Википедија

Државни удар у Египту (2013)

Државни удар у Египту извршила је египатска војска 3. јула 2013. године, с циљем свргавања с власти дотадашњег председника Мухамеда Мурсија. Повод за пуч били су масовни протести широм земље који су отпочели крајем јуна а омасовили се 1. јула. Војска је 1. јула дала ултиматум Мурсију да разреши кризу до 3. јула, али пошто Мурси није ништа постигао, срушен је с власти и стављен у кућни притвор.[2]

Државни удар у Египту 2013.
Део демонстрација у Египту
Време3. јул 2013.
Место
Египат
Исход

Војска успешно извела државни удар

  • Војска свргнула дотадашњег председника Мухамеда Мурсија
  • Суспендован устав
  • Адли Мансур постављен за в. д. председника
  • Најављено одржавање нових избора које ће организовати прелазна влада
  • Хапшења и затварања чланова Муслиманске браће
  • Цензура медија који су стварно или наводно наклоњени Муслиманској браћи[1]
  • Египат суспендован из чланства у Афричкој унији
Сукобљене стране
Египат Влада Египта
Муслиманска браћа
Партија слободе и правде		 Египатске оружане снаге
Тамарод
Команданти и вође
Мухамед Мурси
Мухамед Бадије
Саад ел Кататни

генерал Абдел Фатах ел Сиси
Мухамед ел Барадеи

Велики имам Ахмед ел Тајеб
папа Теодор II

Позадина

уреди

Дугогодишњи египатски председник Хосни Мубарак срушен је с власти фебруара 2011, након 18-дневних демонстрација. Јуна исте године одржани су председнички избори на којима је победио Мухамед Мурси.[2][3][4] Међутим, стање у држави није се посебно стабилизовало, те су протести и даље трајали различитим интензитетом. Априла 2013. био је основан покрет Тамарод који је захтевао одлазак Мурсија. Покрет су основали чланови Египатског покрета за промене који се још од 2004. залагао за политичке реформе у Египту.[5]

Масовни протести против Мурсија започети су 28. јуна 2013. у Каиру[6] и убрзо су се проширили целим Египтом, а њихови вође дали су Мурсију ултиматум да поднесе оставку до 3. јула. Ујутру 1. јула демонстратни су провалили у седиште Муслиманске браће и опљачкали просторије, при чему је погинуло 8 људи.[7]

Египатске оружане снаге су 1. јула предале ултиматум Мурсију да реши ситуацију с демонстрацијама до 3. јула и запретиле да ће бити принуђене интервенисати ако се ситуација до тада не реши.[8] Наредног су дана четири министра из Мурсијевог кабинета дала оставку, након чега су у парламенту остали само припадници Партије слободе и правде.[9] Мурси је изјавио да ће „бранити легитимност свог кабинета животом“,[10] те оптужио Мубаракове присталице да искориштавају протесте како би „срушили владу и демократију“.[11]

Пуч

уреди

Генерал Абдел Фатах ел Сиси објавио је 3. јула на јавној телевизији да је уклонио Мурсија с власти, суспендовао устав и планира да ускоро сазове нове изборе.[12][12][13] Војна возила распоређена су на кључне локације у Каиру, а Мурси је стављен у кућни притвор. Верује се да се налази у баракама Републиканске гарде.[14] Сиси је именовао бившег председника Врховног уставног суда, Адлија Мансура, за вршиоца дужности председника, функција коју је он званично преузео 4. јула.

 

Мурси је описао своје уклањање као чисти државни удар од стране генерала Сисија.[15] По објави пада Мурсија, демонстранти на тргу Тахрир одушевљено су поздравили овај чин и узвикивали „Бог је велик!“ и „Живео Египат!“.[15] Пуч је оправдао и вођа опозиције Мухамед ел Барадеи описавши га као нужан чин да се одржи Револуција. Пуч су подржали, међу осталима, и коптски папа Теодор II, челник Универзитета ел Аџар Усама ел Абд, те један од вођа покрета Тамарод, Мухамед Абделазиз.

Војска је у међувремену похапсила вође Партије слободе и правде те Муслиманске браће.[16] Забранили су путовање у иностранство Мурсију, вођи Муслиманске браће, Мухамеду Бадијеу, и осталим истакнутијим члановима те странке.[17] Промурсијевски демонстранти су одбили да признају његово уклањање. Муслиманско братство изјавило је да наставља борбу против уклањања Мурсија. Партија се оградила од покушаја убиства вишег официра на Синају 10. јула и изјавила да се залаже за ненасилне мере решавања кризе.

Реакције

уреди

Међународне реакције око пуча су различите. Већина земаља арапског света подржала је пуч или остала неутрална, с изузетком Туниса који га је осудио. Остале државе у свету су углавном осудиле пуч или усвојиле неутралан став. САД су упутиле одмерену изјаву око пуча. Афричка унија је, у складу са својим прописима око нарушавања уставних права државе-чланице, суспендовала Египат. Медији су различито дефинисали овај догађај наводећи да се ради о пучу,[18][19][20][21][22][23] а неки да је то била револуција.[24][25][26][27]

Извори

уреди
  1. ^ Анатомия египетской контрреволюции
  2. ^ а б Abigail Hauslohner, "Egypt protests: President Morsi removed by army, reportedly put under house arrest," Toronto Star, July 3, 2013.
  3. ^ Ashraf Khalil, "[1]," Time, July 3, 2013.
  4. ^ Josh Lederman and Matthew Lee,"Obama urges return of civilian government in Egypt, orders review of US aid to Cairo Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2013)," Edmonton Journal, July 3, 2013.
  5. ^ „Profile: Egypt's Tamarod protest movement”. BBC News. 1. 7. 2013. Приступљено 1. 7. 2013. 
  6. ^ „Egypt warms up for a decisive day of anti- and pro-Morsi protests”. English.ahram.org.eg. 7. 2. 2013. Приступљено 4. 7. 2013. 
  7. ^ „Egypt protesters storm Muslim Brotherhood headquarters”. BBC News. 1. 7. 2013. Приступљено 4. 7. 2013. 
  8. ^ Abdelaziz, Salma (1. 7. 2013). „Egyptian military issues warning over protests”. CNN. Приступљено 4. 7. 2013. 
  9. ^ Patrick Werr. „Four Egyptian ministers resign after protests: cabinet official”. Reuters. Архивирано из оригинала 04. 07. 2013. г. Приступљено 4. 7. 2013. 
  10. ^ „Egypt's Mohammed Morsi vows to stay in office”. BBC News. 3. 7. 2013. 
  11. ^ Cookies must be enabled. | The Australian
  12. ^ а б Army ousts Egypt's President Morsi, BBC News, July 3, 2013.
  13. ^ „Reports: Morsi under house arrest, military coup underway in Egypt”. HotAir. Архивирано из оригинала 06. 07. 2013. г. Приступљено 4. 7. 2013. 
  14. ^ „President Morsi overthrown in Egypt”. Al Jazeera. Приступљено 4. 7. 2013. 
  15. ^ а б "Egypt's Army Ousts Morsi, Who Calls It A 'Coup'," National Public Radio, July 3, 2013
  16. ^ „MIDEAST - Egypt military confirms it is holding Morsi as deadly clashes leave at least 10 dead”. Hurriyetdailynews.com. Приступљено 4. 7. 2013. 
  17. ^ „Egypt protests: Protesters joyous as army removes Morsi, Morsi rejects 'coup'”. Toronto Star. Приступљено 4. 7. 2013. 
  18. ^ „Coup may give Egypt window to tackle economic problem”. Al Arabiya. 5. 7. 2013. Приступљено 7. 7. 2013. 
  19. ^ „26 dead, more than 850 wounded as post-coup violence hits Egypt”. CNN. 5. 7. 2013. Приступљено 17. 7. 2013. 
  20. ^ „Turkey 'strongly condemns' Egypt killings”. Al Ahram. 7. 7. 2013. Архивирано из оригинала 16. 06. 2018. г. Приступљено 17. 7. 2013. 
  21. ^ „Amid post-coup clashes, Egypt's Islamists split”. USA Today. 5. 7. 2013. Приступљено 17. 7. 2013. 
  22. ^ „Turkey’s stance on Egypt coup ‘shows its democratic maturity’”. Hurriyet Daily News. 7. 7. 2013. Приступљено 17. 7. 2013. 
  23. ^ „When is a military coup not a military coup? When it happens in Egypt, apparently”. The Independent. 4. 7. 2013. Приступљено 17. 7. 2013. 
  24. ^ „Revolution in Egypt, again”. Deutsche Welle. 4. 7. 2013. Приступљено 17. 7. 2013. 
  25. ^ „Mohamed Morsi ousted in Egypt's second revolution in two years”. The Guardian. 3. 7. 2013. Приступљено 17. 7. 2013. 
  26. ^ „Ahmed Said to Newsmax: Egyptian Uprising 'Big Revolution'”. Newsmax. 5. 7. 2013. Приступљено 17. 7. 2013. 
  27. ^ „Was Morsi's Ouster a Coup Or New Egyptian Revolution?”. Al Monitor. 4. 7. 2013. Архивирано из оригинала 19. 07. 2013. г. Приступљено 17. 7. 2013. 

Види још

уреди
 
Државни удар у Египту на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Државни_удар_у_Египту_(2013)&oldid=27724033”