Дузлук
Дузлук је насељено мјесто у Славонији. Припада граду Ораховици, у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.
Дузлук | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Вировитичко-подравска |
Град | Ораховица |
Област | Славонија |
Становништво | |
— 2011. | 163 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 30′ 55″ С; 17° 51′ 53″ И / 45.51529057222932° С; 17.86471575580548° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 259 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 33515 Ораховица |
Позивни број | +385 33 |
Географија
уредиДузлук се налази 2 км југозападно од варошице Ораховице.
Историја
уредиДузлук је некад био турско место, окружено шумом.[1] Сама реч је турски назив за равницу, пољану[2] То је и стари народни израз за пут.[3] Уместо Турака су ту Срби остали у већини. Најближе је село са северозападне стране, манастиру Ораховици, који се назива и "Дозлук". У селу није било православне цркве, а верници су одлазили у седиште парохије у Ораховицу, где је храм посвеђен Малој Госпојини.[4] Црквене потребе је задовољавао један од ораховачких калуђера јеромонаха.
Године 1866. Дузлук је насеље у котару Нашице, жупанији Вировитици, и општини Ораховици, у којем има 50 кућа са 392 становника. Од којих је 247 православаца.[5] Деценију касније, број кућа је износио 52 са 446 житеља. Сеоски атар се пружао на 2862 кј земље.[6]
Становништво
уредиПрема попису становништва из 2011. године, Дузлук је имао 163 становника.[7]
Националност[8] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 147 | 134 | 183 | 232 |
Хрвати | 62 | 38 | 49 | 56 |
Југословени | 11 | 62 | ||
остали и непознато | 22 | 7 | 10 | 4 |
Укупно | 242 | 241 | 242 | 292 |
Демографија[8] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 292 | |
1971. | 242 | |
1981. | 241 | |
1991. | 242 | |
2001. | 201 | |
2011. | 163 |
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године. насељено место Дузлук је имало 242 становника, следећег националног састава:
Референце
уреди- ^ Милоје М. Савић: "Наша индустрија, занати и трговина", Београд 1933.
- ^ "Речник српскохрватског књижевног језика", Београд 1968.
- ^ "Матица", Нови Сад 1870.
- ^ "Шематизам источно-православне Српске патријаршије по подацима из 1924. године", Београд 1925.
- ^ Vinko Sabljar: "Miestopisni riečnik kraljevinah Dalmacije Hervatske i Slavonije", 1866.
- ^ "A magyar korona országainak helységnévtára: Az Orsz. Magyar Kir ...", Budapest 1877.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.