Драгутин Кириџић

Драгутин Кириџић (1877-1933) из села Лис био је један од познатијих драгачевских каменорезаца, активан у првим деценијама 20. века.[1]

Драгутин Кириџић
Лични подаци
Датум рођења1877.
Место рођењаЛис, Кнежевина Србија
Датум смрти1933.(1933-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (55/56 год.)
Место смртиЛис, Краљевина Југославија
Уметнички рад
ПољеКлесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије
Гробље у Лису

Клесању се обучавао код мајстора окупљених око мајдана пешчара у оближњем Пухову. Надгробне споменике и крајпуташе израђивао је по селима доњег Драгачева и у околини Чачка, неке заједно са земљаком Миланом Милићевићем.[1] Израдио је многа надгробна обележја, а њему - нико.[2]

Дело

уреди

Један је од најоригиналнијих драгачевских каменорезаца.[1] Споменике је израђивао у две форме: у виду стубова „усадника”, или - нешто ређе - вертикалних плоча са изрезаним крстом, углављених у масивна постоља, обе са покривком у виду „капе” која споменик штити од атмосфералија.[3]

У мек пуховски пешчар мајсторски је урезивао лепа, правилна слова, крстове и кандила, голубове који зобљу грожђе и разноврсне предмете - виноградарски алат, кључеве, чутуре, амреле, преслице и сл, који ближе одређују пол и занимање покојника.

Војницима је урезивао ратничка обележја: пушке, сабље, реденике и ордење.[1]

Епитафи

уреди

На споменик трагично настрадалим рабаџијама у Јездини уклесао је представу волујских кола и епитаф који сведочи о трагедији која je 1908. године задесила Ћурђа Продановића и његовог брата:

15. маја пo пoдне, y 4 сата,
небеска ce отворише врата.
Ha сред пута крај моије кола
гром и уби с оба моја вола.
Рабаџија јесте бијо први
и oд њега протекло je крви,
Волови су укопани онде,
код ћуприје, крај воде Скрапежа.[4]

Извори

уреди
  1. ^ а б в г Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  2. ^ Маринковић, Радован М.; Николић, Драган (2019). Летопис Пухова и Лиса : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-44-1. 
  3. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  4. ^ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Литература

уреди
  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
  • Маринковић, Радован М.; Николић, Драган (2019). Летопис Пухова и Лиса : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-44-1.