Други шумадијски корпус ЈВуО

корпус Југословенске војске у Отаџбини, који је обухватао срезове лепенички и крагујевачки

Други шумадијски корпус (Горски штаб 57) је био корпус Југословенске војске у Отаџбини, који је обухватао срезове лепенички и крагујевачки. Командант корпуса био је мајор Александар Милошевић, а бројао је 1.500 припадника под оружјем.

Други шумадијски корпус
Армијски генерал Драгољуб Михаиловић и мајор Александар Милошевић на смотри Првог и Другог шумадијског корпуса у Прањанима (1944)
Постојање17. август 1942 — 1945.
Формација Југословенска војска у отаџбини
Јачина1.500
ДеоЧетврта група јуришних корпуса (од маја 1944)
Западно-моравска група корпуса (од јула 1944)
Ангажовање
Команданти
Командантмајор Александар Милошевић

Историјат

уреди

Други шумадијски корпус Југословенске војске у Отаџбини је формиран 17. августа 1942. године.[1]

Дана 7. децембра 1942. године, за команданта корпуса је именован капетан Александар Милошевић, дотадашњи командант Лепеничке бригаде Другог шумадијског корпуса.

У фебруару и марту 1944. године, Други шумадијски корпус је водио борбе против Српског добровољачког корпуса, успео да га порази и примора да напусти његову зону одговорности. Истовремено, припадници корпуса су организовали диверзије и саботаже на пругама, те тако ометали немачке војне транспорте.

При формирању Четврте групе јуришних корпуса под командом војводе потпуковника Драгослава Рачића, 27. маја 1944. године, у њен састав улазе и делови Другог шумадијског корпуса као летеће бригаде и учествују у спречавању партизанског продора у Србију.

Током лета 1944. године, припадници Другог шумадијског корпуса су у селу Пајазитово саградили цркву-брвнару.

Други шумадијски корпус је, заједно са Првим, дана 7. септембра 1944. године постао део Шестог јуришног корпуса, за чијег команданта је постављен мајор Александар Милошевић. Учествује у биткама против партизана код Пожеге и на Јеловој гори, затим током новембра против немачких снага код Краљева, када креће на пут према Босни.

Припадници корпуса су доживели дефинитивни пораз са главнином снага у бици на Зеленгори, маја 1945. године, након чега је генерал Михаиловић наредио мајору Милошевићу да се са преосталим малобројним саборцима поново врати у Србију, ради припреме оружаног устанка против комуниста.

Састав корпуса

уреди

Команда

уреди

Бригаде

уреди

Прва крагујевачка бригада

уреди
  • Командант: поручник Живојин Павловић Пешак

Друга крагујевачка бригада

уреди

Трећа крагујевачка бригада

уреди
  • Командант: капетан Мирко Смиљанић, затим капетан Милутин Милутиновић;
  • Заменик команданта Милан Миланковић;
  • Главни интендант Марко Арсенијевић;
Батаљони Треће крагујевачке бригаде
уреди
  • Командант Првог батаљона: потпоручник Добрица Јовановић;
  • Командант Другог батаљона: Младен Ерић, затим наредник Игњат Облак;
  • Командант Трећег батаљона: резервни поручник Божидар Јаковљевић (или Јанковић); помоћник команданта резервни поручник Владимир Ђорђевић;

Лепеничка бригада

уреди

Летећа бригада

уреди
  • Командант: поручник Живојин Дугић Хусар.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Милошевић, Александар (2019). Српска прича: Сећања на рат и револуцију 1941-1945. Београд: Службени гласник. стр. 453—455. ISBN 978-86-519-2186-8.