Драган Панић (вајар)

Српски вајар

Драган Панић (Теферич, 1912 — Крагујевац, 1991)[1] био је српски вајар. Један је од оснивача и први председник Удружења ликовних уметника Крагујевца.[2] Нека од његових дела чувају се у Народном музеју у Крагујевцу.[3]

Драган Панић
Лични подаци
Пуно имеДраган Панић
Датум рођења(1912-00-00)1912.
Место рођењаТеферич код Крагујевца, Краљевина Србија
Датум смрти1991.(1991-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (78/79 год.)
Место смртиКрагујевац, СФРЈ
Уметнички рад
Најважнија дела

Биографија

уреди

Драган Панић рођен је 1912. године у насељу Теферич, које је тада било самостално насеље, а од 1991. је једна од крагујевачких месних заједница. Основну и средњу школу завршио је у Србији, а затим одлази на студије вајарства у Париз. Један је од ретких Срба који су у то време успели да упишу вајарство у Паризу. Године 1939. завршио је студије вајарства на Академији лепих уметности у Паризу (фр. École des Beaux Arts), код професора Анрија Бушара.[1] Један је од оснивача Удружења ликовних уметника Крагујевца 1968. године[4] и његов и први председник.

Други светски рат провео је  као заробљеник у немачком логору за ратне заробљенике Сталаг Ф4. Преминуо је 1991. године.[1] За собом је оставио бројна вајарска дела. Свој атеље, у коме је стварао, оставио је као легат и задужбину граду Крагујевцу.[2]        

Уметнички рад

уреди

У свом раду Драган Панић остао је доследан у неговању свог академизма, који је можда некима деловао анахроно, али чији су резултати, било да је реч о портретној и ситној пластици, бистама или скулптури, увек имали високе домете.[1] Његове скулптуре рађене су у стилу најбоље француске класицистичке традиције и у њима се огледа префињена елеганција Арт Ноува, која материјализује вечност лепоте и хармоније наглашене стилизације.[2] Међу његовим радовима су:

  • Скулптура рањеног борца у Спомен фонтани „Рањеник“ из 1953. године, декоративној фонтани и синониму крагујевачког Великог парка,[5] можда један од најпознатијих Панићевих радова
  • Међу најпознатијима је и „Купачица”, скулптура девојке која улази у воду, из 1967. године. Налази се у средишту фонтане у центру бањског парка у Матарушкој Бањи. Замишљена је да представљала је богињу Венеру, али мештани су променили ту одлуку и фонтану посветили њиховој најпознатијој суграђанки, којој никада није био подигнут споменик у бањи, докторки Милеви Карајовић.[6] Позната је као Фонтана Милева и убрзо је постала симбол и заштитни знак Матарушке Бање[7]
  • Споменик „Талац” на Метином брду у Крагујевцу из 1987. године[8]
  • Биста Вука Караџића, која се налазила у дворишту крагујевачког Народног музеја, у делу испред Амиџиног конака, која је скинута са постамента и украдена у ноћи између 20. и 21. фебруара 2011. године[9]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Kovačić-Gužvić, Spomenka (2013). Sećanje na kragujevačke umetnike druge polovine XX veka - katalog izložbe (PDF). Kragujevac: GALeRiJA ART. 
  2. ^ а б в Marković Milenković, Jasmina; Kuljanin, Branka (2017-08-03). „SPOMEN FONTANA "RANJENIK" KRAGUJEVAC”. FONTANE I ČESME BEOGRADA I SRBIJE. Приступљено 2024-06-11. 
  3. ^ „Mali likovni salon: Akvizicije 2014-2015”. Prvi Prvi Na Skali. 2015-12-24. Приступљено 2024-06-12. 
  4. ^ Nikolic, Filip (2022-04-19). „XVIII Prolećna izložba crteža Udruženja likovnih umetnika Kragujevca”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2024-06-12. 
  5. ^ Мировић, Катарина (2020-08-01). „РТК | Постављене нове клупе и обновљена фонтана у Великом парку”. RTK. Приступљено 2024-06-12. 
  6. ^ „Фонтана Милева у Матарушкој бањи”. РТС :: Србија данас. 2023-03-30. Приступљено 2024-06-12. 
  7. ^ Ћировић, Г. (2024-01-11). „ФОНТАНА ОМИЉЕНИ МОТИВ: Старе разгледнице Матарушке Бање недалеко од Краљева”. NOVOSTI. Приступљено 2024-06-12. 
  8. ^ Nikolić, Jovanka (2022-03-30). „"Zaboravljena" godišnjica streljanja antifašista na Metinom brdu”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2024-06-12. 
  9. ^ „Ukradena bista Vuka Karadžića”. Vesti online. 2011-02-21. Приступљено 2024-06-12. 

Спољашње везе

уреди