Википедија

Драго Јерман

Драго Јерман Маташа (Накло, код Чрномеља, 15. август 1919 — Пула, 14. октобар 1998) учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије.

драго јерман
Драго Јерман
Лични подаци
Датум рођења(1919-08-15)15. август 1919.
Место рођењаНакло, код Чрномеља, Краљевство СХС
Датум смрти14. октобар 1998.(1998-10-14) (79 год.)
Место смртиПула, Хрватска
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
1941 — 1967.
ЧинГенерал-мајор
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден братства и јединства са сребрним венцем Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден народне армије са златном звездом
Орден за храброст Орден партизанске звезде са пушкама Орден народне армије са сребрном звездом
Партизанска споменица 1941.

Биографија

уреди

Рођен је 15. августа 1919. у Наклу код Чрномеља. У породици је било деветоро деце, а отац му је био сиромашан сељак. Године 1935. отишао је у Чрномељ, на пекарски занат. Године 1938. запослио се као пекарски радник, и радио до јесени 1940, кад је позван у војску. Почетак Другог светског рата затекао га је у Боки Которској.

После распада југословенске краљевске војске, упутио се кући, али су га код Босанског Брода заробили Немци. После три дана успео је, с још два друга, да побегне. Након повратка кући, запослио се у млину, а у августу 1941. приступио је Народноослободилачком покрету. Због прогона од непријатеља, 4. јуна 1942. отишао је у партизане. С њим је тада пошло још десет бораца. Прикључио се 2. чети 3. батаљона Белокрањског НОП одреда, који је тада био у селу Брезова Ребер. Дана 24. октобра 1942. примљен је у чланство Комунистичке партије. Као способан и храбар борац убрзо је постао командир вода, а затим чете и батаљона. Учествовао је децембра 1942. у борбама Белокрањског одреда код Рожног Дола, код Зајца (на Горјанцима), у нападу на Храст и остало. Од јесени 1942. био је у 5. словеначкој бригади „Иван Цанкар” и с њом учествовао у нападима на села Примсково, Полица, Прекрижје. После капитулације Италије, учествовао је у ослобађању Новог Места, Требња и Гросупља. Дана 18. октобра 1943. именован је за начелника штаба бригаде „Иван Цанкар”. Године 1944. постао је командант 12. словеначке штајерске бригаде 15. дивизије и с њом је водио борбе око Новог Места. Брањена је ослобођена територија, извршена је акција на железничку пругу Гросупље—Кочевје, нападани су непријатељски положаји око Вишње горе и на другим местима куда је његова бригада пролазила. У јануару 1945. је похађао курс за више официре и постао оперативни официр Главнога штаба Словеније. Рањен је три пута током рата. Због треће, тешке ране био је на лечењу у Барију.

После рата, остао је у ЈНА и вршио различите дужности: начелник штаба дивизије, командант гарнизона у Травнику, начелник у Војној академији ЈНА и друге. Након пензионисања живео је у Пули и био активан у штабу територијалне одбране општине, у градској конференцији ССРН и другде. Имао је чин Генерал-мајора.

Преминуо је 14. октобра 1998. године у Пули.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Одликовања

уреди

Литература

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Драго_Јерман&oldid=28867115”