Википедија

Драган Радојичић

Драган Радојичић (Никшић, 3. јун 1970) бивши је црногорски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.

Драган Радојичић
Лични подаци
Пуно име Драган Радојичић
Датум рођења (1970-06-03)3. јун 1970. (54 год.)
Место рођења Никшић, СФРЈ
Висина 1,80 m
Позиција везни
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1988—1994. Сутјеска Никшић
1994—1996. Војводина
1996—1997. Лас Палмас
1997—1998. Будућност Подгорица
1998—1999. Санкт Пелтен
1999. Арис
1999—2000. Кавала
2000—2002. Дебрецин
2002—2003. Ловћен
Тренерска каријера
2008. Војводина (помоћник)
2008. Војводина
2009—2010. Нови Сад
2011. Грбаљ
2011—2012. Рудар Пљевља
2012—2014. Сутјеска Никшић
2014—2015. Будућност Подгорица
2016. ОФК Београд
2016. Рудар Пљевља
2017. Грбаљ
2018—2019. Пролетер Нови Сад
2019. Рад
2020. Сутјеска Никшић
2021. Колубара
2021—2022. Нови Пазар
2022 Војводина
2022 Радник Сурдулица
* Датум актуелизовања: 30. октобар 2022.

Тренерска каријера

уреди

Радојичић је био помоћник Драгољубу Беквалцу, тренеру Војводине, на почетку сезоне 2008/09, да би након смене Беквалца, 21. октобра 2008, преузео место тренера првог тима.[1] Ипак на месту главног тренера Војводине се задржао тек два месеца, јер је 23. децембра 2008. на његово место постављен Љупко Петровић.[2] Радојичић је након тога водио Нови Сад у Првој лиги Србије.[3]

Током 2011. је водио кратко Грбаљ, а потом је у сезони 2011/12. водио Рудар из Пљеваља.[4]

У јуну 2012. је преузео Сутјеску.[5] На клупи екипе из Никшића је провео наредне две сезоне током којих је освојио две титуле првака Црне Горе.[6] Крајем јула 2014. је преузео подгоричку Будућност.[7] Радојичић са екипом Будућности у сезони 2014/15. није успео да освоји титулу првака, док је у Купу елиминисан у полуфиналу од Петровца.[8] У јуну 2015. је напустио клупу подгоричког тима.[9]

Крајем децембра 2015. је преузео ОФК Београд. Радојичић је дошао као четврти тренер ОФК Београда у овој сезони, а клуб се након јесењег дела шампионата налазио на 13. месту на табели.[10] Радојичић је са ОФК Београдом испао из Суперлиге Србије, да би након истека уговора на крају сезоне напустио клуб.[11]

Крајем маја 2016. по други пут у каријери преузима Рудар из Пљеваља.[12] Прва утакмица коју је водио било је финале Купа, 2. јуна 2016, против Будућности. Рудар је после пенала славио па је тако Радојичић већ на првој утакмици освојио трофеј.[13] Ипак Радојичић се није дуго задржао на клупи Рудара. Након само пет кола шампионата 2016/17, челници Рудара одлучили су да га смене након серије од четири меча без тријумфа.[14]

У јуну 2017. по други пут у каријери је преузео Грбаљ.[15] На клупи Грбља се задржао до краја јесење полусезоне. Грбљани су са Радојичићем на клупи солидно почели првенство, средином полусезоне били су и у горњем делу табеле, али су нешто слабијим финишом, са пет везаних мечева без победе, доспели у зону баража. Дана 14. децембра 2017, Радојичић је споразумно раскинуо сарадњу са клубом.[16]

У јуну 2018. је преузео новосадски Пролетер.[17] У дебитантској сезони у Суперлиги, Пролетер је под командном палицом Радојичића изборио пласман у плеј-оф и на крају заузео седмо место на табели. У јуну 2019. није дошло до договора о наставку сарадње, па је Радојичић напустио клуб.[18]

У августу 2019. је преузео београдски Рад.[19] Након завршетка јесењег дела сезоне 2019/20, Радојичић је напустио клупу Рада. Рад је завршио јесењи део Суперлиге Србије на претпоследњем месту, док је у Купу елиминисан у шеснаестини финала од српсколигаша ОФК Београда.[20]

У јулу 2020. је по други пут у каријери постављен за тренера никшићке Сутјеске.[21] Са те функције је смењен 6. новембра 2020. године.[22]

Тренерски успеси

уреди

Сутјеска

уреди

Рудар

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Беквалац отишао, Радојичић тренер”. b92.net. 21. 10. 2008. Приступљено 22. 10. 2019. 
  2. ^ „Љупко Петровић на клупи Војводине”. b92.net. 23. 12. 2008. Приступљено 22. 10. 2019. 
  3. ^ „Драган Радојичић”. srbijafudbal.com. Приступљено 22. 10. 2019. 
  4. ^ „Драган Радојичић од данас бивши тренер Рудара”. pvportal.me. 5. 6. 2012. Приступљено 22. 10. 2019. 
  5. ^ „Драган Радојичић преузео Сутјеску”. vijesti.me. 13. 6. 2012. Приступљено 22. 10. 2019. 
  6. ^ „Радојичић напушта Сутјеску”. vijesti.me. 9. 6. 2014. Приступљено 22. 10. 2019. 
  7. ^ „Радојичић: Желимо трофеје”. vijesti.me. 30. 7. 2014. Приступљено 22. 10. 2019. 
  8. ^ „Радојичић: Не треба од овога правити неуспјех, ово је реалност”. vijesti.me. 22. 4. 2015. Приступљено 22. 10. 2019. 
  9. ^ „Радојичић напустио Будућност, Перишић преузео екипу”. vijesti.me. 16. 7. 2015. Приступљено 22. 10. 2019. 
  10. ^ „Драган Радојичић нови тренер ОФК Београда”. rts.rs. 24. 12. 2015. Приступљено 22. 10. 2019. 
  11. ^ „ОФК Београд има тренера још пет дана”. mozzartsport.com. 26. 5. 2016. Приступљено 22. 10. 2019. 
  12. ^ „Драган Радојичић опет тренер Рудара”. vijesti.me. 22. 5. 2016. Приступљено 22. 10. 2019. 
  13. ^ „Драган Радојичић - једна утакмица у сезони, један трофеј!”. vijesti.me. 2. 6. 2016. Приступљено 22. 10. 2019. 
  14. ^ „Рудар смијенио Радојичића”. vijesti.me. 27. 8. 2016. Приступљено 22. 10. 2019. 
  15. ^ „Радојичић након шест година поново на клупи Грбља”. vijesti.me. 21. 6. 2017. Приступљено 22. 10. 2019. 
  16. ^ „Радојичић није више тренер Грбља”. vijesti.me. 14. 12. 2017. Приступљено 22. 10. 2019. 
  17. ^ „Драган Радојичић на клупи Пролетера”. dnevnik.rs. 13. 6. 2018. Приступљено 22. 10. 2019. 
  18. ^ „Растали су Пролетер и Драган Радојичић”. dnevnik.rs. 7. 6. 2019. Приступљено 22. 10. 2019. 
  19. ^ „Драган Радојичић нови тренер Рада”. zurnal.rs. 23. 8. 2019. Приступљено 22. 10. 2019. 
  20. ^ „Радојичић отишао из Рада, тражи се нови тренер”. zurnal.rs. 13. 12. 2019. Приступљено 17. 12. 2019. 
  21. ^ „Драган Радојичић преузео Сутјеску”. vijesti.me. 28. 7. 2020. Приступљено 30. 9. 2020. 
  22. ^ „Смијењен Драган Радојичић, Сутјеска тражи тренера”. vijesti.me. 6. 11. 2020. Приступљено 11. 12. 2020. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Драган_Радојичић&oldid=28574780”