Драгутин Вукотић
Драгутин Вукотић (Подгорица, 1924 — Подгорица, 2017) био је лекар уролог болница у Никшићу и Титограду од 1957, редовни професор Медицинског факултета у Подгорици од 1978.[1] и у Београду од 1986. године, делегат Удружења уролога Југославије у Интернационалној уролошкој асоцијацији 1979, председник Друштва лекара Црне Горе 1961, Удружења уролога Југославије 1981— 1982 и Црногорске академије наука и уметности 1989—2001,[2] као и оснивач првог Уролошког одељења у Црној Гори 1957. у Никшићу, а затим у Титограду 1968.[3]
Драгутин Вукотић | |
|---|---|
| Датум рођења | 15. октобар 1924. |
| Место рођења | Подгорица, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 7. децембар 2017. (93 год.) |
| Место смрти | Подгорица, Црна Гора |
Био је члан Интернационалног удружења уролога 1973, Удружења уролога Француске 1977, Европског уролошког друштва 1975, Балканске медицинске уније,[1] ван радног састава САНУ 1990, Српског лекарског друштва 1998, Руске академије наука 1995, члан редакција часописа Acta chirurgica iugoslavica, Acta medica iugoslavica и Medicinski zapisi.[3] За дописног члана Друштва за науку и уметност Црне Горе (касније Црногорске академије наука и уметности) је изабран 6. марта 1973. године, а за редовног члана ЦАНУ 22. октобра 1981. године.[3]
Биографија
уредиРођен је 15. октобра 1924. године у Подгорици. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1952. године, специјализирао на Уролошкој клиници у Београду 1957, докторирао на Медицинском факултету у Београду 1976. године.[3] Учествовао је на националним и интернационалним уролошким конгресима у Кракову, Лењинграду, Солуну, Кијеву, Паризу, Пекингу, Сан Франциску, као и на свим конгресима Удружења уролога Југославије.[3]
Објавио је књиге: „Етиологија уролитијазе” (1977), „Клиничке физичко–хемијске карактеристике уролитијазе у Црној Гори” (1993), „Бесједе и огледи I” (1994), „Одабрани радови из урологије” (1996), „Бесједе и огледи II” (1997), „Етичке контроверзе у медицини” (2000), „Бесједе и огледи III” (2001), „Бесједе и огледи IV” (2004), „Асоцијалност у медицинској науци и пракси — Јатрогене грешке и превиди” (2007), „Временска неподударност биолошког и хронолошког старења у Црној Гори” (2009) и „Садејство племенитости и етичности у људском роду” (2013). Објавио је и бројне стручне и научне радове, посебно из урологије и етике у медицини, затим беседе, огледе и приказе у домаћим и страним серијским и монографским публикацијама. Библиографија Вукотићевих радова и литература о његовом стваралаштву садржи 465 јединица.[3]
Преминуо је 7. децембра 2017. године у Подгорици, а сахрана је одржана 9. децембра на гробљу Чепурци.[2] Поводом његове смрти су одржаване Комеморативне седнице Црногорске академије наука и уметности.[4]
Награде
уредиНаграде и признања које је примио Драгутин Вукотић:[3]
- Признање за научника године, Интернационални биографски центар у Кембриџу, 2001.
- Плакета „Др Петар Миљанић”, Друштво лекара Црне Горе, 1979.
- Повеља Савеза лекарских друштава Југославије, 1986.
- Плакета Универзитета Црне Горе, 1994.
- Септембарска награда Никшића, 1964.
- Децембарска награда Титограда[1]
- „Тринаестојулска награда Црне Горе”, 1967.
- Награда ослобођења Титограда, 1981.
- Награда АВНОЈ-а, 1983.
Референце
уреди- ^ а б в „ДРАГУТИН ВУКОТИЋ”.
- ^ а б „Preminuo akademik Dragutin Vukotić - CANU”. www.canu.me. Приступљено 2021-10-21.
- ^ а б в г д ђ е „Dragutin Vukotić - CANU”. www.canu.me. Приступљено 2021-10-21.
- ^ „ART: Preminuo akademik Dragutin Vukotić”. Montenegro magazin (на језику: бошњачки). 2017-12-07. Приступљено 2021-10-21.
Спољашње везе
уреди
