Википедија

Драгослав Шиљак

Драгослав Шиљак (Београд, 10. септембар 1933) српски је инжењер, научник, професор и спортиста, члан Српске академије наука и уметности (САНУ)[1] и освајач сребрне медаље у ватерполу на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију.

Драгослав Шиљак
Лични подаци
Датум рођења(1933-09-10)10. септембар 1933. (91 год.)
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
ДржављанствоСФРЈ
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањеинжењер
спортиста
Спортске информације
Спорт[[]]
Достигнућа и титуле
НаградеИнострани члан Српске академије наука и уметности (САНУ)
Освојене медаље
Представљајући  ЈУГ
Ватерполо
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1952. Хелсинки Југославија

Биографија

уреди

Рођен је 10. септембра 1933. године у Београду.[2] Пред почетак Другог светског рата, пошао је у основну школу Свети Сава. Малу матуру је положио у Шапцу. Одрастао је у побожној породици. Отац Добрило је завршио богословију у Призрену, али се није запопио. Наставио је да студира и определио се, као и мајка Љубица, за образовање слепе и заостале деце.

Био је ватерполиста Црвене звезде, Севера, Јадрана из Херцег Новог, Партизана и државног тима Југославије. Са репрезентацијом Југославије, кад је имао само деветнаест година, на Олимпијским играма у Финској у Хелсинкију (1952), освојио је сребрну медаљу.

Електротехнички факултет Универзитета у Београду, основне студије завршио је 1957. године.[1]

Године 1961. постао је први магистар електротехнике у Југославији, а најмлађи доктор техничких наука у држави после две године, 1963. године.[1] Ватерполо каријеру је завршио 1964. године, као играч Партизана, стигао до титуле освајача Купа европских шампиона. После тога је отишао у Америку због стручног усавршавања.

Касније је као сарадник Насе, уз Вернера фон Брауна, Немца који се после рата предао савезницима, радио на пројекту управљања ракетом „Сатурн V” у оквиру свемирског програма „Аполо”. Ова ракета је, неколико година касније, понела прве људе на Месец.

Др Шиљак је од 1964. до 1983. године био професор на Универзитету Санта Клара у Калифорнији.[1] Живи у суседном месту, у Саратоги, са супругом Драганом, архитектом. Имају двоје деце: ћерку Ану, која је после студија руске историје на Харварду отишла да предаје историју тероризма на Квинсуниверзитету у Канади, и сина Матију, електроинжењера, који има своју приватну фирму у Силицијумској долини.[3] Од 1983. године Шиљак је професор на B & M Swig University Chair, на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, асистент од 1960. до 1963. године, и доцент од 1963. до 1964. године.[1]

Награде и признања

уреди

Добитник је многобројних награда и признања, Српска академија наука и уметности га је 1985. изабрала за иностраног члана.[4]

Године 2010. добио је награду Richard E. Bellman Control Heritage Award.[1]

Научни радови

уреди

Књиге

  • Nonlinear Systems: The Parameter Analysis and Design (1969)
  • Large-Scale Dynamic Systems: Stability and Structure (1978)
  • Decentralized Control of Complex Systems (1991)
  • Control of Complex Systems: Structural Constraints and Uncertainty (2010, with A. I. Zečević).[5]

Изабрани радови

  • "Connective Stability of Complex Ecosystems," Nature (1974).[6]
  • "Connective Stability of Competitive Equilibrium," Automatica (1975).[7]
  • "Competitive Economic Systems: Stability, Decomposition, and Aggregation," IEEE Transactions on Automatic Control (1976).[8]
  • "An Improved Block-Parallel Newton Method via Epsilon Decompositions for Load Flow Calculations," IEEE Transactions on Power Systems (1978).[9]
  • "Lotka-Volterra Equations: Decomposition, Stability, and Structure," Journal of Mathematical Biology (1980) (with M. Ikeda).[10]
  • "Structurally Fixed Modes," Systems and Control Letters (1981).[11]
  • "Decentralized Control with Overlapping Information Sets," Journal of Optimization Theory and Applications (1981).[12]
  • "An Inclusion Principle for Hereditary Systems," Journal of Mathematical Analysis and Applications (1984).[13]
  • "Nested Epsilon Decompositions of Linear Systems: Weakly Coupled and Overlapping Blocks," SIAM Journal on Matrix Analysis and Applications (1991).[14]
  • "Optimal Decentralized Control for Stochastic Dynamic Systems," Recent Trends in Optimization Theory and Applications (1995).[15]
  • "Coherency Recognition Using Epsilon Decomposition," IEEE Transactions on Power Systems (1998).[16]
  • "Dynamic Graphs," Nonlinear Analysis: Hybrid Systems (2008).[5]
  • "Inclusion Principle for Descriptor Systems," IEEE Transactions on Automatic Control (2009).[17]
  • "Consensus at Competitive Equilibrium: Dynamic Flow of Autonomous Cars in Traffic Networks" (2017).[18]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ „ДРАГОСЛАВ ШИЉАК”. sanu.ac.rs. Приступљено 24. 1. 2024. 
  2. ^ „Siljak, Drago”. scu.edu. 7. 2. 2021. Приступљено 7. 2. 2021. 
  3. ^ „Мој животни пут од Чубуре до Месеца”. Политика. 6. 9. 2008. Приступљено 7. 2. 2021. 
  4. ^ „Драгослав Шиљак”. САНУ. 7. 2. 2021. Приступљено 7. 2. 2021. 
  5. ^ а б Šiljak, D. D. (2008-06-01). „Dynamic graphs”. Nonlinear Analysis: Hybrid Systems. Proceedings of the International Conference on Hybrid Systems and Applications, Lafayette, LA, USA, May 2006: Part II. 2 (2): 544—567. ISSN 1751-570X. doi:10.1016/j.nahs.2006.08.004. 
  6. ^ ŠILJAK, DRAGOSLAV D. (1974). „Connective stability of complex ecosystems”. Nature. 249 (5454): 280. Bibcode:1974Natur.249..280S. ISSN 0028-0836. PMID 4833248. doi:10.1038/249280a0. 
  7. ^ Šiljak, D.D. (1975). „Connective stability of competitive equilibrium”. Automatica. 11 (4): 389—400. ISSN 0005-1098. doi:10.1016/0005-1098(75)90088-6. 
  8. ^ Siljak, D. (1976). „Competitive economic systems: Stability, decomposition, and aggregation”. IEEE Transactions on Automatic Control. 21 (2): 149—160. ISSN 0018-9286. doi:10.1109/tac.1976.1101192. 
  9. ^ Amano, M.; Zecevic, A.I.; Siljak, D.D. (1996). „An improved block-parallel Newton method via epsilon decompositions for load-flow calculations”. IEEE Transactions on Power Systems. 11 (3): 1519—1527. Bibcode:1996ITPSy..11.1519A. ISSN 0885-8950. doi:10.1109/59.535693. 
  10. ^ Ikeda, M.; Šiljak, D. D. (1980). „Lotka-Volterra equations: Decomposition, stability, and structure”. Journal of Mathematical Biology. 9 (1): 65—83. ISSN 0303-6812. doi:10.1007/bf00276036. 
  11. ^ Sezer, M.E.; Šiljak, D.D. (1981). „Structurally fixed modes”. Systems & Control Letters. 1 (1): 60—64. ISSN 0167-6911. doi:10.1016/s0167-6911(81)80014-x. 
  12. ^ Hodzic, M.; Siljak, D. (1984). „Decentralized control and estimation with overlapping information sets”. The 23rd IEEE Conference on Decision and Control. IEEE: 1245—1250. doi:10.1109/cdc.1984.272219. 
  13. ^ Ohta, Y; S̆iljak, D.D (1984). „An inclusion principle for hereditary systems”. Journal of Mathematical Analysis and Applications. 98 (2): 581—598. ISSN 0022-247X. doi:10.1016/0022-247x(84)90270-1  . 
  14. ^ Sezer, M. E.; Šiljak, D. D. (1991). „Nested Epsilon Decompositions of Linear Systems: Weakly Coupled and Overlapping Blocks”. SIAM Journal on Matrix Analysis and Applications. 12 (3): 521—533. ISSN 0895-4798. doi:10.1137/0612037. 
  15. ^ Savastyuk, Sergey V.; Šiljak, Dragoslav D. (1995), „Optimal Decentralized Control for Stochastic Dynamic Systems”, Recent Trends in Optimization Theory and Applications, WORLD SCIENTIFIC, стр. 337—352, ISBN 978-981-02-2382-3, doi:10.1142/9789812798862_0022 
  16. ^ Gacic, N.; Zecevic, A.I.; Siljak, D.D. (1998). „Coherency recognition using epsilon decomposition”. IEEE Transactions on Power Systems. 13 (2): 314—319. Bibcode:1998ITPSy..13..314G. ISSN 0885-8950. doi:10.1109/59.667342. 
  17. ^ Chu, Delin; Ohta, Yuzo; Siljak, Dragoslav D. (2009). „Inclusion Principle for Descriptor Systems”. IEEE Transactions on Automatic Control. 54 (1): 3—18. ISSN 0018-9286. doi:10.1109/tac.2008.2009482. 
  18. ^ Šiljak, Dragoslav D. (2017-11-22). „Consensus at Competitive Equilibrium: Dynamic Flow of Autonomous Cars in Traffic Networks”. arXiv:1711.08498   [cs.SY]. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Драгослав_Шиљак&oldid=28575171”