Дражен Богопенец

Дражен Богопенец (око 1306/7) био је жупан у Хумској земљи, у области Калиновика (између Калиновика, Коњица и Невесиња).

Биографија

Хумска земља је почетком 14. века била у саставу Српског краљевства под Милутином Немањићем (1282-1321). Преко кнеза Константина Нелипчића, тамо је свој утицај успоставио Павле I Шубић, брибирски кнез, користећи се грађанским ратом између Милутина и сремског краља Драгутина. Дражен је рођен у Невесињу средином 13. века. Био је члан угледне породице Богопанковић. Историја ове породице није позната. Богопенец се први пут појављује у дубровачком документу у Diversa Cancellarie године 1306. (20. или 24. мај). Дубровачки племић Тома Држић жалио се Републици писмом од 7. јануара 1307. године да је опљачкан у Вечерићу. У пљачки је наводно учествовао и Богопенец. Штета је била 800 перпера. Следећи пут на Дражена наилазимо у документу од 7. јануара 1307. године где пише да је био у Броћну у Хуму када га је Нићифор Рањина тужио пред кнезом Константином за пљачку неке робе. Богопенец и његови сарадници, Аљен Богавчић и Пурчић, биле су најмоћније личности у Хуму почетком 14. века. Након уклањања Пурчића 1330-их година Богопенеци су преузели вођство у Хуму.

Дражен Богопенец је био отац Милтена Драживојевића, односно деда Санка Милтеновића, оснивача династије Санковић.

Литература

• Fajfrić, Željko (2000). Internet izdanje, ур. Kotromanići. 
• Matica Srpska, Biografije, СРПСКИ БИОГРАФСКИ РЕЧНИК, Азбучник, III том, Д ‐ З (in Serbian)
• Prosveta (01. 01. 1960). Istorijski časopis, Volumes 11–13. Belgrade: Srpska akademija nauka. Istorijski institut u Beogradu. 
• Ivić, Aleksa; Mrđenović, Dušan; Spasić, Dušan; Palavestra, Aleksandar (1987). Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele. Nova knj. „"Богопенец"” 
• Kalić, Jovanka (2006). Evropa i Srbi: srednji vek. Историјски Институт. 
• Zemaljski muzej u Sarajevu (1965). Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu: Arheologija, Volume 20, Part 1 (на језику: Serbo-Croatian). CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine (1976). Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu: Arheologija, Volumes 29–31 (на језику: Serbo-Croatian). CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Виктор Петрович Грачев (1972). Сербская государственность в X-XIV вв: Критика теории "Жупной организации." (на језику: руски). "Наука".