Драгутин Кириџић

Драгутин Кириџић
Драгутин Кириџић
Лични подаци
Датум рођења	1877.
Место рођења	Лис, Кнежевина Србија
Датум смрти	1933. (55/56 год.)
Место смрти	Лис, Краљевина Југославија
Уметнички рад
Поље	Клесарство
Правац	Каменорезаштво западне Србије

Драгутин Кириџић (1877-1933) из села Лис био је један од познатијих драгачевских каменорезаца, активан у првим деценијама 20. века.^[1]

Клесању се обучавао код мајстора окупљених око мајдана пешчара у оближњем Пухову. Надгробне споменике и крајпуташе израђивао је по селима доњег Драгачева и у околини Чачка, неке заједно са земљаком Миланом Милићевићем.^[1] Израдио је многа надгробна обележја, а њему - нико.^[2]

Дело

Један је од најоригиналнијих драгачевских каменорезаца.^[1] Споменике је израђивао у две форме: у виду стубова „усадника”, или - нешто ређе - вертикалних плоча са изрезаним крстом, углављених у масивна постоља, обе са покривком у виду „капе” која споменик штити од атмосфералија.^[3]

У мек пуховски пешчар мајсторски је урезивао лепа, правилна слова, крстове и кандила, голубове који зобљу грожђе и разноврсне предмете - виноградарски алат, кључеве, чутуре, амреле, преслице и сл, који ближе одређују пол и занимање покојника.

Војницима је урезивао ратничка обележја: пушке, сабље, реденике и ордење.^[1]

Епитафи

На споменик трагично настрадалим рабаџијама у Јездини уклесао је представу волујских кола и епитаф који сведочи о трагедији која je 1908. године задесила Ћурђа Продановића и његовог брата:

15. маја пo пoдне, y 4 сата,

небеска ce отворише врата.

Ha сред пута крај моије кола

гром и уби с оба моја вола.

Рабаџија јесте бијо први

и oд њега протекло je крви,

Волови су укопани онде,

код ћуприје, крај воде Скрапежа.^[4]

Извори

^ ^а ^б ^в ^г Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
^ Маринковић, Радован М.; Николић, Драган (2019). Летопис Пухова и Лиса : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-44-1.
^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
^ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.

Литература

Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.
Маринковић, Радован М.; Николић, Драган (2019). Летопис Пухова и Лиса : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-44-1.

[Писци_из_Драгачева-1] а ^б ^в ^г Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.

[2] Маринковић, Радован М.; Николић, Драган (2019). Летопис Пухова и Лиса : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-44-1.

[Каменоресци_народног_образа-3] Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.

[4] Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.

[1]

[2]

[3]

[4]