1963,
- Институт Михајло Пупин, Београд, 1963/1994.
Радио је на развоју и изради значајних првих српских рачунара ЦЕР-10 у Винчи 1960. године и ЦЕР-22 у Институту Михајло Пупин - Београд 1968. године, као и на развоју хибридног рачунарског система ХРС-100 за Совјетску академију наука у Москви 1971. године. Такође је учествовао у развоју ТИМ микрорачунара и PC-мрежа у Институту Михајло Пупин 1983-1990. године.
Публикације
уредиПубликовао је преко 50 чланака у стручним часописима и на конференцијама у земљи и иностранству.
Објавио је као аутор/коаутор седам књига:
- Електронски дигитални аутомати, издавач Рад, Београд 1963;
- Импулсна електроника, издавач Техничка књига, Београд 1964;
- Хибридни Систем ХРС-100, издавач ИПУ, Москва 1974 (на руском језику);
- ЕТАН активности 1953/83, издавач ЈС-Етан, Београд 1984:
- Како раде рачунари, Приручник и ЦД, издавач ВФЦ Застава, Београд 1987;
- Рачунари ТИМ, издавач Научна књига, Београд 1990;
- Хроника дигиталних деценија (50 год. Рачунарства у Србији), издавачи ДИС, ИМП и PC-press, Београд 2011.
Чланства и функције
уредиБио је члан Удружења инжењера електротехнике Србије УДИЕС, Друштва за информатику Србије ДИС од оснивања 1973 године. Био је генерални секретар Ј.С. за ЕТАН осам година, а председник Ј.С. за ЕТАН 1991-1993. године. Изабран је за почасног члана Друштва за ЕТРАН 2006. године. Био је члан Редакције часописа Електротехника 1981-1992. године; Члан Председништва СМЕИТЈ 1984-1988; Члан МИПРО-Ријека 1982-1990; Члан Научног одбора Конференције ЕТРАН 1987-1997; Члан IFIP ТК-10 у Женеви 1980-1990.
Награде
уредиДобитник је више награда, повеља и диплома, као нпр. Награде за најбољи чланак на Конференцији ЕТАН 1976, Опатија; Дипломе часописа ТЕХНИКА Београд 1982; Повеље заслужног члана СМЕИТЈ од 1988. године; Захвалнице ДИС - 2008 и ДИС - 2013 за изузетне заслуге за развој информатике у Србији; Дипломе ЕТРАН - 2006, итд.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Југославија је била међу светском елитом у области дигитализације”. Политика. 13. 2. 2023. Приступљено 15. 2. 2023.
Литература
уреди- Хроника дигиталних деценија, уредници књиге: Д. Б. Вујаклија и Никола Марковић, pp. 11–46, изд. ДИС, ИМП и PC-press Београд 2011.
- Dusan Hristovic (2009). „Computer History CER-10”. IT Star Newsletter. 7 (1): 6—7.
- Protic, Jelica; Ristanovic, Dejan (јун 2011). „Building computers in Serbia: The first half of the digital century”. ComSIS. 8 (3): 549—571. doi:10.2298/CSIS110505021P.
- Пети електронски у Европи (Историја српског рачунарства), новинар Станко Стојиљковић, лист Политика (новине), pp. 18, рубрика Дигитални свет, Београд, 30. април/2. мај 2006.
- Развој рачунарства у Србији, Душан Христовић, часопис ФЛОГИСТОН, бр.18/19, стр,89-105, Изд. Музеј МНТ-САНУ, Београд 2010/2011.