Дрводеља
Дрводеља је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 187 становника.
Дрводеља | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| — 2022. |  187 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 54′ 07″ С; 21° 50′ 07″ И / 42.901833° С; 21.835333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 338 m |
.svg)  Дрводеља Дрводеља на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Етимологија
уредиПростор на коме се налази село Дрводеља у прошлости је био под шумом. Онај забран-забел, који је 1395. године кнегиња Милица са синовима Стефаном и Вуком даровала руском манастиру у Св. Гори - св. Пантелејмонu, „и међа забелу тому до реке Сушице и до радонинске међе", захватао је добар део атара данашњег села Дрводеље. И ту, у томе мору шуме, радиле су некада дрводеље, чије су колибе на радилишту, временом, прерасле у стално људско насеље, које је добило име по њима - дрводељама. Тако је постало име овог села.
Географија
уредиПоложај
уредиСело Дрводеља заселило се у долини реке Сушице, два километра низводно од села Славујевца а 14 килолметара од Лесковца. Код овог села се река Сушица потпуно ослободила ридова, и својим меандрама начинила лучне терасе. Са северозападне стране се rотово више не јављају брегови, већ је земљиште благо нагнуто у правцу југа и југоистока. Само са јужне и југоисточне стране оштрије се дижу брежуљци, а у њиховом подножју усекло се корито Сушице.
Хидрографија
уредиДрводеља се налази у највећем делу на десној обали Сушице. Становништво овог села копа бунаре у својим двориштима из којих захвата воду за све потребе домаћинства.
Земља
уредиАтар села Дрводеље заквата простор од 409 хектара, од чега пада на обрадиву земљу 154 хектара, под шумом је 182 хектара, а под ливадама 31 хектар. Земљиште носи ове називе: њиве: Каменити пут, Прогон, Дуњчики, Горње поље, Ограђе, Црната долина, Росуља, Смрчје, Витлиште, Тераниште(***), Дрењар, Горки. Шулте: Китице, Станкова долина, Голема арница, Лис арница, Широке арнице, Средње арнице ), Под каменити пут. Виногради (2 ара): Рид. Пада у очи велики број локалитета арница, са којима се срећемо и у зони планине.[1]
Историја
уредиСвакако да се село Дрводеља заселило после 14. века. Јер да га је било у овом веку, наведени документ кнегиње Милице и њених синова Стефана и Вука обележио би границе забелу датом св. Пантелејмону ако не до села Дрводеље, оно бар до међа овог села. Као и Игриште и Славујевце, и село Дрводеља је новије сеоско насеље у односу на веома стара насеља у равном делу Поречја. Када су Арбанаси почели да насељавају северисточне падине Гољака и Пољаницу, њихов вал је дошао до међа атара села Дрводеље, али се они као насељеници нису у ово село спустали. Само је село Дрводељу себи потчинио сакати Арбанас Ибраим, из Игришта, али је у селу било људи који су сачували личну слободу, какав је био Трајко Настић. Хан помиње Дрводељу под именом Дрводеље и навади да је она 1858. године имала 12 кућа, а Милан Ђ. Милићевић је забележио да је после ослобођења од Турака она имала 16 пореских глава. После ослобођења, као потчињено село, плаћало је аграрни дуг.
Демографија
уредиУ насељу Дрводеља живи 204 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (41,6 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 63 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,89.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 2 | 4 | ||
| 75—79 | 2 | 2 | ||
| 70—74 | 5 | 8 | ||
| 65—69 | 11 | 12 | ||
| 60—64 | 9 | 11 | ||
| 55—59 | 5 | 5 | ||
| 50—54 | 12 | 9 | ||
| 45—49 | 11 | 9 | ||
| 40—44 | 14 | 8 | ||
| 35—39 | 4 | 8 | ||
| 30—34 | 7 | 5 | ||
| 25—29 | 11 | 7 | ||
| 20—24 | 6 | 7 | ||
| 15—19 | 9 | 9 | ||
| 10—14 | 4 | 4 | ||
| 5—9 | 6 | 8 | ||
| 0—4 | 5 | 6 | ||
| Просек : | 41,6 | 42,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 108 | 22 | 76 | 10 | 0 | 0 |
| Женски | 104 | 9 | 78 | 16 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 212 | 31 | 154 | 26 | 1 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 57 | 49 | 0 | 0 | 6 |
| Женски | 35 | 33 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 92 | 82 | 0 | 0 | 6 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 1 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце
уреди- ^ Ј. В. Јовановић, Лесковачко поречје (други-посебан део), Лесковачки зборник 13, 35-37 страна, Лесковац, 1973
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
