Дуго Село (Велика Теремија)
Дуго Село (рум. Nerău) је село унутар општине Велика Теремија, која припада округу Тимиш у Румунији.
Дуго Село рум. Nerău | |
---|---|
Насеље | |
Координате: 45° 58′ 9″ N 20° 33′ 38″ E / 45.96917° С; 20.56056° И | |
Земља | Румунија |
Округ | Тимиш |
Општина | Велика Теремија |
Надморска висина | 78 m (256 ft) |
Становништво (2013)[1] | |
• Укупно | 1.018 |
Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
• Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
Геокод | 672304 |
Положај насеља
уредиСело Дуго Село се налази у источном, румунском Банату, на неколико километара удаљености од Србије (преко границе се налази српско село Мокрин). Од Темишвара село је удаљено око 75 км, а од Кикинде око 15 километара. Сеоски атар је у равничарском делу Баната.
Прошлост
уредиПо "Румунској енциклопедији" место је формирано у 16. веку са Кетфељем и Великим Семпетром, у тзв. српском одбрамбеном појасу. Дуго Село (са тим српским називом) среће се и током турске владавине Банатом.
Данашње село "Неро" је основано 1760. године од стране румунских досељеника из села Вово (или Неудорф). Православна црква подигнута је 1810. године, на месту старе. Године 1843. место се звало "Дуго Село", а затим су га колонисти Мађари променули, у садашњи назив.
По аустријском царском ревизору Ерлеру место "Дуго Село" је 1774. године било у Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Ту живе претежно Власи.[2] Када је 1797. године пописан православни клир, месни парох, поп Јосиф Поповић (рукоп. 1783) знао је само румунски језик. Парохији је припадала филијала Бешеново.[3]
Становништво
уредиПо последњем попису из 2002. село Дуго Село имало је 1.028 ст., од чега Румуни близу 90%. Последњих деценија број становништва опада.
Референце
уреди- ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05.
- ^ "Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
Спољашње везе
уреди- Етничка слика насеља хабзбуршког дела Румуније 1880-2002. Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2022) (мађарски језик)