Душан Зеленбаба
Душан Зеленбаба[а] (Книн, 1952) је бивши српски политичар који је био активан пред избијање рата у Хрватској. Био је члан главног и извршног одбора Српске демократске странке у Хрватској.
| Душан Зеленбаба | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Душан Зеленбаба у Србу, 1990. године | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Датум рођења | 1952. | ||||||||||
| Место рођења | Книн, НР Хрватска, ФНР Југославија | ||||||||||
| Народност | Србин | ||||||||||
| Универзитет | Свеучилиште у Ријеци | ||||||||||
| Професија | анестезиолог, специјалиста гинекологије и рендгенологије | ||||||||||
| |||||||||||
Биографија
уредиМедицински факултет завршио је на Свеучилишту у Ријеци где је специјализовао радиологију.
Пред почетак рата у Хрватској, био је анестезиолог у книнској болници, потпредседник Српске демократске странке за Книн и члан Српског националног вијећа.[1][б] Био је један од српских посланика у првом сазиву Хрватског сабора (тада Сабор СР Хрватске). Напустио је Српску демократску странку септембра 1990. године и прешао у Српски покрет обнове Вука Драшковића. Поново је приступио Српској демократској странци у пролеће 1991. године. Са кумом Јованом Опачићем, професором Петром Штиковцем и људима из Дрвара, формирао је регионални одбор Српске демократске странке за Босанску Крајину.[2]
Један је од оснивача прве невладине организације Срба у Хрватској Српског демократског форума, 8. децембра 1991. године у Липику.[3] Зеленбаба је 1992. дао оставку у книнској болници и преселио се у Нови Сад.[4]
Кратко се појавио у Би-Би-Си документарцу „Смрт Југославије”.
Напомене
уреди- ^ По неким изворима је Душан Зелембаба.
- ^ Члан Српског националног вијећа био је од 25. јула 1990. до 19. децембра 1990. када је вијеће распуштено по избору прве владе САО Крајине.
Референце
уреди- ^ а б Deljanin, Zorana (2011-04-20). „Država nas je prvo namamila u Knin, a sada nas baca na cestu” (на језику: хрватски). Limun. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 2024-08-16.
- ^ Раде Рончевић, Погледи, број 78, странице 16, 8. март 1991. YU ISSN 0353-3832
- ^ Opačić, Tamara (10. 8. 2019). „Heroji mira: Svoje mirovne aktiviste Hrvatska ne priznaje ni danas” (на језику: српскохрватски). Novosti. Приступљено 18. 8. 2024.
- ^ E-Novine (2012-12-21). „Bećković: Još ne znamo ko je živ, a ko nije” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 6. 11. 2020. г. Приступљено 2022-05-25.
Спољашње везе
уреди- „Sankcije, zločin protiv čovečanstva”. e-novine.com. 2. 8. 2011. Архивирано из оригинала 5. 11. 2016. г. Приступљено 16. 8. 2024.
